У среду, 13. новембра од 17.30 часова у Сава Центру у Београду одржан је 18. Форум за пацијенте и породицу под називом „Скрининг малигних болести и улога удружења пацијената”.
Форум се већ осамнаести пут одржава у оквиру Канцеролошке недеље, највећег националног онколошког скупа лекара као Стручног састанка медицинских сестара – техничара из области онкологије у Србији. Форуму су присуствовали пацијенти, чланови удружења пацијената и стручњаци из различитих здрасвтвених установа.
Форум је отворила др сци мед др Ана Јовићевић, председница Радне групе за подршку пацијентима, а др сц. деф. Светлана Берат је представила неке од активности Радне групе и Саветовалишта у Институту за онкологију и радиологију Србије.
Епидемиолошку ситуацију малигних обољења у Србији представила је др Драгана Јовићевић, епидемиолог. Истакла је да сваке године у Србији оболи од малигних обољења 42000 особа, а да 20000 умре од последица ових обољења. Осврнула се и на податке инциденце и морталитета у свету, као и факторе ризика који доводе до обољевања од ових болести. Указала је на важност националних програма и стратегија које је држава покренула, укључујући и националне скрининге програма за дојку, рак грлића и колоректалног карцинома који се спроводе од 2013. године у Србији.
О томе како се у Србији спроводе скрининг програми за малигне болести говорила је др Родољупка Радосављевић из Канцеларије за скрининг Института за јавно здравље Србије. Истакла је да се скрининг програми за рак дојке, рак дебелог црева и рак грлића материце спроводе у циљу унапређења здравља, смањења смртности и побољсања квалитета живота грађања Србије. Скрининг за рак дојке спроводи се код жена старости 50-69 година мамографским прегледом на две године. Скрининг за рак дебелог црева спроводи се имунохемијским ФОБТ тестом на две године код особа оба пола старости 50-74 година, а скрининг за рак грлића материце цитолошким прегледом бриса грлића материце (ПАП тестом) на три године код жена старости 25-64 године. Крајни циљ за наведене скрининг програме је да се обухвати 75% циљне популације.
Улогу удружења у скринингу рака дојке у Словенији представила је Тања Шпанић, председница Европе Доне из Словеније. Програм скрининга за рак дојке “Дора” постоји од 2008. Године, а спроводи се у Онколошком институту у Љубљани. Истакла је да је имплементацијом централног ИТ система под називом “ДОРА апликација за скрининг рака дојке”, програм знатно унапређен. Указала је да на скрининг жене долазе у посебан део установе предвиђен само за здраву популацију, чиме се умањују страх и анксиозност. Увођењем нових центара за скрининг и покретних мамографа широм Словеније постигнут је висок одзив жена, што је Словенију сврстало међу водеће земље Европе по одзиву жена за скрининг, и што за крајни циљ има смањење смртности од рака дојке.
Резултате истраживања карактеристика становништва који су спровели ФОБТ тестирање у Србији представила је проф. др Босиљка Ђикановић. Она је истакла да је из истраживања здравља становништва Србије спроведеног током 2019. године, које је обухватило 13.178 становника старијих од 15. година, ФОБТ тестирање (тест на присуство скривене крви у столици) никада није радило чак 88,6%, а колоноскопију је радило 4.8% популације. Изненађујући налаз је да је ФОБТ тестирање било чешће у популацији која је завршила средњу школу и само основну школу, у односу на факултетски образовано становништво. Такође, особе вишег имовинског стања прескакале су ФОБТ тестирање и директно радиле колоноскопију.
Весна Бондзић представила је резултате истраживања на тему “Колико је до свести жена, а колико до система – где су највећи изазови на путу кроз здравствени систем” које је спровео Женски центар Милица. Процењиване су различите категорије – доступност специјалисте, информисаност, квалитет живота, доступност подршке. Резултати су показали да је 60,4% жена имало потребу за навигацијом кроз здравствени и социјални систем од стране искуствених навигатора на тему исхране, информација о терапијама, корацима кроз лечење, емотивном, искуственом подршком, а 55,5% је имало потребу консултација са лекаром. Код 53% жена лечење је оптеретило породични будзет, а 63% жена није имало никакву врсту бесплатне подршке кроз систем.
Горица Ђокић испред удружења “Проговори” и акције коалиције за имунизацију од ХПВ-а приказала је резултате анкете о ХПВ имунизацији. Истакла да 83% испитаника било упознато са постојањем ХПВ вакцине у односу на истраживање од пре две године када је са истом било упознато 52% испитаника. Педијатар је ХПВ вакцинацију детета препоручио код 22% анкетираних родитеља. Посебно је истакла и улогу ХПВ вакцине код девојчица узраста 9 до 14 година како би организам имао времена да развије имуни одговор пре ступања у сексуалне односе, као и улогу вакцине код дечака као потенцијалних преносиоца вируса како би се заштититили од добијања гениталних кондилома, рака грла, рака пениса и ануса, који такође могу настати услед инфекција ХПВ. Акције коалиције за ХПВ имунизацију биле су медисјки пропраћене.
Након представљених тема отворена је дискусија и закључак је био да учесници Форума и удружења пацијената пошаљу своје предлоге и сугестије на који начин би се постојећи скрининг програми могли унапредити и која би била улога удружења и да се Министарству здравља упуте иницијативе за побољшање постојећих скрининга испред Радне групе за подршку пацијентима.
Форум су организовали Радна група за подршку пацијентима Института и Одељење за психоонкологију, психосоцијалну подршку и рехабилитацију популарно међу пацијентима као Саветовалиште.
25.12.2024.
Др сц деф. Светлана Берат, спец.соц.рехаб.
Др сци мед. Ана Јовићевић