Препоруке за пацијенте у току и након онколошког лечења
Исхрана, физичка активност, пушење и излагање сунцу
Драгана Јовићевић, Светлана Ристић
Брошура је припремљена у склопу пројекта Института за онкологију и радиологију Србије „Знањем против рака“ под покровитељством Министарства здравља Републике Србије, програм 1802 „Превентивна здравствена заштита“, пројекат 0008 – Подршка спровођењу нациоиналног програма онколошке здравствене заштите „Србија против рака“ у 2015. год.
Kliknite na brošuru za download
Ова брошура намењена је онколошким пацијентима који су због специфичности обољења и терапије изложени повећаном ризику од нежељених ефеката по здравље. Усвајањем здравих стилова живота, као што су физичка активност, исхрана богата воћем и поврћем, престанак пушења и контролисано излагање сунчевим зрацима, ови ризици могу се знатно смањити.
Савети о здравим стиловима живота и препоруке како их практично примењивати, које ћете наћи у овом водичу, неизоставан су део лечења и у великој мери могу утицати на психофизичко стање пацијента у свим фазама болести, лечења и током опоравка.
Увод
Суочити се с дијагнозом малигне болести није нимало лако. Већ прва спознаја да постоји могућност да неко болује од рака, изазива шок, неверицу, страх. Особа може пролазити не само кроз физичке непријатности, већ и кроз различите емоционалне фазе и промењене односе са околином, што су нормалне реакције на новонасталу животну ситуацију. И само лечење, кроз све његове фазе, може бити трауматично искуство, па је зато едукација о болести, као и саветовање и побољшање квалитета живота, у овом периоду веома важно и доноси позитивне резултате.
Захваљујући савременим видовима лечења, многе малигне болести данас се могу контролисати, пацијенти живе квалитетније, након терапија брже се враћају у породичну, радну и социјалну средину. Такође, животни век се знатно продужава. Потреба за ублажавањем нежељених ефеката лечења, побољшање квалитета живота и унапређење здравља, мотивишу оболеле да усвајају и примењују здраве навике и здраве стилове живота.
Иако је избор здравих животних стилова, као што су начин исхране, редовно вежбање, престанак пушења и контролисано сунчање, од великог значаја за целокупно становништво, нарочито је важан за онколошке пацијенте. Усвајање здравих навика смањује ризик како од повишеног крвног притиска, дијабетеса и срчаних обољења, тако и од поновне појаве рака након завршеног онколошког лечења.
Упркос овим чињеницама, студије спроведене у Норвешкој и Америци показале су да велики број онколошких пацијената не усваја препоруке о здравим животним стиловима, о начину исхране, физичкој активности, а неки и даље настављају са пушењем. Студије су потврдиле да се повећањем физичке активности, редовним конзумирањем воћа и поврћа и смањењем пушења, може утицати на побољшање квалитета живота онколошких пацијената.
ИСХРАНА
Нема ниједног сигурног доказа да поједине намирнице имају било какав утицај на брзину раста постојећег тумора. Међутим, исхрана је значајна за ток болести, будући да може да поправи опште стање, повећа снагу и самопоуздање пацијента, као и квалитет живота. Осим тога, код око 50% онколошких пацијената (у зависности од врсте тумора) јављају се различити проблеми у вези са исхраном, било као директна последица раста тумора, било као пратећи ефекти лечења.
ПРЕДНОСТИ ДОБРЕ ИСХРАНЕ
Под правилном исхраном најчешће се подразумева разноврснa хранa богата хранљивим материјама, које су неопходне вашем телу да се бори против рака.
Постоје четири групе намирница неопходних у исхрани:
- воће и поврће
- хлеб и житарице од целог зрна
- млеко и млечни производи
- месо и јаја.
Свакога дана неопходно је у исхрани користити намирнице из сваке групе, јер се само тако у организам уноси све што је неопходно за живот.
Правилна исхрана током и након онколошког лечења може вам помоћи да се:
– осећате боље,
– надокнађујете снагу и енергију,
– одржавате тежину и добар баланс хранљивих материја у свом телу,
– боље подносите споредне ефекте који су повезани са лечењем,
– смањите ризик од настанка инфекције,
– брже се опоравите.
ИСХРАНА ТОКОМ ОНКОЛОШКОГ ЛЕЧЕЊА
На почетку онколошког лечења, лекар онколог упознаје пацијента са процедурама и фазама које га очекују. Пацијент сазнаје шта подразумевају хируршко лечење, зрачење, хемиотерапија, хормонска терапија или биолошка имунотерапија. Све ове методе имају за циљ уништавање ћелија рака. Међутим, током терапија бивају оштећене и здраве ћелије, што доводи до појаве нежељених ефеката. У овом периоду вашем телу биће потребна додатна снага и енергија, како бисте се што лакше изборили са нежељеним ефектима онколошке терапије, па је правилна исхрана од великог значаја.
Утицај хируршког захвата на исхрану
Хируршки захват повећава потребу организма за хранљивим материјама и енергентима. Они су неопходни при зарастању рана, борби против инфекција и опоравку од операције. Ако је пацијент био неухрањен пре операције, може имати компликације током опоравка, у виду успореног зарастања оперативне ране и појаве инфекције. У просеку, сваки други пацијент оболео од рака ће бити подвргнут некој операцији.
Било да је реч о уклањању органа или дела органа, оперативни захвати могу на различите начине утицати на промене у уобичајеном режиму исхране.
– Стрес због операције може утицати на апетит.
– Операције врата и главе могу онемогућити или отежати жвакање или гутање.
– Операције у које су укључени органи за варење могу отежати варење хране или апсорпцију хранљивих састојака.
– Одстрањивање дела желуца може изазвати осећај ситости пре него што се поједе потребна количина хране.
– Операције дебелог и танког црева у неким случајевима могу укључити и формирање илео и колостоме, што захтева посебан режим исхране.
– Ако су операцијом захваћени органи за варење који луче неопходне ензиме и хормоне, организам неће моћи у нормалној мери да искористи протеине, масти, витамине и минерале који су унети исхраном. Ниво шећера, соли и телесних течности може постати нестабилан.
Утицај хемиотерапије на исхрану
Хемиотерапија подразумева примену лекова који спреча вају раст ћелија рака, било убијањем тих ћелија, било заустављањем њихове деобе. Проблеми са исхраном могу нас т ати због дејс тва ових лекова на здраве ћелије, а манифестују се променама у устима и систему за варење.
Нежељени ефекти који утичу на исхрану и варење, а могу се јавити током хемиотерапије су:
– промене у укусу и мирису хране
– сува уста
– ране и болови у устима
– мучнина и повраћање
– губитак апетита
– пролив
– затвор
– ослабљен имуни систем
– анемија
– пораст телесне тежине.
Ове тегобе отежавају снабдевање организма хранљивим материјама неопходним за обнову крвних зрнаца између циклуса хемиотерапије.
Утицај зрачења на исхрану
Током радиотерапије и здраве ћелије у близини тумора могу бити оштећене зрачењем.
Нежељени ефекти ће зависити од дозе зрачења и дела тела који се зрачи:
– зрачење главе и врата може изазвати промене укуса хране, сувоћу уста, промене на слузокожи усне дупље (ранице, афте), проблеме са гутањем или инфекције, губитак апетита, губитак телесне тежине;
– зрачење у пределу грудног коша може изазвати инфекцију једњака, отежано дисање, езофагеални рефлукс (враћање садржаја желуца у једњак), мучнину и повраћање;
– зрачење у пределу трбуха и карлице може изазвати мучнину и повраћање, привремени губитак апетита, губитак телесне тежине, повећање надражаја за пражњење црева и појаву мекше столице и пролива, а нешто ређе се јавља привремени затвор.
Зрачење може изазвати и замор, који утиче на смањење апетита и слаби жељу за јелом.
Одговарајући режим исхране може утицати на ублажавање тегоба и боље подношење терапије, спречити губитак тежине и допринети очувању доброг општег стања организма.
САВЕТИ ЗА УБЛАЖАВАЊЕ НЕЖЕЉЕНИХ ЕФЕКАТА ОНКОЛОШКОГ ЛЕЧЕЊА
Шта јести након хируршког захвата?
У периоду након операције треба избегавати газирана пића и храну која изазива гасове (пасуљ, грашак, броколи, купус, зелене паприке, краставац). Уколико је апетит слаб, треба јести мање оброке свака 12 сата (уместо 3 велика оброка) и применити и друге мере за побољшање апетита и обезбеђивање потребних хранљивих састојака.
Како би се убрзало зарастање рана, препоручује се храна богата протеинима и калоријама. Добар избор чине: јаја, сир, млеко, сладолед, лешник, кикирики, месо, пилетина и риба. Калоричност се може повећати различитим додацима (нпр. сосови).
