Odeljenje epidemiologije i prevencije sprovodi sledeće aktivnosti:
Istraživanja malignih bolesti
U sklopu istraživanja malignih bolesti, Odeljenje epidemiologije i prevencije sprovodi sledeće aktivnosti:
- Prevalenca pušenja i stavovi prema merama za kontrolu duvana (zdravstveni radnici, pacijenti i studenti)
- Znanja i stavovi o raku dojke (opšta populacija – žene, pacijenti, studenti)
- Faktori rizika, životni stil i prevencija malignih bolesti (opšta populacija)
Vođenje Hospitalnog registra za rak Instituta
U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije se Hospitalni registar za rak vodi od 1980.godine, dok u formi elektronske baze podataka postoji od 1989.godine. Godišnje se zabeleži 5 do 6 hiljada novoregistrovanih pacijenata.
Za svakog pacijenta, koji u Institutu započne lečenje, odnosno kome se otvori istorija bolesti, unosi se definisan set podataka (opšti podaci o bolesniku, podaci o oboljenju, stadijum bolesti pri postavljanju dijagnoze, podaci o primenjenoj inicijalnoj terapiji, faktori rizika), što ukupno iznosi oko 150 varijabli. Ovaj set dopunjuje se novim varijablama u zavisnosti od potreba; npr. 2006.godine dodat je HER2 status.
Evidentiraju se pacijenti na godišnjem nivou, odnosno sa evidencijom pacijenata se počinje od 01.januara tekuće godine, a završava 31.decembra iste godine. Podaci se uzimaju u proseku oko 6 meseci po otvaranju istorije bolesti.
Svake godine u registar se unesu podaci za oko 6.000 novoregistrovanih pacijenata.
Svi ovi podaci mogu se pretraživati, međusobno kombinovati i porediti u odnosu na zadate parametre ili za različite vremenske periode.
Izveštaji Hospitalnog registra izrađuju se:
- kao redovni godišnji izveštaji i
- kao izveštaji na zahtev prema definisanim parametrima.
Definisan set podataka hospitalnog registra za 2010 (podaci uneti za svakog pacijenta)
Lični podaci
- Ime i prezime,
- Datum rodjenja, jedinstveni matični broj,
- Zanimanje,
- Mesto stanovanja – ulica i broj, opština,
- Zdravstveno osiguranje,
- Bračno stanje.
Dijagnostikovanje bolesti
- Datum postavljanja dijagnoze
- Ustanova u kojoj je postavljena dijagnoza
Karakteristike bolesti
- Šifra bolesti po MKB X klasifikaciji;
- Patohistološka dijagnoza – tekst za primarni tumor, limfne žlezde, metastaze;
- Patohistološka dijagnoza – SNOMED šifra za topografiju i SNOMED šifra za morfologiju
i to za primarni tumor, za limfne žlezde i za metastaze; - Patohistološki gradus maligniteta;
- Broj PH nalaza (ako jesu radjeni u IORS)
- Status receptora
estrogenski, progesteronski – biohemijski / IHH skor / IHH %
HER2 status (0-3)
Cish +/-
Postojanje drugog/drugih maligniteta
Kada je otkriven, koja je šifra bolesti u pitanju, PH dijagnoza, SNOMED klasifikacija
Stadijum bolesti pri postavljanju dijagnoze
- TNM klasifikacija tumora – klinička
- TNM klasifikacija tumora – patološka
- Veličina tumora u mm (patologija)
- Klinički stadujumi i stadijumi prema drugim klasifikacijama (npr. Figo za ginekološke tumore)
- Clark i Breslow za melanome
Primenjena inicijalna terapija
Terapija sprovedena ili konzilijarnim odlukama propisana u prvih 6 meseci od postavljanja dijagnoze, bez obzira da li je to bilo u Institu ili drugoj ustanovi.
Terapija primenjena
- Da ili ne (razlog što nije primenjena: zbog pogoršanja opšteg stanja, nepojavljivanja ili odbijanja pacijenta, i dr.),
- Mesto – u Institutu ili drugom centru
Hirurška terapija
- Vrsta hirurške intervencije
- Rekonstruktivna intervencija da / ne
- Vrsta rekonstruktivne intervencije
- Mesto operacije (kod nas ili u drugoj ustanovi)
- Da li je sprovedena th. i ukoliko nije razlog (pogoršanje stanja, odbija, i dr.)
