U sredu, 13. novembra od 17.30 časova u Sava Centru u Beogradu održan je 18. Forum za pacijente i porodicu pod nazivom „Skrining malignih bolesti i uloga udruženja pacijenata”.
Forum se već osamnaesti put održava u okviru Kancerološke nedelje, najvećeg nacionalnog onkološkog skupa lekara kao Stručnog sastanka medicinskih sestara – tehničara iz oblasti onkologije u Srbiji. Forumu su prisustvovali pacijenti, članovi udruženja pacijenata i stručnjaci iz različitih zdrasvtvenih ustanova.
Forum je otvorila dr sci med dr Ana Jovićević, predsednica Radne grupe za podršku pacijentima, a dr sc. def. Svetlana Berat je predstavila neke od aktivnosti Radne grupe i Savetovališta u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.
Epidemiološku situaciju malignih oboljenja u Srbiji predstavila je dr Dragana Jovićević, epidemiolog. Istakla je da svake godine u Srbiji oboli od malignih oboljenja 42000 osoba, a da 20000 umre od posledica ovih oboljenja. Osvrnula se i na podatke incidence i mortaliteta u svetu, kao i faktore rizika koji dovode do oboljevanja od ovih bolesti. Ukazala je na važnost nacionalnih programa i strategija koje je država pokrenula, uključujući i nacionalne skrininge programa za dojku, rak grlića i kolorektalnog karcinoma koji se sprovode od 2013. godine u Srbiji.
O tome kako se u Srbiji sprovode skrining programi za maligne bolesti govorila je dr Rodoljupka Radosavljević iz Kancelarije za skrining Instituta za javno zdravlje Srbije. Istakla je da se skrining programi za rak dojke, rak debelog creva i rak grlića materice sprovode u cilju unapređenja zdravlja, smanjenja smrtnosti i poboljsanja kvaliteta života građanja Srbije. Skrining za rak dojke sprovodi se kod žena starosti 50-69 godina mamografskim pregledom na dve godine. Skrining za rak debelog creva sprovodi se imunohemijskim FOBT testom na dve godine kod osoba oba pola starosti 50-74 godina, a skrining za rak grlića materice citološkim pregledom brisa grlića materice (PAP testom) na tri godine kod žena starosti 25-64 godine. Krajni cilj za navedene skrining programe je da se obuhvati 75% ciljne populacije.
Ulogu udruženja u skriningu raka dojke u Sloveniji predstavila je Tanja Španić, predsednica Evrope Done iz Slovenije. Program skrininga za rak dojke “Dora” postoji od 2008. Godine, a sprovodi se u Onkološkom institutu u Ljubljani. Istakla je da je implementacijom centralnog IT sistema pod nazivom “DORA aplikacija za skrining raka dojke”, program znatno unapređen. Ukazala je da na skrining žene dolaze u poseban deo ustanove predviđen samo za zdravu populaciju, čime se umanjuju strah i anksioznost. Uvođenjem novih centara za skrining i pokretnih mamografa širom Slovenije postignut je visok odziv žena, što je Sloveniju svrstalo među vodeće zemlje Evrope po odzivu žena za skrining, i što za krajni cilj ima smanjenje smrtnosti od raka dojke.
Rezultate istraživanja karakteristika stanovništva koji su sproveli FOBT testiranje u Srbiji predstavila je prof. dr Bosiljka Đikanović. Ona je istakla da je iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije sprovedenog tokom 2019. godine, koje je obuhvatilo 13.178 stanovnika starijih od 15. godina, FOBT testiranje (test na prisustvo skrivene krvi u stolici) nikada nije radilo čak 88,6%, a kolonoskopiju je radilo 4.8% populacije. Iznenađujući nalaz je da je FOBT testiranje bilo češće u populaciji koja je završila srednju školu i samo osnovnu školu, u odnosu na fakultetski obrazovano stanovništvo. Takođe, osobe višeg imovinskog stanja preskakale su FOBT testiranje i direktno radile kolonoskopiju.
Vesna Bondzić predstavila je rezultate istraživanja na temu “Koliko je do svesti žena, a koliko do sistema – gde su najveći izazovi na putu kroz zdravstveni sistem” koje je sproveo Ženski centar Milica. Procenjivane su različite kategorije – dostupnost specijaliste, informisanost, kvalitet života, dostupnost podrške. Rezultati su pokazali da je 60,4% žena imalo potrebu za navigacijom kroz zdravstveni i socijalni sistem od strane iskustvenih navigatora na temu ishrane, informacija o terapijama, koracima kroz lečenje, emotivnom, iskustvenom podrškom, a 55,5% je imalo potrebu konsultacija sa lekarom. Kod 53% žena lečenje je opteretilo porodični budzet, a 63% žena nije imalo nikakvu vrstu besplatne podrške kroz sistem.
Gorica Đokić ispred udruženja “Progovori” i akcije koalicije za imunizaciju od HPV-a prikazala je rezultate ankete o HPV imunizaciji. Istakla da 83% ispitanika bilo upoznato sa postojanjem HPV vakcine u odnosu na istraživanje od pre dve godine kada je sa istom bilo upoznato 52% ispitanika. Pedijatar je HPV vakcinaciju deteta preporučio kod 22% anketiranih roditelja. Posebno je istakla i ulogu HPV vakcine kod devojčica uzrasta 9 do 14 godina kako bi organizam imao vremena da razvije imuni odgovor pre stupanja u seksualne odnose, kao i ulogu vakcine kod dečaka kao potencijalnih prenosioca virusa kako bi se zaštititili od dobijanja genitalnih kondiloma, raka grla, raka penisa i anusa, koji takođe mogu nastati usled infekcija HPV. Akcije koalicije za HPV imunizaciju bile su medisjki propraćene.
Nakon predstavljenih tema otvorena je diskusija i zaključak je bio da učesnici Foruma i udruženja pacijenata pošalju svoje predloge i sugestije na koji način bi se postojeći skrining programi mogli unaprediti i koja bi bila uloga udruženja i da se Ministarstvu zdravlja upute inicijative za poboljšanje postojećih skrininga ispred Radne grupe za podršku pacijentima.
Forum su organizovali Radna grupa za podršku pacijentima Instituta i Odeljenje za psihoonkologiju, psihosocijalnu podršku i rehabilitaciju popularno među pacijentima kao Savetovalište.
25.12.2024.
Dr sc def. Svetlana Berat, spec.soc.rehab.
Dr sci med. Ana Jovićević