Исхрана пацијената са коло или илео стомом
Након операције треба да прође и неколико недеља пре него што се успостави нормалан рад црева. У току овог периода једите лаку храну, у мањим оброцима, више пута у току дана и обавезно уносите доста течности (вода, природни сокови, чајеви, супе, чорбе). Временом ће се рад црева стабилизовати, па ћете сами формирати свој јеловник.
Савети:
– Једите свеже и кувано поврће или воће сваког дана, али без љуске.
– Једите кувано, динстано или печено јунеће, пилеће, телеће месо и белу рибу (смуђ, пастрмка, ослић).
– Уносите 23 литра течности дневно (поготово пацијенти са илеостомом).
– Избегавајте газирана пића и руски чај.
– Избегавајте намирнице које изазивају надимање и гасове, као што су махунарке (грашак, боранија, пасуљ), купус и краставац.
– Избегавајте масна, слана, јако зачињена јела са запршком, димљено месо, месне прерађевине, јаке сиреве и стари кајмак, јер се теже варе и изазивају гасове
Исхрана пацијената са гастростомом
Без обзира на узрок отежаног или онемогућеног гутања, неадекватан унос нутријената има за последицу пад телесне тежине и општу слабост организма. Сврха одговарајуће исхране након операције желуца је да обезбеди довољну количину енергије и хранљивих материја, како би се спречио губитак тежине. Примена адекватне дијетотерапије један је од првих корака у лечењу.
Пацијенти којима је изведена гастростома се могу хранити на два начина:
- преко назогастричне сонде, када се храна уноси само у течном стању;
- преко гастро, јејуно или дуоденостоме, када се може уносити кашаста храна различите конзистенције, готови препарати (храна) и лекови.
Савети:
– Одржавајте хигијену усне дупље, руку и тела.
– Правовремено припремите оброк или лек.
– Храну термички обрадите, кувањем на пари, у води или динстањем.
– Оброке припремајте у блендеру или пасирци, до конзистенције пасте.
– Уместо хлеба користите двопек, који је погоднији за каше.
– Да бисте помогли апсорпцију и спречили нежељене ефекте, оброк узимајте полако.
– Увек проверите температуру оброка.
– Храну која стоји дуже од 24 сата баците.
– Једите у седећем положају или са узглављем подигнутим за 30 степени.
– По завршетку оброка шетајте или останите са подигнутим узглављем 30 до 60 минута.
– Запушен катетер проперите мањим шприцем, млаком газираном водом.
КАКО СЕ ХРАНИТИ ТОКОМ ХЕМИОТЕРАПИЈЕ И ЗРАЧНЕ ТЕРАПИЈЕ?
Промене у укусу и мирису хране
Малигно обољење и онколошка терапија кроз коју пролазите могу утицати на промене чула укуса и мириса, а самим тим и на апетит. Пацијенти често ове промене описују као горак или метални укус у устима. После одређеног времена чуло укуса се враћа, у потпуности или делимично, али треба имати у виду да може проћи и годину дана од завршетка терапије пре него што осећај за укус поново постане нормалан. Врло је важно да свакодневно одржавате правилну хигијену уста, што ће знатно помоћи да укус хране буде интензивнији.
Савети и препоруке
– Користите пластичне тањире и стаклене чаше.
– Жваћите жваке или бомбоне без шећера.
– Једите свеже или смрзнуто воће и поврће уместо оног из конзерве.
– Покушајте да конзумирате ароматичну храну са новим укусима и зачинима бели лук, љута паприка, босиљак, оригано, рузмарин, сенф, кечап, нана, како бисте стимулисали чуло укуса.
– Како би храна била што укуснија, пре сваког јела испирајте уста раствором содебикарбоне, соли и воде за испирање уста. Промућкајте добро и испљуните.
– Чешће перите зубе, како бисте спречили непријатан мирис из уста.
– Маринирајте месо како би брже омекшало.
– Уколико храна богата протеинима (црвена меса) проузрокује неугодан укус, замените је другим високопр отеинским намирницама (млечни производи, јаја, печурке, махунарке).
– Да бисте смањили мирисе, поклопите чаше са течношћу и пијте на сламчицу; избегавајте да једете у превише загрејаним и задимљеним просторијама.
– Пробајте нове укусе хране кад год се осећате добро и немате мучнину.
Сува уста (смањено лучење пљувачке)
Сува уста се могу јавити због смањеног лучења пљувачке као последица зрачења или после узимања одређених лекова. Сувоћа уста може проузроковати сметње при говору, промену укуса хране или отежано гутање. Због смањеног лучења пљувачке, која служи за испирање десни и зуба, повећан је ризик од стоматолошких обољења. Ако имате проблема са сувим устима, основно је да пијете доста течности.
Савети и препоруке
– Једите сочну храну са доста сосова, путером или маргарином.
– Жваћите жваке.
– Једите замрзнуто воће или воћни сладолед.
– Перите зубе и десни и испирајте уста најмање четири пута дневно (после оброка и пред спавање).
– Имајте увек при руци флашицу са водом да овлажите уста.
– Избегавајте течности и храну који садрже много шећера.
– Не испирајте уста средствима која садрже алкохол.
– Боље је пити цеђено воће него сокове.
– Користите сламчице за напитке.
Ране и болови у устима
Ране и болови устима се јављају као последица хемиотерапије и зрачења. Пукотине у устима се могу инфицирати и крварити, што може онемогућити нормалну исхрану.
Савети и препоруке
Поред исправне и свакодневне хигијене уста, водите рачуна и о следећем:
– једите мекану храну која је погодна за жвакање и гутање, као што су: мекане воћке (банана, диња, различити компоти), пасиране брескве, кајсије и крушке, млади сир, пиреи од различитог поврћа, макароне са сиром, пудинг, воћни желе, млечни шејк, кајгана, куване овсене пахуљице;
– користите блендер за пасирање поврћа (кромпир, грашак, шаргарепа);
– избегавајте тврду, грубу или суву храну (свеже поврће, тост, крекере);
– избегавајте храну која је љута, зачињена или кисела (маслине, краставци, сирће);
– избегавајте кисело воће и сокове (поморанџа, грејпфрут, мандарине);
– кувајте храну док не постане мека и растресита;
– сецкајте храну на што ситније делове;
– конзумирајте течност помоћу сламчице;
– храна коју једете треба да је хладна или млака, јер врућа и топла јела могу иритирати осетљива уста;
– додајте сосове јелима;
– уз оброке узимајте висококалоричне и високо протеинске напитке;
– влажите уста малим коцкама леда или воћним сладоледима.
Мучнина и повраћање
Мучнина се може јавити као нежељени ефекат хемиотерапије или зрачне терапије. Ако је узрокована хемиотерапијом, може се јавити истог дана након примене терапије и/или може трајати неколико дана. Ако је узрокована зрачењем, нарочито предела стомака, груди, мозга или карлице, мучнина може почети убрзо након третмана и трајати неколико сати.
Савети и препоруке
– Једите 6 до 8 пута дневно, мале порције суве хране, и то: крекере, тост, суве житарице, кифле, кокице.
Избегавајте јаку, масну, врућу и зачињену храну, као и храну која има јаке мирисе.
– Избегавајте намирнице које су претерано слатке.
– Одморите се након јела, са подигнутом главом, најмање један сат.
– Уносите доста течности како бисте спречили дехидрацију: лагане чорбе, благе чајеве, воду.
– Питајте свог лекара да вам препоручи лекове који заустављају мучнину.
– Не идите на терапију празног стомака, већ поједите мало сланих крекера, тоста или кифле.
-Немојте јести у прегрејаној, непроветреној просторији која је пуна надражујућих мириса.
– Кувајте напољу, на роштиљу или користите кесе за печење, како бисте смањили ширење мириса.
– Користите тврде бомбоне са аромом пеперминта или лимуна, ако имате непријатан укус у устима.
– Ако повраћате, пијте што више течности и што је чешће могуће. Избегавајте намирнице попут цвекле, малина, боровница, сока од парадајза, како приликом повраћања избачени желудачни садржај не би био црвене боје. Након повраћања исперите уста, сачекајте око 30 минута, а затим покушајте да попијете неколико гутљаја сока од јабуке, киселу воду, кока колу која је одстојала у чаши најмање 20 минута, бистре супице или узмите коцкице леда.
Губитак апетита
Губитак апетита је један од најчешћих проблема који се јављају као последица хемиотерапије. Уколико траје дуже, доводи до губитка тежине, што може да изазове ослабљеност организма и умор.
Савети и препоруке
– Једите мање порције више пута у току дана, а не 3 главна велика оброка.
– Избегавајте да пијете течност уз оброке или узимајте само мале гутљаје, како се не бисте брзо заситили (осим уколико вам течност уз оброк помаже да прогутате храну због сушења уста). Најбоље је да пијете течност само између оброка.
