U sklopu istraživanja malignih bolesti, Odeljenje epidemiologije i prevencije sprovodi sledeće aktivnosti:

• Prevalenca pušenja i stavovi prema merama za kontrolu duvana (zdravstveni radnici, pacijenti i studenti)
• Znanja i stavovi o raku dojke (opšta populacija – žene, pacijenti, studenti)
• Faktori rizika, životni stil i prevencija malignih bolesti (opšta populacija)

Prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl.Glasnik RS br. 125/2004.), obavezno je sprovođenje nadzora nad bolničkim infekcijama u svim zdravstvenim ustanovama.

Epidemiološki nadzor nad bolničkim infekcijama podrazumeva sistematsko prikupljanje, analizu i tumačenje podataka o epidemiološkoj situaciji, rizicima i nastalim bolničkim infekcijama, i sprovodjenjem dezinfekcije i sterilizacije kao i kontinuiranu edukaciju bolničkog osoblja u cilju sprečavanja i suzbijanja infekcija.

Nadzor nad bolničkim infekcijama sprovodi tim Odeljenja epidemiologije i prevencije u saradnji sa svim službama Instituta. Od 1996.g. se prate rezultati svih mikrobioloških analiza uzoraka uzetih od pacijenata, osoblja i iz sredine a od 2005.g. svi rezultati se unose u elektronsku bazu podataka. Izveštaji se dostavljaju svim službama mesečno i na zahtev.

Nadzor obuhvata:

•  Mikrobiološko uzorkovanje (uzimanje uzoraka iz sredine i od osoblja)
•  Svakodnevno praćenje rezultata mikrobioloških analiza uzoraka uzetih od pacijenata
•  Vođenje baze podataka rezultata mikrobioloških analiza od 2005. godine]
•  Nadzor nad pacijentima sa pozitivnim mikrobiološkim nalazima (epidemiološko izviđanje po indikacijama)
•  Nadzor nad infektivnim bolestima i njihovo prijavljivanje
•  Sprovođenje studije prevalencije bolničkih infekcija 
•  Planiranje i nadzor nad primenom dezinfekcionih sredstava
•  Nadzor nad sprovođenjem sterilizacije (fizičko-hemijska i biološka kontrola)
•  Organizovanje sanitarnih pregleda za zaposlene
•  Organizovanje i sprovođenje imunizacije zaposlenih (protiv hepatitisa B, gripa i sl.)
•  Organizacija sprovođenja DDD (dezinfekcija, dezinsekcija, deratizacija)
•  Organizacija rada Komisije za bolničke infekcije
•  Upravljanje medicinskim otpadom
•  Zdravstveno – vaspitni rad

Izveštaj o epidemiološkom nadzoru u Institutu za onkologiju za 2011.godinu

1. Tokom 2011. godine, u Institutu je u sklopu epidemiološkog nadzora uzeto 408 uzoraka iz radne sredine i 66 uzoraka od zaposlenih.Procenat pozitivnih nalaza uzoraka bio je 18,4% za radnu sredinu i 24,2% za zaposlene, što je nešto više nego prethodne godine.Naveći broj uzoraka uzet je iz Klinike za onkološku hirurgiju, kuhinje i Odeljenja za RT malignih tumora ginekološke regije.
2. Sa odeljenja Instituta je na mikrobiološku analizu poslato 4729 uzoraka od pacijenata, što je nešto manje nego 2010. godine (5179).
3. U materijalu uzetom od pacijenata, procenat pozitivnih nalaza bio je približno isti kao prethodne godine (24,7%).
4. Najčešće izolovani mikroorganizmi bili su Staphylococcus aureus (232),  E. coli (212) i Klebsiella–enterobacter (178).
   Udeo gram pozitivnih bakterija bio je 32,2%, gram negativnih 48,1%, a gljivica 19,7%.
5. Od materijala uzetog od pacijenata, najčešće se radilo o urinokulturi, brisu grla, hemokulturi i brisu nosa.
   