Zračna terapija
- Vrsta: preoperativna, postoperativna, radikalna, kombinovana sa hemio, palijativna, radioterapija jodom)
- Mesto sprovodjenja (kod nas ili u drugoj ustanovi)
- Da li je sprovedena th i ukoliko nije razlog nesprovođenja
Hemioterapija
- Vrsta hemioterapije (sistemska, adjuvantna, neo-adjuvantna, neo-adjuvantna + adjuvantna, hemio potencijacija radio th., nepoznato)
- Mesto primene (kod nas ili u drugoj ustanovi)
- Da li je sprovedena th i ukoliko nije razlog nesprovođenja
Hormonoterapija
- Vrsta hormonoterapije (sistemska, adjuvantna, nepoznato)
- Tip (Nolvadex, Arimidex, Femara , Aromasin, Dugen, Diferelin, Zoladex, Androcur, Ro kastracija, drugo)
- Da li je sprovedena th i ukoliko nije razlog nesprovođenja
Biološka terapija
- Tip: Herceptin, Mabtera, Roferon, Avastin, Erbitux, drugo
- Da li je sprovedena th i ukoliko nije razlog nesprovođenja
Status pri poslednjem kontaktu:
Živ bez znakova bolesti, živ-bolest prisutna, živ – nepoznato, mrtav
Faktori rizika
- Porodična anamneza, ko je u porodici imao maligne bolesti i koje lokalizacije;
- Prva menstruacija, poslednja, menopauzni status, broj porodjaja, laktacija, mastitis i dr;
- Pušački status, konzumacija alkohola,
- Hormonski preparti
Podaci hospitalnog registra za 2011. godinu
Sprečavanje i suzbijanje bolničkih infekcija
Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl.Glasnik RS br. 125/2004.), obavezno je sprovođenje nadzora nad bolničkim infekcijama u svim zdravstvenim ustanovama.
Epidemiološki nadzor nad bolničkim infekcijama podrazumeva sistematsko prikupljanje, analizu i tumačenje podataka o epidemiološkoj situaciji, rizicima i nastalim bolničkim infekcijama, i sprovodjenjem dezinfekcije i sterilizacije kao i kontinuiranu edukaciju bolničkog osoblja u cilju sprečavanja i suzbijanja infekcija.
Nadzor nad bolničkim infekcijama sprovodi tim Odeljenja epidemiologije i prevencije u saradnji sa svim službama Instituta. Od 1996.g. se prate rezultati svih mikrobioloških analiza uzoraka uzetih od pacijenata, osoblja i iz sredine a od 2005.g. svi rezultati se unose u elektronsku bazu podataka. Izveštaji se dostavljaju svim službama mesečno i na zahtev.
Nadzor obuhvata:
- Mikrobiološko uzorkovanje (uzimanje uzoraka iz sredine i od osoblja)
- Svakodnevno praćenje rezultata mikrobioloških analiza uzoraka uzetih od pacijenata
- Vođenje baze podataka rezultata mikrobioloških analiza od 2005. godine]
- Nadzor nad pacijentima sa pozitivnim mikrobiološkim nalazima (epidemiološko izviđanje po indikacijama)
- Nadzor nad infektivnim bolestima i njihovo prijavljivanje
- Sprovođenje studije prevalencije bolničkih infekcija
- Planiranje i nadzor nad primenom dezinfekcionih sredstava
- Nadzor nad sprovođenjem sterilizacije (fizičko-hemijska i biološka kontrola)
- Organizovanje sanitarnih pregleda za zaposlene
- Organizovanje i sprovođenje imunizacije zaposlenih (protiv hepatitisa B, gripa i sl.)
- Organizacija sprovođenja DDD (dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija)
- Organizacija rada Komisije za bolničke infekcije
- Upravljanje medicinskim otpadom
- Zdravstveno – vaspitni rad
Izveštaj o epidemiološkom nadzoru u Institutu za onkologiju za 2011.godinu
- Tokom 2011. godine, u Institutu je u sklopu epidemiološkog nadzora uzeto 408 uzoraka iz radne sredine i 66 uzoraka od zaposlenih.Procenat pozitivnih nalaza uzoraka bio je 18,4% za radnu sredinu i 24,2% za zaposlene, što je nešto više nego prethodne godine.Naveći broj uzoraka uzet je iz Klinike za onkološku hirurgiju, kuhinje i Odeljenja za RT malignih tumora ginekološke regije.