– Покушајте да уживате у храни, тако што ћете припремити своје омиљено јело, сервирати га у омиљеном посуђу, уз музику или гледање ТВа са драгом особом.
– Будите физички активни колико год можете. Почните са благим активностима, чији ћете интензитет временом повећавати, када почнете да се осећате боље. Понекад кратка шетња пре оброка може отворити апетит.
– Имајте стално надохват руке висококалоричне и високопротеинске намирнице, као што су: ораси, кикирики, суво грожђе, тврдо кувана јаја, сир, сладолед, пудинг скуван у млеку, риба.
-Једите своју омиљену храну у било које доба дана.
Дијареја (пролив)
Онколошки третман и поједи ни лекови мог у да оштете здраве ћелије које облажу уну трашњост црева, услед чега црева постају лабавија и крећу се много брже него што је уобичајено. Столица постаје мекана, растресита или воденаста. Храна и течност тада брзо пролазе кроз црева и организам не стигне да апсорбује довољно хранљивих материја, витамина, минерала и воде. Три или више течних или водених столица дневно сматра се дијарејом. Дијареја може бити блага или тешка и може трајати кратко или дуго. Уколико је неконтролисана, може довести до губитка течности (дехидрација), губитка тежине, лошег апетита и слабости.
За разлику од затвора, уколико имате дијареју избегавајте храну богату биљним влакнима, као што су: ораси, семенке, сушено воће и сирово поврће, интегралне житарице, махунарке (пасуљ и грашак).
Треба избегавати храну богату мастима, попут пржене и масне хране, јер може да погорша дијареју. Након операције желуца или црева, поједини људи могу бити веома осетљиви на слаткише или храну богату угљеним хидратима. Када пролив престане, уводити полако храну богату влакнима.
Савети и препоруке
– Пијте доста благих, негазираних сокова током дана.
Пожељно је да сокови буду собне температуре.
– Једите мале, честе оброке и ужине током дана.
– Избегавајте масну, пржену, зачињену или веома слатку храну.
– Ограничите млеко или млечне производе на највише 2 шоље дневно. Јогурт може да се пије и више пута дневно.
– Избегавајте пића и храну који узрокују надимање, на пример: купус, броколи, краставце, лубеницу, млеко, пиво, орахе, спанаћ, печурке и др.
– Избегавајте газирана пића и жвакаће гуме. Уколико газирана пића ипак конзумирате, пустите их да одстоје у чаши најмање 10 минута.
– Пијте и једите храну богату натријумом (со), као што су: чорбе, супе, крекери и переце.
– Пијте и једите храну богату калијумом, као што су:
воћни сокови, кромпир са љуском, банане.
– Повећајте конзумирање хране богате влакнима, као што су: јабуке, банане, брескве, крушке, зоб или овсене каше и слатки кромпир.
– Попијте најмање 1 шољу течности након сваке течне столице.
– Уколико се пролив настави и повећа или ако ваша столица добије необичан мирис или боју, обратите се свом лекару.
Затвор
Лекови против болова, измењене навике у исхрани, као и мањак физичке активности, могу успорити рад црева и онемогућити да столица несметано пролази кроз црева (затвор). Ако имате затвор, пробајте да једете храну богату биљним влакнима. Пијте доста течности у току дана, једите редовно и повећајте физичку активност, ако је могуће.
Савети и препоруке
– Једите свакога дана у исто време.
– Покушајте да имате столицу у исто време свакога дана.
– Пијте доста течности, најмање 8 до 10 шољица дневно, уз претходну консултацију са својим лекаром. Узимајте топле чајеве, топлу лимунаду, топле сокове (топли напици могу да стимулишу столицу).
– Једите суве шљиве.
– Средства за изазивање столице употребите само по налогу лекара, никако на своју руку.
– За доручак попијте неки топли напитак и једите храну која је богата биљним влакнима.
– Ограничите конзумирање намирница које могу да изазову гасове: јабуке, купус, броколи, краставци, лубеница, млеко, пиво, ораси, спанаћ, печурке и др.
– Како бисте смањили количину ваздуха коју прогутате док једете, не причајте за време оброка и не користите сламке за пиће. Такође, избегавајте жваке и газирана пића.
Ослабљен имуни систем (смањени број белих крних зрнаца)
Хемиотерапија може да изазове смањивање броја белих крвних зрнаца. Мањак белих крвних зрнаца значи слабљење имунитета и склоност ка инфекцијама.
Савети и препоруке
– Редовно перите руке млаком водом и сапуном, нарочито пре спремања хране, као и пре и након јела.
– Проверите рок трајања, не купујте и не узимајте намирнице чији је рок трајања истекао.
– Не користите храну из конзерве која је надута, улубљена или оштећена.
– Ако одмрзавате храну, одлеђујте је у фрижидеру или микроталасној рерни, никада на собној температури; кувајте храну одмах по одмрзавању.
– Ставите јело у фрижидер два сата после припреме и поједите у року од 24 часа.
– Избегавајте старо, тачкасто и оштећено воће и поврће.
– Перите воће и поврће темељно, под млазом воде; не користите детерџенте, сапуне нити било какве производе за прање; орибајте чак и воће које има тврду кору, попут диње и лубенице.
– Користите једну подлогу за сечење меса и рибе, а другу за сечење воћа и поврћа.
– Пре, у току и после припреме хране, перите руке, ножеве и подлогу коју сте користили за сечење намирница.
– Кувајте/пеците месо и рибу темељно.
– Избегавајте ровита јаја, сирову рибу (суши) или шкољке (остриге).
– Купујте храну у паковању само за један дан, како бисте избегли гомилање остатака хране.
– Не купујте храну на меру (у ринфузу).
– Избегавајте “шведски сто” ако се храните у ресторану.
– Избегавајте скупове, гужве у затвореним просторијама и инфициране особе.
Анемија
Анемија је стање када имате мањак црвених крвних ћелија (еритроцита) и самим тим мање кисеоника се допрема до ткива. Као последицу анемије можете осећати слабост и брже се замарати.
Ако имате симптоме анемије:
– конзумирајте намирнице богате гвожђем: изнутрице, црвена меса, јаја (23 пута недељно), семенке бундеве, бадем, пшеничне клице, какао, пасуљ, лиснато зелено поврће;
– конзумирајте намирнице богате антоцијанским бојама, које спречавају појаву анемије (купина, боровница, цвекла);
– апсорпцију гвожђа помажу витамини Ц, Б6, Б12 и фолна киселина; непријатељи апсорпције су јак чај и кафа, ако се пију у току оброка, као и млечни производи.
Пораст телесне тежине
Неки људи током онколошког лечења добију на тежини. Ово се нарочито односи на особе којима је дијагностикован рак дојке, простате или јајника и који примају хемио или хормонску терапију. Повећање телесне тежине могу изазвати и поједини лекови, који утичу на додатно задржавање течности у телу. У том случају, ограничите количину соли коју дневно уносите у организам, јер со може изазвати додатно накупљање воде.
Повећање телесне тежине може бити и резултат повећаног уноса хране, јер некима то помаже да преброде мучнину која се јавља као последица терапије. Такође, повећање тежине може бити и резултат смањења физичке активности.
Уколико приметите пораст телесне тежине:
– покушајте да свакодневно шетате ако можете, уз претходну консултацију са лекаром;
– смањите порције, посебно висококалоричних намирница;
– одаберите рибу, пилетину или пасуљ и грашак уместо црвеног меса; ако једете црвено месо, одаберите комаде са што мање масноће;
– изаберите хлеб, тестенину и житарице од целог зрна, уместо хлеба, житарица и тестенине који су направљени од рафинисаних житарица;
– изаберите интегрални пиринач уместо белог;
– ограничите унос хране са високим садржајем рафинисаних угљених хидрата, као што су: пецива, слаткиши, житарице са вештачким заслађивачима;
– читајте етикете на намирницама и знајте да натпис “немасно” не значи увек “нискокалорично”;
– уместо сладоледа, крофни, чипсева, кромпира, помфрита, одаберите поврће и воће;
– одаберите млечне производе са ниским процентом масти (1% млеко, јогурт, млади сир);
– избаците маслац, мајонез и друге масноће;
– пеците месо уместо пржења у уљу или кувајте храну на пари;
– ограничите узимање хране између оброка;
– ограничите или потпуно избаците унос заслађених безалкохолних пића, попут кокаколе, фанте и сокова са вештачким заслађивачима.
КАКО ОЈАЧАТИ ИМУНИ СИСТЕМ ИЗМЕЂУ ДВЕ ХЕМИОТЕРАПИЈЕ?