   • Urinokulture su bile pozitivne u 30% uzoraka, najčešće su izolovane E. coli (50% pozitivnih uzoraka) i Klebsiella enterobacter (17%).
   • Bris grla bio je pozitivan u 13% uzoraka  i najčešće je izolovana Candida (89% svih pozitivnih nalaza).
   • Hemokulture su bile pozitivne u 10% uzoraka, najčešće su izolovani KNS spp (34%) i Staphylococcus aureus (15%).
   • Bris traheostome je bio pozitivan u 28% uzoraka, najčešće je izolovan Staph. aureus (44%).
   • Bris nosa je bio pozitivan u 7% uzoraka, najčešće su izolovani Staph. aureus (51%) i Pseudominas (27%).
   • Bris rane je bio pozitivan u više od polovine uzoraka (56%), a najčešće su izolovani Staph. aureus (26%), Klebsiella-enterobacter (18%), Pseudomonas (12%) iE. colli (12%).
6. Redovnim praćenjem rezistencije bakterija, ukupan broj uzoraka u kojima su izolovani rezistentni sojevi iznosio je 101 (7,7% svih uzoraka), što je nešto više nego prethodne godine kada ih je bilo 78. Najčešći izolovani rezistenti sojevi bili su: VRE (58), Pseudomonas rezistentan na Piperacilin i/ili Ciprocinal (21) i MRSA (28).

Rezultati treće nacionalne studije prevalencije

U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, u periodu od 24.11.-31.11.2010. godine, sprovedena je treća po redu Nacionalna studija prevalencije bolničkih infekcija (preseka stanja). Cilj ove studije je sagledavanje prevalencije bolničkih infekcija kao i njihovih najčešćih prouzrokovača. Istraživanje je iniciralo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije u saradnji sa Republičkom stručnom komisijom za nadzor nad bolničkim infekcijama i Institutom za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović-Batut“, a u samu studiju je bilo uključeno 60 bolnica sa teritorije Srbije.

Istraživanje u Institutu za onkologiju je sprovelo Odeljenje epidemiologije i prevencije po standardizovanoj  metodologiji koja je uključivala samo hospitalizovane pacijente koji su na odeljenju duže od 48h. U istraživanje su uključena sva stacionarna odeljenja Instituta sa ukupno 258 pacijenata:  Klinika za onkološku hirurgiju-42 pacijenta, Klinika za medikalnu onkologiju-62 pacijenta, Služba za radioterapiju-143 pacijenta i Služba pedijatrijske onkologije-11 pacijenata.

U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije je u periodu od 24.11.-31.11.2010.godine, zabeleženo ukupno 7 bolničkih infekcija što čini 2,7%  i 15 infekcija koje su pacijenti uneli.

Odeljenje  epidemiologije i prevencije od svih službi /odeljenja prikuplja podatke o pruženim uslugama i sprovedenim aktivnostima, sprovodi analizu podataka i izradjuje:

•  Mesečne, godišnje i uporedne izveštaje o broju pruženih medicinskih usluga koje dostavlja svim službama Instituta [link str.8 Usluge Instituta za onkologiju u 2011.g]
•  Periodične izveštaje koje prema Zakonu o evidencijama u oblasti zdravstva (Sl.list SRJ 25/98) dostavlja Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja
•  Izveštaje o kvalitetu za Ministarstvo zdravlja
•  Izveštaje na zahtev službi/zaposlenih IORS, RFZO, Ministarstva zdravlja i drugih ustanova i organizacija

Usluge Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u 2012. godini

Dijagnostika i lečenje u Institutu u 2012. godini

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je u svojim strateškim dokumentima, kao jedan od ciljeva zdravstvene politike, definisalo unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite.

Od polovine 2004. godine, sprovode se na nacionalnom nivou, aktivnosti za praćenje, obezbeđenje i unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite. Ove aktivnosti obuhvataju: praćenje pokazatelja kvaliteta, ispitivanje zadovoljstva korisnika pruženim zdravstvenim uslugama, ispitivanje zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama, rangiranje zdravstvenih ustanova prema pokazateljima kvaliteta i dr.

