Telefon: 381 (0) 11 2067-100
Fax: 381 (0) 11 2685-300
E-mail: kabinet@ncrc.ac.rs

Hirurško lečenje

Хируршко лечење

Упутство за пацијенте пре и након операције

Марко Јеврић, Вера Мандић

Брошура је припремљена у склопу пројекта Института за онкологију и радиологију Србије „Знањем против рака“ под покровитељством Министарства здравља Републике Србије, програм 1802 „Превентивна здравствена заштита“, пројекат 0008 – Подршка спровођењу нациоиналног програма онколошке здравствене заштите „Србија против рака“ у 2015. год.

Kliknite na brošuru za download

Увод

Брошура је намењена пацијентима оболелим од тумора који се хируршки лече, али и члановима њихових породица и пријатељима, како би боље упознали ову болест. Циљ нам је био да вам пружимо помоћ у разумевању тока хируршког лечења и на једноставан начин објаснимо могуће пратеће тегобе.

Поред брошуре, у сваком тренутку вам је на располагању тим састављен од медицинског (хирург, медицинска сестра, дефектолог, физиотерапеут, нутрициониста) и немедицинског особља (психолог, социолог), који је задужен за ваше лечење, спреман да пружи објашњења и одговори на сва ваша питања.

Ова брошура ни у ком случају не може заменити разговор са лекарима и другим здравственим радницима, али може помоћи у овим разговорима.

Хируршко лечење је једна од терапијских опција за лечење различитих типова тумора.

Одлуку о хируршком лечењу доноси мултидисциплинарни тим – конзилијум, на предлог хирурга.

 

ОДЛУКА О ХИРУРШКОМ ЛЕЧЕЊУ

 Одлуку о хирирушком лечењу доноси конзилијум Института за онкологију и радиологију. Конзилијум је скуп лекара различитих специјалности који су укључени у лечење. Они прегледају пацијента, упознају се са његовом медицинском документацијом и на основу тога доносе одлуку о хируршком лечењу, најбољем начину лечења, као и којим редоследом ће оно тећи. Присуство пацијента конзилијуму је обавезно.

 

Период од конзилијарне одлуке до пријема

Отварање историје болести и заказивање пријема

Ако се на конзилијарном прегледу донесе одлука о пријему на лечење у Институту, на Клиници за онколошку хирургију, пацијент се јавља на шалтер на првом спрату, где се отвара историја болести (ако је пацијент дете историја болести се отвара и за старатеља) и издаје картон са бројем историје болести (розе картон).

На сајту Института се може пратити Листа заказивања за пријем пацијената на стационарно (болничко) лечење, на којој су приказани иницијали пацијента, број историје болести и датум одржаног конзилијума (листа је направљена према одређеним локализацијама).

Телеграм за пријем пацијент добија на кућну адресу, а по потреби се о пријему обавештава и путем телефона.

 

Психосоцијална подршка пацијентима и члановима породице ­

први разговор после конзилијума

 Психосоцијална подршка и рехабилитација пацијената и чланова породице је интегрални део лечења. Одмах по завршетку конзилијума пацијент добија усмено и писмено обавештење о постојању Саветовалишта за пацијенте, у којем раде дефектолози, психолози, социјални радник, физиотерапеут и виша медицинска сестра. Уколико осећате потребу, Саветовалишту се можете обратити и пре пријема на лечење, одмах по постављању сумње на малигну болест и индикације за операцију.

Пружање индивидуалне психосоцијалне подршке пацијенту одмах након доношења конзилијарне одлуке о специфичном онколошком лечењу, има посебан значај, јер се уз усвајање важних информација о болести и терапији, истовремено гради код пацијента поверење у стручњаке, које је неопходно за успешно лечење. Поред тога, ублажавају се непријатне психолошке реакције, пацијенти се охрабрују и подстичу на позитиван и активан став према лечењу.

 

Лабораторијске анализе пре пријема

У циљу стицања увида у здравствено стање, пацијент при пријему, у зависности од врсте болести, а по претходном налогу лекара, доноси лабораторијске анализе не старије од 7 дана:

•     седиментација (СЕ)
•     комплетна крвна слика (ККС)
•     биохемија (гликемија, електролити, уреа, креатинин, ензими)
•     преглед урина
•     хемостаза (време крварења, коагулације, ИНР). По потреби се одређују крвна група и интеракција.

Уколико се ради операција на штитној жлезди, неопходно је донети и налазе хормона штитне жлезде (T3, T4, TSH, Tg, TgAt, аnti TPO, kalcitonin, PTH).