Протеини (беланчевине), угљени хидрати, масти, витамини и минерали су хранљиве материје које су неопходне како би наш имуни систем добро функционисао. Уколико наше тело не добија довољно ових материја (услед повраћања, недовољног уноса хране или другог узрока), може доћи до компликација приликом опоравка, у виду појаве инфекције, успореног зарастања рана, исцрпљености и слично.
Онколошким пацијентима је потребно више енергије, па је зато неопходно да конзумирате храну која садржи више протеина и масти него обично. Потребно је водити рачуна приликом уноса засићених масти (месо, млеко, сир и путер) и трансмасних киселина (маргарин).
Савети
– У периоду између две хемиотерапије конзумирајте намирнице животињског порекла, које су извор свих есенцијалних аминокиселина (рибу, живину, месо, јаја, млечне производе, орахе, пасуљ, грашак, сочиво, соју и сл.).
– Добри извори масти се углавном налазе у биљним уљима, као што су: маслиново уље, уље уљане репице и кикирикија.
ИСХРАНА НАКОН ОНКОЛОШКОГ ЛЕЧЕЊА
Савети за здраву исхрану након лечења
– Једите разноврсну храну из свих група намирница.
– Покушајте да једете најмање 2½ шоље воћа и поврћа свакога дана.
– Једите храну богату влакнима, као што су: хлеб од целог зрна и житарице.
– Смањите количину масти у својим оброцима (пеците месо уместо пржења у уљу).
– Ограничите унос црвеног меса (говедина, свињетина, јагњетина) на не више од 3 до 4 порције недељно.
– Избегавајте димљене производе, као и све врсте месних прерађевина, због присуства канцерогена из дима, високог садржаја масноћа, адитива и др.
– Органичите унос соли и водите рачуна да усољене намирнице, туршија и месне прерађевине најчешће садрже велике количине соли.
– Одаберите млечне производе са ниским садржајем млечних масти; млечни производи су важан извор калцијума (остали извори су риба и храна биљног порекла).
– Ограничите алкохол на не више од 1 чашице пића дневно за жене и 2 за мушкарце.
АЛТЕРНАТИВНИ НАЧИНИ ИСХРАНЕ
У нади да ће победити рак, многи онколошки болесници посежу за различитим видовима комплементарног и алтернативног лечења. Дају предност и велике количине новца алтернативним методама, очекујући чудесно излечење. Међутим, многе такве методе нису поткрепљене научним доказима (лечење рака содомбикарбоном, урином…), а неке могу бити и опасне по живот (лечење петролејом или једињењима цијанида).
У алтернативне и комплементарне методе спадају и посебне дијете макробиотика, вегетеријанство, пресна храна, Бројсова дијета, алкална дијета и др.
Пацијентима се препоручује да свој начин исхране уск ладе са здравственим стањем и терапијом коју примају, на основу препорука, а нагла промена начина исхране и примена посебних дијета се не препоручују.
Примена посебних видова исхране, нарочито ригорозних „антиканцерских“ дијета, повећава ризик од неухрањености и компликација онколошког лечења и утиче на успешност лечења и квалитет живота.
Заједничке карактеристике великог броја посебних дијета су ниска енергетска вредност оброка и недовољан унос неопходних састојака: протеина (беланчевина), угљених хидрата, масти, витамина или минерала, неопходних за добро функционисање нашег имуног система и организма у целини.
Сви модалитети онколошког лечења управо повећавају потребу организма за овим хранљивим материјама.
За све информације у вези са начином исхране, употребом разних витамина, препарата за јачање имунитета и друго, обратити се свом лекару онкологу.
Више информација о алтернативним и комплементарним видовима лечења можете добити у едукативној брошури Инстит у та за онкологију и радиологију Србије „Алтернативне и комплементарне методе“.
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ
Физичка активност је појам којим се означавају све активности које захтевају рад мишића, изазивају појачан рад крвотока и дисања и убрзавају метаболизам, а трају дуже од 15 минута. Физичка активност смањује ризик од здравствених проблема, као што су болести срца и крвних судова, можданог удара и дијабетеса.
Без обзира да ли сте тренутно на онколошком лечењу или се ваше лечење одавно завршило, физичка активност вам може помоћи да направите позитивну промену у свом животу. Може вам користити како ментално тако и физички. Такође, постоје и докази да физичка активност може да користи онколошким пацијентима током и након онколошког лечења.
Током лечења, лекари и медицинске сестре обично саветују да ограничите време које проводите седећи или лежећи. Могу вас чак и подстицати на упражњавање врло благих активности, као што су кратке шетње. Ако нисте активни, већа је могућност да ћете осећати умор и губити мишићну снагу.
Уколико за време или након онколошког лечења постанете физички активни, направићете веома позитивну промену у свом животу.
У почетку можете бити несигурни или постављати себи и другима разна питања, посебно ако нисте били активни неко време, на пример:
1. Зашто треба да будем физички активан/а?
2. Да ли смем да радим вежбе током хемиотерапије?
3. Да ли смем да радим вежбе током зрачења?
4. Препоручује ли се физичка активност након хируршког захвата?
5. Може ли физичка активност да ублажи нежељене ефекте терапије?
6. Могу ли да радим вежбе након завршеног онколошког лечења?
7. Колико активности је препоручљиво?
Може вам се чинити да сте превише уморни или да не знате како уопште да почнете. Не брините, чак и мала физичка активност је боља него никаква и може вам помоћи да се осећате мање напето и здравије. Такође, помоћи ће вам да осетите да држите конце у својим рукама и контролишете болест, јер радите нешто добро за себе.
Свака физичка активност је делотворна, а за коју врсту ћете се ви одлучити зависиће од врсте онколошке терапије, интересовања и кондиције. Одаберите активност која вас испуњава, због које ћете се осећати боље у свом телу, лакше комуницирати са околином и брже решавати проблеме.
Активности могу бити једноставне и свакодневне, као што су: кућни послови (усисавање, брисање прашине), шетња до продавнице, лагана шетња са породицом и пријатељима, прање аутомобила, кошење травњака, рад у башти…
Енергичније активности су: пењање уз степенице, трчање, вожња бицикла, бадмингтон, плес, аеробик, пилатес, одлазак у теретану…
1) ЗАШТО ТРЕБА ДА БУДЕТЕ ФИЗИЧКИ АКТИВНИ?
Којом физичком активношћу ће се неко бавити зависи од његове физичке способности, здравственог стања, година старости, пола и афинитета.
Бити физички активан током и након онколошког лечења може вам помоћи да:
– ублажите нежељене ефекте терапије
– ојачате мишиће, зглобове и кости
– превенирате обољења срца и крвних судова
– смањите анксиозност и депресију
– поправите расположење и квалитет живота
– одржавате телесну тежину.
Физичка активност и вежбање имају своје место током свих врста онколошког лечења. Након операције рака дојке (нпр. мастектомије), уз свако дневне вежбе руке са опериса не с тране, неопходно је на с т авити са нормалним дне вним активностима. Зрачење неповољно утиче на покретљи вост раменог појаса, па је често потребно изводити другачији тип вежби у договору са лекаром. Чак и код присутних метастаза у костима, када је повећан ризик од патолошких фрактура, могуће је вежбати уз консултацију са онкологом и терапеутом.
2) фИЗИЧКА АКТИВНОСТ ТОКОМ ХЕМИОТЕРАПИЈЕ – ДА ИЛИ НЕ?
Истраживања су показала да женама са раком дојке вежбање током хемиотерапије помаже да остану у доброј форми и да се осећају боље.
Хемиотерапија има најчешћи утицај на смањење броја ћелија крви, и то:
– белих крвних ћелија леукоцита
– црвених крвних ћелија еритроцита
– крвних плочица тромбоцита.
Ако су вам вредности леукоцита смањене, под већим сте ризиком за настанак инфекције, међутим, то не значи да не можете да будете физички активни. Док се вредности леукоцита не врате у нормалу, требало би да избегавате јавна места где има више људи, попут базена или теретане, али зато можете ићи у лагане шетње, опрати аутомобил или покосити травњак.
Тромбоцити су ћелије које помажу крви да се угруша. Ако су ваши тромбоцити ниски, постоји повећан ризик за настанак модрица или крварење. Лекар вам може саветовати да радите врло благе вежбе, док се тромбоцити не врате у нормалу.
Ако су вам еритроцити (црвена крвна зрнца) веома ниски, односно имате анемију, осећаћете се веома уморно, слабо и понекад без даха. Лекар вам може саветовати да обављате само свакодневне активности, док не дође до повратка еритроцита у нормалу.
3) ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ТОКОМ ЗРАЧЕЊА – ДА ИЛИ НЕ?