U sklopu aktivnosti za unapredjenje kvaliteta rada u Institutu za onkologiju, Odeljenje epidemiologije i prevencije od 2005.godine, svake godine organizuje pripremu i sprovodjenje istraživanja Zadovoljstvo pacijenata uslugom [link Rezultati sprovedenog istraživanja Zadovoljstvo pacijenata uslugom 2011.g str.9] i Zadovoljstvo zaposlenih [link Rezultati sprovedenih istraživanja zaposlenih 2011.g str.10], koje podrazumeva prikupljanje i analizu podataka, prezentaciju rezultata i slanje Izveštaja o pokazateljima kvaliteta GZJZ-u i Ministarstvu zdravlja.

Rezultati sprovedenog istraživanja Zadovoljstvo pacijenata uslugom 2011. godine

Anketiranje pacijenata sprovedeno je u prvoj nedelji decembra 2011.g.  i tada je anketirano 175 pacijenata u stacionaru (hospitalizovanih pacijenata).

Ženski pol je bio zastupljen u 65%.

Najzastupljenija starosna grupa pacijenata bila je  od 50 – 70 godina života.

Prijemom u bolnicu zadovoljno je bilo 48%, a nezadovoljno 5%.

Ljubaznošću osoblja prilikom prijema i otpusta bilo je zadovoljno 35% a veoma zadovoljno 58%, dok je vremenom čekanja na šalteru i vremenom do smeštaja u sobu bilo zadovoljno 43%.

Sa pravima i obavezama pacijenata upoznato je 96% pacijenata.

Poštovanjem i ljubaznošću sestara je veoma zadovoljno je 66% pacijenata, a zadovoljno 30% (što zbirno iznosi 96% zadovoljnih pacijenata),

Objašnjenjem procedure lečenja je bilo zadovoljno 68%.

Ljubaznošću prema porodici je bilo veoma zadovoljno 58%, a zadovoljno 34% pacijenata (zbirno 92% pacijenata je izrazilo zadovoljstvo).

Spremnošću lekara da odgovaraju na pitanja pacijenata bilo je zadovoljno je 37%, a veoma zadovoljno 54%.

Kada je ljubaznost lekara u pitanju zadovoljno je bilo 33%, a veoma zadovoljno 61% pacijenata.

Procena stručnosti lekara: 35% pacijenata je zadovoljno, a 57% veoma zadovoljno stručnošću lekara.

Dobijenim uputstvima pri otpustu od strane lekara bilo je zadovoljno 36%, a veoma zadovoljno 58% pacijenata.

Laboratorija – zadovoljno i veoma zadovoljno 80% pacijenata, a 10% nije koristilo usluge ove službe.

Kardiološkim analizama u toku hospitalizacije  je bilo zadovoljno 77% pacijenata, dok 17% pacijenata nije koristilo ove usluge.

Radiologijom (UZ, CT, RTG) je bilo zadovoljno i veoma zadovoljno 81% pacijenata, dok 18% nije koristilo usluge ove službe.

Vremenom serviranja hrane je bilo zadovoljno 49%, a veoma zadovoljno 24% pacijenata.

Načinom serviranja hrane je bilo zadovoljno 66% pacijenata. Ukusom, temperaturom i raznovrsnošću hrane je bilo zadovoljno 35%, a 30% pacijenata je smatralo da je na granici dobrog i lošeg.  Količinom hrane  i primenom odgovarajuće dijete je bilo zadovoljno 47% pacijenata.

Udobnost kreveta je procenjena kao zadovoljavajuća od strane 52% pacijenata, dok je nezadovoljno bilo 13% pacijenata.

Higijenom i temperaturom bolesničke sobe je bilo zadovoljno 53%, veoma zadovoljno 28% pacijenata.

Osnovne zamerke kada je smeštaj u pitanju bile su za sanitarne čvorove, odnosno za higijenu i broj toaleta.

Generalno, stav pacijenata je da su u većini zadovoljni (72%.)

Organizacijom poseta (brojem poseta i dužinom trajanja) je zadovoljno i veoma zadovoljno 79% pacijenata.