- Sa odeljenja Instituta je na mikrobiološku analizu poslato 4729 uzoraka od pacijenata, što je nešto manje nego 2010. godine (5179).
- U materijalu uzetom od pacijenata, procenat pozitivnih nalaza bio je približno isti kao prethodne godine (24,7%).
- Najčešće izolovani mikroorganizmi bili su Staphylococcus aureus (232), E. coli (212) i Klebsiella–enterobacter (178).
Udeo gram pozitivnih bakterija bio je 32,2%, gram negativnih 48,1%, a gljivica 19,7%. - Od materijala uzetog od pacijenata, najčešće se radilo o urinokulturi, brisu grla, hemokulturi i brisu nosa.
- Urinokulture su bile pozitivne u 30% uzoraka, najčešće su izolovane E. coli (50% pozitivnih uzoraka) i Klebsiella enterobacter (17%).
- Bris grla bio je pozitivan u 13% uzoraka i najčešće je izolovana Candida (89% svih pozitivnih nalaza).
- Hemokulture su bile pozitivne u 10% uzoraka, najčešće su izolovani KNS spp (34%) i Staphylococcus aureus (15%).
- Bris traheostome je bio pozitivan u 28% uzoraka, najčešće je izolovan Staph. aureus (44%).
- Bris nosa je bio pozitivan u 7% uzoraka, najčešće su izolovani Staph. aureus (51%) i Pseudominas (27%).
- Bris rane je bio pozitivan u više od polovine uzoraka (56%), a najčešće su izolovani Staph. aureus (26%), Klebsiella-enterobacter (18%), Pseudomonas (12%) iE. colli (12%).
- Redovnim praćenjem rezistencije bakterija, ukupan broj uzoraka u kojima su izolovani rezistentni sojevi iznosio je 101 (7,7% svih uzoraka), što je nešto više nego prethodne godine kada ih je bilo 78. Najčešći izolovani rezistenti sojevi bili su: VRE (58), Pseudomonas rezistentan na Piperacilin i/ili Ciprocinal (21) i MRSA (28).
Rezultati treće nacionalne studije prevalencije
U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, u periodu od 24.11.-31.11.2010. godine, sprovedena je treća po redu Nacionalna studija prevalencije bolničkih infekcija (preseka stanja). Cilj ove studije je sagledavanje prevalencije bolničkih infekcija kao i njihovih najčešćih prouzrokovača. Istraživanje je iniciralo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije u saradnji sa Republičkom stručnom komisijom za nadzor nad bolničkim infekcijama i Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut“, a u samu studiju je bilo uključeno 60 bolnica sa teritorije Srbije.
Istraživanje u Institutu za onkologiju je sprovelo Odeljenje epidemiologije i prevencije po standardizovanoj metodologiji koja je uključivala samo hospitalizovane pacijente koji su na odeljenju duže od 48h. U istraživanje su uključena sva stacionarna odeljenja Instituta sa ukupno 258 pacijenata: Klinika za onkološku hirurgiju-42 pacijenta, Klinika za medikalnu onkologiju-62 pacijenta, Služba za radioterapiju-143 pacijenta i Služba pedijatrijske onkologije-11 pacijenata.
U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije je u periodu od 24.11.-31.11.2010.godine, zabeleženo ukupno 7 bolničkih infekcija što čini 2,7% i 15 infekcija koje su pacijenti uneli.
Evidencija pruženih medicinskih usluga u Institutu
Odeljenje epidemiologije i prevencije od svih službi /odeljenja prikuplja podatke o pruženim uslugama i sprovedenim aktivnostima, sprovodi analizu podataka i izradjuje:
- Mesečne, godišnje i uporedne izveštaje o broju pruženih medicinskih usluga koje dostavlja svim službama Instituta [link str.8 Usluge Instituta za onkologiju u 2011.g]
- Periodične izveštaje koje prema Zakonu o evidencijama u oblasti zdravstva (Sl.list SRJ 25/98) dostavlja Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja
- Izveštaje o kvalitetu za Ministarstvo zdravlja
- Izveštaje na zahtev službi/zaposlenih IORS, RFZO, Ministarstva zdravlja i drugih ustanova i organizacija
Usluge Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u 2012. godini
Praćenje kvaliteta medicinskih usluga Instituta za onkologiju
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je u svojim strateškim dokumentima, kao jedan od ciljeva zdravstvene politike, definisalo unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite.