Радиотерапија, односно „зрачење“, представља специфичан начин онколошког лечења, код кога се антитуморски ефекат постиже дејством јонизујућег зрачења, које онемогућава даљи раст малигних ћелија и њихово размножавање, што на крају резултира одумирањем туморских ћелија. Поред дејства на болесне, то јест малигне ћелије, јонизујуће зрачење делује и на ћелије околног здравог ткива. Пацијенти углавном добро подносе терапију зрачењем, ипак, ретко долази до појаве споредних ефеката (пацијенти најчешће наводе умор у току зрачног третмана). Физичка активност и вежбање свакако имају своје место и током зрачне терапије.
Истраживања су показала да вежбање током зрачне терапије може смањити умор, анемију и проблеме са спавањем.
Избегавајте пливање ако имате реакцију коже или црвенило због зрачења, јер хемикалије у води, попут хлора, могу иритирати кожу. Након завршеног зрачног третмана, када се реакција коже или црвенило смире, можете наставити са пливањем. Све друге физичке активности можете спроводити у складу са својим потребама и већ наведеним препорукама.
4) ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ НАКОН ХИРУРШКОГ ЗАХВАТА – ДА ИЛИ НЕ?
Важно је да почнете да се крећете у најкраћем могућем року после операције.
Кретање смањује ризик од компликација, као што је појава угрушака крви и помаже код опоравка.
У зависности од операције, ваш хирург ће вам рећи које активности треба избегавати и колико дуго. Физиотерапеут или медицинска сестра могу да вам покажу вежбе које треба да радите када дођете кући. Жене које су имале операцију дојке треба да раде вежбе за руку и раме, како би побољшале флексибилност. Ако сте имали операцију карлице, можете радити вежбе за јачање мишића карлице.
5) МОЖЕ ЛИ ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ДА УБЛАЖИ НЕЖЕЉЕНЕ ЕФЕКТЕ ТЕРАПИЈЕ?
Током и након онколошког лечења могу се јавити нежељени ефекти као последица примењене терапије. Чести нежељени ефекти који се јављају су: умор, стрес, нервоза и лоше расположење, несаница, затвор, слабост мишића, бол у зглобовима.
Физичка активност вам може помоћи да ублажите неке од тегоба.
• смањује умор – Осећај да немате енергије и да сте стално уморни је веома честа нуспојава терапије. Може трајати и неколико месеци након завршеног лечења. Међутим, чак и лагана шетња и благо повећање физичке активности могу вам помоћи да повећате ниво енергије.
• смањује стрес и нервозу и побољшава расположење Стрес, нервоза и лоше расположење су уобичајени проблеми током и након онколошког лечења. Физичка активност вам може помоћи да их ублажите, јер подстиче мозак да производи једињења (тзв. ендорфини) која побољшавају расположење и смањују стрес.
• Побољшава квалитет сна – Што сте више активни током дана, више ћете се опустити и боље спавати током ноћи.
• Смањује опстипацију (затвор) – Затвор није само проблем који изазива непријатност. Свако дуже задржавање хране у цревима доводи до преласка токсина у крвоток, што неповољно утиче на организам. Кратка, свакодневна шетња, као и конзумирање веће количине течности, могу вам олакшати проблеме које ствара затвор.
• Ојачава мишиће – Током и након онколошког лечења можете изгубити мишићну масу и снагу, што се дешава када не користите мишиће у истој мери као раније. Пењање уз степенице, лагани тренинг уз коришћење тегова мале тежине, помоћи ће вам да повратите и повећате мишићну снагу.
• Олакшава бол у зглобовима и повећава покретљивост екстремитета – Ако имате болне зглобове, редовна физичка активност може да олакша бол, тако што се повећава мишићна снага и флексибилност зглобова. Пливање и вожња бицикла су добри, јер смањују притисак на зглобове.
6) ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ НАКОН ОНКОЛОШКОГ ЛЕЧЕЊА
Бити физички активан након онколошког лечења је позитиван корак ка опоравку.
Може вам помоћи да се смање ризици од:
– касних нежељених ефеката лечења
– других здравствених проблема
– појаве новог малигног обољења
– настанка рецидива.
Превенција или ублажавање касних нежељених ефеката лечења
Поједини нежељени ефекти могу да настану неколико месеци или година по завршеном онколошком лечењу. Њихова појава варира од пацијента до пацијента, а могу се јавити: проблеми са срцем, остеопороза, пораст телесне тежине, лимфедем.
• Проблеми са срцем – Од ређена врста терапије, попут хемиотерапије, може да изазове сметње на срцу прилично рано, али у неким случајевима ефекти се појаве тек касније. Неки други третмани, као што је радиотерапија (зрачење) грудног коша, могу узроковати оштећење срчаног мишића. Аеробне активности, попут брзог ходања, трчања, пливања, вожње бицикла, плеса и слично, могу помоћи да заштитите своје срце и смањите ризик од нежељених ефеката терапије.
• Остеопороза – Хемиотерапија, хормонотерапија и други видови онколошког лечења могу довести до смањења густине коштане масе у костима, односно остеопорозе. Промене у исхрани настале због болести, терапије или примене посебних дијета, могу да убрзају овај утицај. Процењује се да код једне трећине жена по уласку у менопаузу долази до значајног смањења коштане чврстине. Онколошким лечењем велики број жена уводи се у рану (превремену) менопаузу.
Највећа брига на дуже стазе су преломи (фрактуре), који се могу догодити услед губитка коштане масе. Ако имате смањење густине коштане масе, избегавајте активности јаког интензитета и наглих покрета, попут тениса, бадмингтона, трчања, фудбала, јер постоји већи ризик од пада. Такође, требало би да избегавате вежбе током којих се савија напред у струку, попут трбушњака, додиривања прстију на ногама и слично.
Вежбе попут брзог ходања, плеса, пењања уз степенице, пливања, помоћи ће вам да ојачате кости. Такође, радите вежбе које побољшавају равнотежу и координацију покрета, како бисте смањили ризик од падова.
Обезбедите довољне количине калцијума у исхрани, путем уноса млечних производа, рибе и хране биљног порекла. Уношење витамина Д исхраном је такође од великог значаја (скуша, туњевина, сардине, јунећа јетра, жуманце јајета, суво воће, зелено лиснато поврће, хлеб од целог зрна жита, намирнице које се контролисано обогаћују, млеко, сир, маргарин и пудинг). Можете консултовати лекара ради евентуалног одређивања индивидуалне потребе за витамином Д, који је неопходан за одржавање нивоа калцијума у крви, уградњу калцијума у кости и за функцију скелетних мишића. Сматра се да су дневне потребе у витамину Д за већину постменопаузних жена 8001000 IU.
• Пораст телесне тежине – Пораст телесне тежине током терапије није неуобичајен, а јавља се услед смањења или недостатка физичке активности или као нежељени ефекат хормонске терапије која се понекад даје са хемиотерапијом. Главни фактори у контроли телесне тежине су физичка активност и здрава исхрана. Одржавање адекватне телесне тежине вам може помоћи у смањењу ризика од проблема са зглобовима, других здравствених проблема, попут високог крвног притиска, можданог удара, дијабетеса, депресије, као и појаве новог малигног обољења.
Након лечења рака, неки људи су више изложени ризику од развоја других здравствених проблема. Физичка активост и одржавање адекватне телесне тежине може помоћи да се смањи ризик од: високог крвног притиска, можданог удара, типа 2 дијабетеса, болести бубрега, депресије или анксиозности.
• Лимфедем – Лимфедем представља накупљање течности у једној руци или нози, узроковано хируршким уклањањем или оштећењем лимфних чворова. Хирурушко лечење или оштећење лимфних чворова спречава нормално отицање лимфе, па се она накупља и настаје оток. Оток руке се може спречити или значајно умањити, ако се придржавате неких основних правила. Такође, лимфедем се може и лечити. Лечење је дуготрајно, али може бити ефикасно и зато захтева стрпљење.
Ако имате лимфедем, током вежбања обавезно носите компресивни завој. Избегавајте дуготрајне вежбе и понављања, нарочито екстремитетом који је захваћен едемом. Пливање је врло благотворно, јер повољно делује на циркулацију. Трудите се да се не гојите, јер то погодује стварању лимфедема. Пазите да се не повредите или добијете инфекцију.
Обавестите здравствено особље и захтевајте, уколико је то могуће, да се на руци са стране оперисане дојке не врши: мерење притиска, вађење крви, давање поткожне и интравенске инјекције и примање вакцине.
– Будите физички активни.
– Физичка активност се препоручује и током и након лечења рака.
– Вратите се својим уобичајеним активностима у најкраћем могућем року након терапије.
– Постепено повећавајте ниво физичке активности.
7) ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ – У КОЈОЈ МЕРИ?
Изаберите активност која вам прија, која је лако изводљива, не захтева велике физичке напоре и лако се уклапа у вашу дневну рутину, јер треба да вам представља задовољство, а не напор и обавезу.