Generalno gledano, opšti utisak anketiranih pacijenata je da su u 90,6% slučajeva zadovoljni ili veoma zadovoljni kvalitetom pruženih usluga za vreme boravka u stacionaru Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Rezultati sprovedenog istraživanja Zadovoljstvo zaposlenih 2011. godine

Anketirano  je 380 zaposlenih, što čini 47% zaposlenih.

Kada su u pitanju adekvatnost opreme za rad i međuljudski odnosi, većina zaposlenih nije ni zadovoljno ni nezadovoljno.

Neposredna saradnja sa kolegama:  41% anketiranih se izjasnilo kao zadovoljno saradnjom sa kolegama, 7% kao veoma zadovoljno, 17% anketiranih je nezadovoljno saradnjom sa kolegama, dok 35% zaposlenih nije imalo stav.

Autonomijom u obavljanju posla je zadovoljno 41% zaposlenih, a nezadovoljno 20%.

Mogućnostima profesionalnog razvoja je zadovoljno 35% zaposlenih, a nezadovoljno 31%. Polovina zaposlenih je zadovoljna mogućnostima koje su im pružene po pitanju iskazivanja svojih znanja i veština.

Kada su zarade u pitanju zadovoljstvo je iskazalo 5% anketiranih zaposlenih, dok je 78% bilo nezadovoljno.

Kontinuiranom edukacijom je zadovoljno 38%, a nezadovoljno 30% zaposlenih.

Evaluacijom rada od strane pretpostavljenih je zadovoljno 41%, dok je nezadovoljno 23% zaposlenih.

Podršku pretpostavljenih je iskazalo 41%, dok je nezadovoljno podrškom 27% zaposlenih.

Mogućnost prezentovanja sopstvenih ideja pretpostavljenima ima 34% zaposlenih, a isto toliko smatra da dobija jasna uputstva o tome šta se od njih očekuje u radu.

Emocionalnu iscrpljenost posle obavljenog posla potvrdila je većina zaposlenih (samo 11% zaposlenih je izjavilo da nikad ili skoro nikad nema taj problem). Od toga 60% zaposlenih je reklo da često ili uvek ima taj osećaj.

Zaposleni su se na skoro  isti način izjasnili kada je u pitanju fizička iscrpljenost posle završenog radnog vremena.

Umor pri pomisli na odlazak na posao oseća 51% zaposlenih.

Zadovoljstvo poslom u poređenju sa periodom od prethodnih pet godina ima tendenciju pogoršanja, odnosno 46% zaposlenih se izjasnilo kao nezadovoljnijim, 40% smatra da nema razlike dok je 14% zaposlenih izjavilo da je zadovoljno promenama koje su se dogodile u prethodnih pet godina.

Kada je promena posla u pitanju, bez obzira na pokazane rezultate, 31% zaposlenih uopšte ne razmišlja o promeni posla,  dok 20% želi da u potpunosti napusti zdravstveni sektor.

U sklopu prevencije malignih bolesti, Odeljenje epidemiologije i prevencije sprovodi sledeće aktivnosti:

•  Edukacija zdravstvenih radnika iz oblasti prevencije malignih oboljenja
•  Promocija prevencije malignih bolesti za stanovništvo kroz predavanja, organizovanje besplatnih pregleda, medije, obeležavanje datuma iz zdravstvenog kalendara i dr.
•  Učešće u izradi i sprovodjenju nacionalnih strategija i programa Ministarstva zdravlja za prevenciju malignih bolesti (prevencija pušenja, skrining za rak dojke, rak debelog creva i rak grlića materice)
•  Organizovanje preventivnih programa za zaposlene u Institutu (prevencija pušenja, pregledi)
•  Savetovanje pacijenata i stanovništva o faktorima rizika i prevenciji
•  Saradnja sa nacionalnim i medjunarodnim telima i organizacijama koje se bave onkološkom prevencijom.

Izdavanje izvoda ili kopije medicinske dokumentacije iz istorija bolesti, hospitalnog registra ili drugih zvaničnih dokumenata na zahtev se obavlja u Odeljenju epidemiologije i prevencije.

Dokumentacije se izdaje:

• na lični zahtev pacijenata
• na zahtev ustanove (sud, Fond RZZO, osiguravajuća društva i dr. u skladu sa zakonom).