Od polovine 2004. godine, sprovode se na nacionalnom nivou, aktivnosti za praćenje, obezbeđenje i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite. Ove aktivnosti obuhvataju: praćenje pokazatelja kvaliteta, ispitivanje zadovoljstva korisnika pruženim zdravstvenim uslugama, ispitivanje zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, rangiranje zdravstvenih ustanova prema pokazateljima kvaliteta i dr.
U sklopu aktivnosti za unapredjenje kvaliteta rada u Institutu za onkologiju, Odeljenje epidemiologije i prevencije od 2005.godine, svake godine organizuje pripremu i sprovodjenje istraživanja Zadovoljstvo pacijenata uslugom [link Rezultati sprovedenog istraživanja Zadovoljstvo pacijenata uslugom 2011.g str.9] i Zadovoljstvo zaposlenih [link Rezultati sprovedenih istraživanja zaposlenih 2011.g str.10], koje podrazumeva prikupljanje i analizu podataka, prezentaciju rezultata i slanje Izveštaja o pokazateljima kvaliteta GZJZ-u i Ministarstvu zdravlja.
Rezultati sprovedenog istraživanja Zadovoljstvo pacijenata uslugom 2011. godine
Anketiranje pacijenata sprovedeno je u prvoj nedelji decembra 2011.g. i tada je anketirano 175 pacijenata u stacionaru (hospitalizovanih pacijenata).
Ženski pol je bio zastupljen u 65%.
Najzastupljenija starosna grupa pacijenata bila je od 50 – 70 godina života.
Prijemom u bolnicu zadovoljno je bilo 48%, a nezadovoljno 5%.
Ljubaznošću osoblja prilikom prijema i otpusta bilo je zadovoljno 35% a veoma zadovoljno 58%, dok je vremenom čekanja na šalteru i vremenom do smeštaja u sobu bilo zadovoljno 43%.
Sa pravima i obavezama pacijenata upoznato je 96% pacijenata.
Poštovanjem i ljubaznošću sestara je veoma zadovoljno je 66% pacijenata, a zadovoljno 30% (što zbirno iznosi 96% zadovoljnih pacijenata),
Objašnjenjem procedure lečenja je bilo zadovoljno 68%.
Ljubaznošću prema porodici je bilo veoma zadovoljno 58%, a zadovoljno 34% pacijenata (zbirno 92% pacijenata je izrazilo zadovoljstvo).
Spremnošću lekara da odgovaraju na pitanja pacijenata bilo je zadovoljno je 37%, a veoma zadovoljno 54%.
Kada je ljubaznost lekara u pitanju zadovoljno je bilo 33%, a veoma zadovoljno 61% pacijenata.
Procena stručnosti lekara: 35% pacijenata je zadovoljno, a 57% veoma zadovoljno stručnošću lekara.
Dobijenim uputstvima pri otpustu od strane lekara bilo je zadovoljno 36%, a veoma zadovoljno 58% pacijenata.
Laboratorija – zadovoljno i veoma zadovoljno 80% pacijenata, a 10% nije koristilo usluge ove službe.
Kardiološkim analizama u toku hospitalizacije je bilo zadovoljno 77% pacijenata, dok 17% pacijenata nije koristilo ove usluge.
Radiologijom (UZ, CT, RTG) je bilo zadovoljno i veoma zadovoljno 81% pacijenata, dok 18% nije koristilo usluge ove službe.
Vremenom serviranja hrane je bilo zadovoljno 49%, a veoma zadovoljno 24% pacijenata.
Načinom serviranja hrane je bilo zadovoljno 66% pacijenata. Ukusom, temperaturom i raznovrsnošću hrane je bilo zadovoljno 35%, a 30% pacijenata je smatralo da je na granici dobrog i lošeg. Količinom hrane i primenom odgovarajuće dijete je bilo zadovoljno 47% pacijenata.
Udobnost kreveta je procenjena kao zadovoljavajuća od strane 52% pacijenata, dok je nezadovoljno bilo 13% pacijenata.
Higijenom i temperaturom bolesničke sobe je bilo zadovoljno 53%, veoma zadovoljno 28% pacijenata.
Osnovne zamerke kada je smeštaj u pitanju bile su za sanitarne čvorove, odnosno za higijenu i broj toaleta.
Generalno, stav pacijenata je da su u većini zadovoljni (72%.)
Organizacijom poseta (brojem poseta i dužinom trajanja) je zadovoljno i veoma zadovoljno 79% pacijenata.