Обим физичке активности је индивидуалан, а главне компоненте: интензитет, трајање и учесталост примене. Свако вежбање треба започети вежбама загревања, у трајању од 5 до 10 минута, а завршити постепеним истезањем, такође у трајању од 5 до 10 минута. Физичка активност би требало да траје од 30 до 40 минута.
Према интензитету разликује се: благо, умерено и интензивно оптерећење, односно физичка активност благог интензитета, умереног интензитета (шетња, брзо ходање, пешачење, плесање, џогинг, пливање, фитнес, тенис, јахање) и интензивна физичка активност.
Зависно од интензитета и трајања, вежбање се практикује 35 пута недељно:
– лагана шетња свакодневно, постепено повећавајући време са 30 на 60 минута;
– брзо ходање, трчање, 3 пута недељно по 30 минута;
– пливање, вожња бицикла, 35 пута недељно, 3040 минута;
– вежбе истезања, снаге, издржљивости, 23 пута недељно, 3040 минута;
– бављење било којом врстом физичке активности 35 пута недељно, 60 минута.
Савети
1. Одмах прекините са вежбањем ако имате било какве изненадне симптоме, укључујући вртоглавицу, бол у грудима, лупање срца, проблеме са дисањем, мучнину, необичан бол у леђима или костима, мишићну слабост или упорне главобоље. Обратите се свом лекару ако приметите било који од ових или било које друге симптоме.
2. Немојте вежбати ако се не осећате добро, имате инфекцију или високу температуру или било који симптом који вас брине.
3. Носите удобну обућу не ризикујте повреду ношењем неадекватне обуће.
4. Уносите довољно течности да не бисте дехидрирали.
5. После вежбања можете појести банану ради окрепљења.
6. Избегавајте неравне терене и активности које повећавају ризик од пада или повреда, нарочито ако имате проблеме са костима.
ПУШЕЊЕ
ДУВАН – ГЛОБАЛНИ УБИЦА БРОЈ 1
Сваке године 6 милиона људи у свету умре од болести изазваних пушењем. Поред пушача, страдају и они који живе и раде у њиховој околини: сваке године 600.000 људи умре од последица изложености дуванском диму у животној и радној средини. Од овог броја, 75% су жене и деца.
Смртност као последица употребе дувана
Узрок смрти Изазвано употребом дувана
Удео Број умрлих
Малигне болести 33% 2.120.000
Кардиоваскуларне болести 29% 1.860.000
Болести дисајних органа 29% 1.860.000
Болести органа за варење 3% 200.000
Инфекције дисајних путева 2% 150.000
Дијабетес (шећерна болест) 2% 130.000
Туберкулоза 1% 90.000
Извор: Tobacco Atlas 4th edition
ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ ДУВАНСКИ ДИМ ОПАСАН ЗА ПУШАЧЕ?
Дувански дим садржи више од 7.500 хемијских једињења, међу којима су:
• стотине токсичних једињења која оштећују срце и крвне судове
• око 80 канцерогена, за које је доказано да могу довести до појаве рака
• никотин, одговоран за зависност од дувана, која се данас убраја у психијатријске поремећаје, заједно са зависношћу од хероина, кокаина или алкохола.
Свим овим штетним састојцима изложени су како пушачи, тако и особе које се налазе у њиховој околини (тзв. пасивни пушачи). Око трећине састојака је пореклом из дувана, док су остали продукти сагоревања, као и материје додате током производње (адитиви). Међу опасним састојцима дувана су и: угљенмоноксид, катран, угљоводоници, амонијак, цијановодонична киселина, феноли, радиоактивни полонијум…
ДУГОРОЧНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ПУШЕЊА
Канцерогени из дуванског дима доспевају до свих делова тела и одговорни су за 90% случајева рака плућа и значајан проценат случајева рака грла, усне шупљине, једњака, желуца, дебелог црева, јетре, гуштераче, мокраћне бешике, грлића материце…
Дуван је одговоран за једну трећину укупне смртности од свих малигних болести.
Пушење повећава ризик од обољења срца и крвних судова- инфаркт, шлог, анеуризма аорте, обољења периферних крвних судова, тзв. „пушачка нога” и др. и одговорно је за једну четвртину смртности од ових болести.
Пушење проузрокује хроничну опструктивну болест плућа и повећава ризик за астму, упалу плућа, туберкулозу и друга обољења дисајних органа. Пушење утиче и на сексуалне и репродуктивне функције. Код мушкараца повећава ризик за импотенцију, смањује покретљивост сперматозоида и плодност. Код жена смањује плодност, повећава ризик за болне менструације, компликације у трудноћи, рану менопаузу, остеопорозу…
Чуло мириса је значајно поремећено, може доћи и до губитка слуха, као и обољења десни и зуба. Нису поштеђене ни очи, повећан је ризик за катаракту и макуларну дегенерацију. Не треба заборавити ни последице по изглед, јер пушење доводи до губитка тонуса коже, превременог старења коже, пребојености зуба, задаха из уста…
Извор: Здравствене последице пушења – 50 година праћења, САД, 2014.
НАРГИЛЕ, ЦИГАРЕ, СНУС. . . ДА ЛИ СУ МАЊЕ ОПАСНИ?
Поред индустријских цигарета, у дуванске производе намењене пушењу спадају и: цигаре, цигарете за увијање, луле, наргиле, бидис, кретекс.
У бездимне дуванске производе спадају: дуван за ушмркавање (бурмут), дуван за жвакање, снус (врећице са дуваном које се стављају између горње усне и десни).
Без обзира на облик и начин употребе, сви дувански производи су опасни по здравље и доводе до зависности.
Ризик за рак плућа код особа које пуше 5 и више цигара на дан сличан је ризику од једне пакле цигарета дневно. Пушење цигара, наргила или бидиса повећава ризик за рак усне шупљине и грла. Пушење луле повећава ризик за рак ждрела и емфизем. Употреба бездимних дуванских производа повећава ризик за рак усне шупљине, пљувачних жлезда, бубрега и гуштераче, а повећава и ризик за мождани удар и инфаркт.
Дуван је подједнако опасан по здравље и када је маскиран ка о „благи”, „лаки”, „с а ниским нивоом никотина”, „са пуним укусом”, укусом воћа, чоколаде, „природни”, „без адитива”, „органске цигарете”. . .
Запажања о штетним ефектима пушења и покушаји забране пушења забележени су још у 17. веку. Необориви научни докази добијени су „Британском докторском студијом”, почетком 1951. године, у којој је преко 34.000 британских лекара праћено пола века, уз поређење пушачког статуса и здравља и дужине живота. Поред ове студије, до данас је спроведено преко 60.000 истраживања, чији су резултати доказали утицај коришћења дувана на оболевање и смртност.
Истраживања су показала и да не постоји доња граница, односно нешкодљива изложеност дуванском диму. с обзиром на бројне токсичне и канцерогене састојке, свака изложеност је потенцијално штетна.
ПУШЕЊЕ И ОБОЛЕЛИ ОД МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ
Разне студије су показале да пушење може утицати на ефекте радиотерапије, хемиотерапије, као и да оболели од рака дојке који престану са пушењем имају бољу прогнозу.
Оболели од малигних болести изложени су великом стресу, имају разне тегобе и често дуго бораве у болници. Ова ситуација може да их мотивише на престанак пушења.
У Институту за онкологију и радиологију Србије је међу пацијентима на болничком лечењу и у дневним болницама спроведено истраживање о потпуној забрани пушења у онколошким установама. Резултати су показали да две трећине пацијената сматра да је пушење веома штетно по здравље, 75% сматра да је веома важно за оболеле од рака да престану са пушењем. Преко 80% пацијената сматра да је период лечења у Институту прави тренутак да се од пушења одустане. Међутим, само 49% је подржало потпуну забрану пушења у болницама где се лече оболели од рака.
ПРЕСТАНАК ПУШЕЊА
Престанак пушења доноси појединцу физичку, психолошку и економску добробит и представља важан корак ка редуковању ризика за здравље.
На престанак пушења најчешће се одлучују средовечни људи који су преболели неку болест која је у непосредној вези са пушењем (инфаркт и слично).
Престанак пушења је циклични процес који се састоји од неколико фаза:
• размишљање о престанку
• доношење одлуке о престанку
• покушај престанка
• одржавање статуса бившег пушача.
Мање од 5% пушача директно прелази у статус бивших пушача без рецидива.
Фактори који стимулишу појединца да престане са пушењем су:
• смањена друштвена прихватљивост пушења
• повећана брига о здрављу
• повећана цена дуванских производа.
У земљама где постоји забрана рекламирања дуванских произво да и продаја малолетницима, много је мање младих који пуше (Финска, Норвешка, САД).