Generalno gledano, opšti utisak anketiranih pacijenata je da su u 90,6% slučajeva zadovoljni ili veoma zadovoljni kvalitetom pruženih usluga za vreme boravka u stacionaru Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Rezultati sprovedenog istraživanja Zadovoljstvo zaposlenih 2011. godine
Anketirano je 380 zaposlenih, što čini 47% zaposlenih.
Kada su u pitanju adekvatnost opreme za rad i međuljudski odnosi, većina zaposlenih nije ni zadovoljno ni nezadovoljno.
Neposredna saradnja sa kolegama: 41% anketiranih se izjasnilo kao zadovoljno saradnjom sa kolegama, 7% kao veoma zadovoljno, 17% anketiranih je nezadovoljno saradnjom sa kolegama, dok 35% zaposlenih nije imalo stav.
Autonomijom u obavljanju posla je zadovoljno 41% zaposlenih, a nezadovoljno 20%.
Mogućnostima profesionalnog razvoja je zadovoljno 35% zaposlenih, a nezadovoljno 31%. Polovina zaposlenih je zadovoljna mogućnostima koje su im pružene po pitanju iskazivanja svojih znanja i veština.
Kada su zarade u pitanju zadovoljstvo je iskazalo 5% anketiranih zaposlenih, dok je 78% bilo nezadovoljno.
Kontinuiranom edukacijom je zadovoljno 38%, a nezadovoljno 30% zaposlenih.
Evaluacijom rada od strane pretpostavljenih je zadovoljno 41%, dok je nezadovoljno 23% zaposlenih.
Podršku pretpostavljenih je iskazalo 41%, dok je nezadovoljno podrškom 27% zaposlenih.
Mogućnost prezentovanja sopstvenih ideja pretpostavljenima ima 34% zaposlenih, a isto toliko smatra da dobija jasna uputstva o tome šta se od njih očekuje u radu.
Emocionalnu iscrpljenost posle obavljenog posla potvrdila je većina zaposlenih (samo 11% zaposlenih je izjavilo da nikad ili skoro nikad nema taj problem). Od toga 60% zaposlenih je reklo da često ili uvek ima taj osećaj.
Zaposleni su se na skoro isti način izjasnili kada je u pitanju fizička iscrpljenost posle završenog radnog vremena.
Umor pri pomisli na odlazak na posao oseća 51% zaposlenih.
Zadovoljstvo poslom u poređenju sa periodom od prethodnih pet godina ima tendenciju pogoršanja, odnosno 46% zaposlenih se izjasnilo kao nezadovoljnijim, 40% smatra da nema razlike dok je 14% zaposlenih izjavilo da je zadovoljno promenama koje su se dogodile u prethodnih pet godina.
Kada je promena posla u pitanju, bez obzira na pokazane rezultate, 31% zaposlenih uopšte ne razmišlja o promeni posla, dok 20% želi da u potpunosti napusti zdravstveni sektor.
Prevencija malignih bolesti
U sklopu prevencije malignih bolesti, Odeljenje epidemiologije i prevencije sprovodi sledeće aktivnosti:
- Edukacija zdravstvenih radnika iz oblasti prevencije malignih oboljenja
- Promocija prevencije malignih bolesti za stanovništvo kroz predavanja, organizovanje besplatnih pregleda, medije, obeležavanje datuma iz zdravstvenog kalendara i dr.
- Učešće u izradi i sprovodjenju nacionalnih strategija i programa Ministarstva zdravlja za prevenciju malignih bolesti (prevencija pušenja, skrining za rak dojke, rak debelog creva i rak grlića materice)
- Organizovanje preventivnih programa za zaposlene u Institutu (prevencija pušenja, pregledi)
- Savetovanje pacijenata i stanovništva o faktorima rizika i prevenciji
- Saradnja sa nacionalnim i medjunarodnim telima i organizacijama koje se bave onkološkom prevencijom.
Izdavanje medicinske dokumentacije
Izdavanje izvoda ili kopije medicinske dokumentacije iz istorija bolesti, hospitalnog registra ili drugih zvaničnih dokumenata na zahtev se obavlja u Odeljenju epidemiologije i prevencije.
Dokumentacije se izdaje:
- na lični zahtev pacijenata
- na zahtev ustanove (sud, Fond RZZO, osiguravajuća društva i dr. u skladu sa zakonom).