Пушачи који желе да се осло боде ове навике и процене да су спремни да то учине сами, најбоље је да пушење прекину нагло. Ако не успеју, треба што пре да потраже стручну помоћ изабраног лекара или се обрате најближем саветовалишту, где ће им бити одређен адекватан
програм за одвикавање од пушења. Свим заинтересованима на располагању су делотворне терапијске смернице за престанак пушења, засноване на клиничким доказима и доброј пракси.
Сваки грађанин Србије има право да добије стручну помоћ и охрабрење да превазиђе зависност од никотина. Ово право је рег улисано чланом 20 Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму (“Сл. гласник РС”, бр. 30/2010).
КОЈЕ СУ ДОБРОБИТИ ПО ЗДРАВЉЕ ОД ПРЕСТАНКА ПУШЕЊА?
20 минута по престанку: крвни притисак и пулс се снижавају на нормалне вредности, а температура руку и ногу се повећава до нормалних вредности.
После 8 сати: преостали никотин у крвотоку опада на 6,25% нормалних дневних највиших вредности, што чини смањење од 93,25%.
После 12 сати: ниво угљенмоноксида пада, а ниво кисеоника расте до нормалног нивоа у крви.
После 24 сата: анксиозност је на врхунцу и у току наредне две недеље ће се вратити на ниво пре одвикавања од пушења; ризик од изненадног срчаног удара се смањује.
После 48 сати: завршеци нервних влакана почињу да се регенеришу и чуло мириса и чуло укуса се опорављају; бес и узнемиреност због престанка пушења достижу врхунац.
Након 2 до 3 недеље: циркулација се поправља, шетње су пријатније и лакше, чак се и функција плућа побољшава за 30%.
Током наредних 9 месеци: општа енергија се побољшава, а симптоми као што су кашаљ, умор, запушеност носа и остајање без даха нестају; смањује се лучење слузи, чисте се дисајни путеви и смањује могућност инфекције.
Након годину дана: ризик од коронарне болести је смањен на половину у односу на пушаче.
После 5 година: вероватноћа смртности од карцинома плућа се смањује за 50%.
После 10 година: вероватноћа умирања од карцинома плућа је иста као и за непушаче, преканцерозне ћелије су замењене нормалним, смањује се ризик од можданог удара, као и ризик од рака уста, грла, једњака, желуца, бубрега и панкреаса.
После 15 година: ризик од коронарне болести срца је исти као и код особе која никада није пушила.
Извор: Политика и пракса без дуванског дима у здравственим установама у Србији УЈЗС, Београд 2010
ПРЕСТАНАК ПУШЕЊА НАКОН ПОСТАВЉАЊА ДИЈАГНОЗЕ МАЛИГНЕ БОЛЕСТИ
Имајући у виду последице пушења, познајући опасности од дуванског дима и утицај који пушење може имати на ефекте терапије, оболелима од малигне болести се дају препоруке за престанак пушења, без обзира на врсту и стадијум болести или вид лечења. У неким специфичним ситуацијама, када се зраче усна шупљина и ждрело, у циљу смањења споредних ефеката изричито се захтева да пацијенти престану са пушењем.
СУНЧАЊЕ
СУНЧАЊЕ СЛАбИ ИМУНИТЕТ И ПОВЕћАВА РИЗИК ОД ИНФЕКТИВНИХ БОЛЕСТИ!
Умерено сунчање уништава 20 50% ћелија имуног сис тема присутних у кожи, а појава црвенила значи да је уништено више од 50% ћелија. Три пута већа доза сунчевог зрачења од оне која изазива црвенило уништава све ове ћелије. За њихов опоравак потребно је до 6 недеља.
До сада је једино доказана улога сунчевог зрачења у стварању витамина Д, који је неопходан за формирање костију и зуба, спречава рахитис код деце („х” или „О” ноге) и остеопорозу и остеомалацију код жена и мушкараца у мено/андро паузи (шупље кости које се лако ломе).
Новије епидемиолошке студије указују да би сунчање могло имати позитивне ефекте на неке хроничне болести, укључујући и поједине облике рака, у смислу смањења ризика за настанак болести или продужења животног века. Претпоставља се да ови позитивни ефекти углавном долазе од витамина Д.
Да би се створила довољна количина витамина Д у организму, људима са наших простора је потребно да у периоду од маја до октобра дневно буду на сунцу само 5 до 15 минута (чак и 2-3 пута недељно), при чему је довољно излагати 5-15% површине коже (рукe и ногe или рукe и лице).
ВРСТЕ СУНЧЕВОГ ЗРАЧЕЊА
Инфрацрвено зрачење осећамо као топлоту, видљиво је оно које видимо као светлост, али Ув (А+б) зрачење нашим чулима не можемо осетити. УВ зрачење делује на кожу и када нам се чини да сунчевог зрачења нема, тј. када није јако вруће или када је светлост ослабљена због облака.
На живи свет делују:
• инфрацрвено зрачење 56%
• видљиво зрачење 39%
• ултраљубичасто зрачење (ултравиолетно, УВ)
• УВА зрачење 4, 9%
• УВБ зрачење 0, 1%.
Узрок око 90% свих ефеката на кожи и у целом организму је Увб зрачење.
На јачину сунчевог зрачења утичу:
• географска ширина – зрачење је најјаче у пределима око Екватора, до 30о северно и јужно;
• надморска висина – на сваких 1.000 метара надморске висине зрачење је јаче 1012%;
• доба године – најјаче зрачење је лети;
• доба дана – најопаснији део дана је око поднева и то сунчевог поднева, што је у нашим крајевима око 12:45;
• присуство облака, честица прашине, угља и других компоненти аерозагађења углавном слаби интензитет зрачења у видљивом и инфрацрвеном делу спектра, односно смањује топлотни и светлосни ефекат зрачења; не смањује значајно интензитет Ув зрачења (у просеку само 1020%, јако густи облаци највише 50%), а понекад га због рефлексије може и повећати.
Чак и када је време облачно може се изгорети. Само када су присутни врло густи, непрозирни облаци, интензитет Ув зрачења се може смањити, али и тада не у потпуности.
ОШТЕЋЕЊЕ ОЗОНСКОГ ОМОТАЧА И ЗРАЧЕЊЕ
Оштећење озонског омотача, које је настало као последица деловања људи на околину (саобраћај, индустрија, итд. ), представља једну од највећих еколошких катастрофа XX века. Колико је опоравак и очување озонског омотача значајно за опстанак целокупног живог света на планети, говоре и међународне активности, међу којима и потписивање Бечке конвенције о заштити озонског омотача 1985. године и Монтреалског протокола о контроли производње и примене супстанци које оштећују озонски омотач, 16. септембра 1987. године. Управо овај дан, 16. септембар, обележава се као Међународни дан очувања озонског омотача, а поводом 20те годишњице потписивања Монтреалског протокола, 2007. година је проглашена годином посвећеном заштити озонског омотача.
Директна последица оштећења озонског омотача је повећање броја оболелих од рака коже: смањење концентрације озона за 1% повећава број оболелих од рака коже за 2 до 4%.
ТИПОВИ КОЖЕ
Према склоности да ствара опекотине и могућности да потамни, извршена је подела на 6 фототипова коже.
Фототип 1 је најсветлија кожа, са пуно пегица, риђом или светлом косом и светлим очима, уобичајена код народа северне Европе (Енглези, Ирци, Руси, Скандинавци). Никада не тамни (па ни у соларијуму), а гори врло лако и брзо, за само неколико минута.
Фототип 6 је кожа најмање осетљива на Ув зрачење, кожа црнаца, аус тралијских Абориџина, америчких Индијанаца, Индуса, Африканаца, итд. Врло је тамна и ретко гори.
Штетан утицај прекомерног УВ зрачења испољава се на свим површинским органима, где УВ зрачење директно делује. Осим коже, која има и највећу површину, угрожене су и очи и ћелије имуног система смештене у кожи.
ОСНОВНИ ТИПОВИ РАКА КОЖЕ
Рак базалних ћелија је најчешћи облик рака коже, а појављује се обично као задебљала црвена промена. Развија се годинама, полако и безболно.
Рак плочастих ћелија је други по учесталости. Током неколико месеци може нагло нарасти, чак и до неколико центиметара, уколико се не лечи.
Трећи тип рака коже је малигни меланом. Може се јавити и без видљивог утицаја сунчевог зрачења на кожу, а много чешће се јавља код особа које су у детињству или раној младости имале јаке опекотине од сунца.
соларне кератозе су доста чести бенигни (доброћудни) тумори коже, који представљају ненормални раст ћелија на површинама коже које су често изложене деловању сунца.
Сунчево зрачење, а нарочито његова Ув компонента, главни је средински фактор који подстиче развој рака коже. Око 95% свих малигних промена јавља се на површинама коже најчешће изложеним сунцу: лице, усне, уши, нос, врат, деколте…
Излагање сунцу, као и наслеђена склоност за појаву ових обољења, одређују степен ризика за развој рака коже. Ако се зна да се највећи број случајева рака коже може спречити, онда је јасно да едукација становништва и превентива морају добити примарни значај у сваком, па и у нашем друштву. То потврђује искуство других земаља, нпр. Аустралије, која је после 15 година интензивне кампање о значају заштите од сунца забележила веома позитивне резултате.
ПРАВИЛНО ПОНАШАЊЕ ЈЕ НАЈБОЉА ЗАШТИТА
Идеална заштита подразумева одећу дугих рукава и дугих ногавица, израђену од природних материјала, који нису превише танки и провидни, нити припијени уз тело, као и шешире широког обода и наочаре које својим обликом и величином покривају читав предео око ока.
Право (сунчево) подне у нашим крајевима је око 12 часова и 45 минута. У периоду од 10 до 16 часова је најбоље бити у безбедној хладовини. Ако то нисте у могућности, треба применити све мере заштите и избегавати сунчање!
Препоруке INTERSUN пројекта за индивидуалну заштиту су следеће:
• Ограничити време излагања сунцу, нарочито средином дана и потражити безбедну хладовину.
• Заштитити се одећом, шеширом и наочарима за сунце.
• Користити препарате широког спектра заштите (заштита УВА+УВБ), са заштитним фактором (SPF) 15 и више.
• Избегавати соларијум и сличне уређаје за вештачко тамњење коже.
Старије особе су посебно угрожене деловањем зрачења. Њима је опрез неопходан због ослабљеног имунитета и смањене могућности заштите и регенерације коже. Поред тога, они су најчешће и хронични болесници који пију доста лекова, те постоји могућност да се појави реакција фотосензибилизације.
С друге стране, применом заштите од сунца повећава се ризик од остеопорозе и остеомалације. У договору са лекаром о промени терапије и/или понашања на сунцу, може се препоручити што више намирница које садрже витамин Д или евентуално суплементи.
ПРЕПАРАТИ ШИРОКОГ СПЕКТРА ЗА ЗАШТИТУ КОЖЕ
Неопходни су за заштиту коже која је изложена сунчевом зрачењу. Представљају најкомотнији и најефикаснији данас доступан начин заштите од штетног деловања сунца. Они треба да обезбеде дужи боравак на сунцу, без опасности од нежељених ефеката.
Најбољи препарат је онај који истовремено штити, храни, влажи и негује кожу. мерило његове заштитне моћи је заштитни фактор (SPF, енгл. Sun Protection Factor). То је бројчана вредност, видно истакнута на амбалажи препарата, која показује колико пута дуже се може бити на сунцу уз примену заштитног препарата него без њега, а да не дође до појаве црвенила на кожи. Првих дана сунчања, док се заштитни механизми у кожи нису у потпуности активирали, светлој и осетљивој кожи су потребни препарати већег зашитног фактора, јер се на кожи развија црвенило већ после 10 до 20 минута.
Како одабрати добар препарат?
Препарат треба да штити не само од УВБ него и од УВА зрачења. На препаратима треба да буде назначено да штите од УВА и УВБ или да су широког спектра (broadspectrum).
Неки препарати могу изазвати иритацију коже са црвенилом и сврабом. На многим препаратима за сунчање стоји да су хипоалергени или дерматолошки тестирани. Међутим, једини начин да сазнате да ли ће одређени препарат иритирати вашу кожу је да направите пробу наношењем мале количине током 2 до 3 дана.
Треба изабрати препарат са заштитним фактором (SPF) 15 или више. Препарат треба нанети пола сата пре излагања сунцу и након тога свака 2 до 3 сата. Уколико смо се купали, знојили, брисали пешкиром и слично, препарат треба поново нанети.
Треба намазати сву изложену кожу, укључујући усне, уши, предео иза ушију (код мушкараца), шаке, горњи део стопала.
Битна је и количина препарата. Уколико не нанесете довољно, заштитни ефекат неће бити онај који је наведен у декларацији. За одрасле особе, минимална количина препарата је следећа:
• за лице и врат пола супене кашике
• за руке и рамена по пола супене кашике за сваку страну
• за труп пола супене кашике за предњу и задњу страну
• за ноге и горњи део стопала по једна кашика за сваку страну.
Вода нас не штити од УВ зрачења. И када пливамо и тело је зароњено у воду, постоји могућност појаве опекотина, јер сунчево зрачење продире са 70 до 85% упадног интензитета до дубине од 2 метра.
СОЛАРИЈУМ – ДА ИЛИ НЕ?
Данас је употреба соларијума веома популарна. На овај козметички поступак многе особе се одлучују пре излагања сунцу, верујући да ће тако обезбедити кожи бољу заштиту на плажи. Таман тен, добијен сунчањем или у соларијуму, не представља довољну заштиту и може се упоредити са заштитом коју пружа препарат са SPF само 45.
Неки соларијуми емитују само УВA зрачење. Како нема УВБ зрачења, опекотине се не јављају, али је доза УВА изузетно велика: за само 15 – 30 минута кожа може примити и 1012 пута већу количину енергије него да сте се сунчали током целог летњег дана у природи.
Новији, такозвани “турбосоларијуми”, поред УВА емитују и УВБ зрачење, тако да постижу већи ефекат тамњења у краћем периоду, али при томе могу настати опекотине, а интензитет зрачења је још већи.
Без обзира на тип соларијума, додатно излагање УВ зрачењу може довести до оштећења коже и очију и других последица:
• упала ока, опекотине коже, смањење имунитета
• убрзано старење коже са појавом бора, губитком тонуса и појавом пега и флека
• повећан ризик за катаракту
• повећан ризик за рак коже.
Нарочито велики ризик постоји код младих, тако да је Светска здравствена организација препоручила да се забрани употреба соларијума код особа млађих од 18 година.
За оне који и поред свега користе соларијум, морају бити примењене одговарајуће мере безбедности, које подразумевају:
• техничку исправност соларијума;
• присуство стручног лица које је обучено за примену апарата, али и за здравствена питања;
• упознавање корисника са потенцијалним штетним ефектима УВ зрачења;
• дужина третмана и интервали између третмана одређују се на основу фототипа коже, постојања одређених обољења, коришћења лекова или козметичких средстава који повећају фотосензитивност и др;
• заштиту очију одговарајућим УВ заштитним наочарима.
Излагање вештачким изворима Ув зрачења није ништа мање опасно од прекомерног сунчања и носи бројне ризике.
ДА ЛИ ЈЕ ДОЗВОЉЕНО СУНЧАЊЕ ОБОЛЕЛИМА ОД МАЛИГНИХ БОЛЕСТИ?
Оболелима од рака који су на зрачној терапији забрањено је излагање сунцу током и непосредно након терапије, о чему одлуку доноси лекар онколог.
Оболелима који имају друге видове терапије (хемиотерапија, хируршка интервенција) препоруке за излагање сунцу исте су као и за здраву популацију.
ЖИВИТЕ ЗДРАВО!
1. свакога дана уносите најмање 400 грама различитог свежег воћа и поврћа.
2. Једите најмање пет пута дневно.
3. Одржавајте одговарајућу телесну тежину.
4. будите свакодневно физички активни.
5. Немојте пушити!
6. Алкохолна пића се не препоручују.
7. Избегавајте претерано сунчање!
8. ОДЛУЧИТЕ ДА ЖИВИТЕ АКТИВНО И ЗДРАВО!
ЛИТЕРАТУРА
American Cancer Society. Nutrition for the Person With Cancer During
Treatment: A Guide for Patients and Families www.cancer.org/
Macmillan Cancer Support. Healthy Eating and Cancer: A practical guide for living with and after cancer www.macmillan.org.uk
Macmillan Cancer Support. Physical Activity and Cancer Treatment: A practical guide for living with and after cancer. www.macmillan.org.uk
Пешић И, Јовићевић А. Одвикавање од пушење: 10 зашто и 10 како. Друштво Србије за борбу против рака. Београд, 2015.
Миљковић С. Уживај на сунцу али безбедно: упутство за правилно понашање на сунцу. Друштво Србије за борбу против рака; Центар за негу здравља и лепоте. Београд, 2011.
Одељење за минимално инвазивну хирургију горњег дигестивног тракта, X одељење, Клиника за дигестивну хирургију I хируршка клиника, Клинички центар Србије у Београду, Др Косте Тодоровића 6, 11000 Београд, www.laphirurg.rs Препоруке за исхрану болесника са гастростомом.
А. Јовићевић, А. Ранковић, М. Јашовић. Исхрана особа оболелих од рака. Друштво Србије за борбу против рака. Београд, 2014.
National Cancer Institute. Health, Eating, Activity & Lifestyle (HEAL) Study. http://healthcaredelivery.cancer.gov/heal/
Водич за здрав живот жена у менопаузи: www.cvrstosamresila.rs