 

Преглед анестезиолога

Пацијент од лази на преглед код анес тезиолога по налог у конзилијума, у зависности од врсте предстојеће хируршке интервенције. На анестезиолошком прегледу пре пријема у болницу, пацијент треба да лекару анестезиологу да информације о свим лековима које корис ти, о прет ходним хируршким интервенцијама, болестима, алергијама, као и о навикама (исхрана, пушење, алкохол) и др.

Анестезиолог може привремено изменити поједине врсте терапија (нпр. за шећерну болест или против згрушавања крви), у периоду пре и након операције.

Пацијенти који редовно узимају лекове за хронична обољења (повишен крвни притисак, атероск лероза, депресија, епилепсија и др.) Не треба да прекидају узимање лекова.

Пацијент до пријема и након пријема треба да узима своју редовну терапију и да у болницу понесе довољну количину лекова за процењену дужину боравка.

Идеално би било да пушачи прекину пушење две недеље пре операције!


Пријем у клинику за онколошку Хирургију

пријем на стационарно (болничко) лечење

По добијеном телеграму или позиву за пријем, пацијент долази у Институт са адекватно овереним упутом за стационарно лечење (за пацијенте који нису из Београда упут мора бити оверен од стране надлежне комисије, са оценом) и овереном здравственом књижицом. Уколико пацијент није у могућности да обезбеди упут до датума пријема, потребно је да се јави ради одлагања термина за лечење, на број телефона: 011/2067-121011/2067-121.

На дан пријема пацијент се јавља у амбуланту за пријем на првом спрату.

Време пријема у Клинику за онколошку хирургију: 08.00 часова.

Потребно је понети следеће налазе:

•   све налазе који су тражени за конзилијарни преглед
(лабораторијски налази, снимци, извештаји и др.);
•   налазе додатних прегледа урађених по налогу анестезиолога или других лекара након конзилијума;
•   сагласност лекара интернисте за примену опште анестезије;
•   расп оложиву  медицинску  документацију  о претходном лечењу (друга хронична обољења, алергије и др.).

Препорука је да пацијент понесе:

•   пиџаму, папуче, средства за личну хигијену, пешкир, бадемантил и
•   лекове које узима због других хроничних болести, у потребној количини за период хоспитализације.

Наведене ствари понети на одељење у пластичној кеси, а све остало (гардероба, торбе и др.) оставити у гардероби Института или послати кући. Пожељно је да на пријем дођете у пратњи члана породице или друге блиске особе. Ако је пацијент дете, прима се у пратњи старатеља.

Долазак на одељење

Први контакт са пацијентом успоставља главна медицинска сестра/ техничар одељења, која пацијента распоређује у болесничку собу, смешта га у болесничку постељу и упознаје са Правилником о кућном реду и даљим планираним активностима.

Одељенски лекар узима анамнезу, то јест податке који се односе на актуелно стање пацијента, претходне болести и операције, анестезије, алергије на лекове, редовну терапију коју узима. Лекар том приликом пружа пацијенту све информације о предстојећој хируршкој интервенцији, анестезији, могућим компликацијама и исходу лечења.

Информисани пристанак

Пацијент даје свој пристанак на операцију и анестезију. За малолетна лица пристанак дају родитељи. Пристанак на операцију пацијент или ужи члан родбине потврђује потписом са пуним именом и презименом, на формулару о пристанку на оперативну интервенцију.

Ако пацијент или ужи члан родбине не пристане на оперативни захват после обављеног разговора, лекар ће пружити податке о последицама и у ком правцу ће се даље развијати болест. Особа потврђује својим потписом у историју болести да је ова процедура испоштована, те да и поред тога не жели да се препоручено лечење спроведе.

 

Период између пријема и операције

преоперативна припрема

Преоперативна припрема је изузетно важан период и обухвата читав низ поступака и мера, са циљем да се добром дијагностиком и терапијом отклоне сва стања која могу угрозити пацијента у току операције и у постоперативном току. Благовремена и стручна припрема скраћује време, олакшава операцију, као и постоперативни период. Трајање припреме зависи од врсте и обима операције, али и здравственог стања пацијента.

Свака хируршка интервенција захтева минимум обраде, али се битно разликује преоперативна припрема пацијента за оперативни захват дојке, коже и меких ткива, затим штитне жлезде, гинеколошке регије, дигестивног тракта, итд.

Преоперативну припрему чини више компоненти:

•   психичка
•   лабораторијска
•   клиничка
•   медикаментозна
•   физичка
•   непосредна
•   премедикација.

Психичка припрема

Сасвим је разумљиво да пацијент са постављањем дијагнозе и индикације за операцију постаје забринут. Јавља се брига због саме операције, затим посебна брига због бола, анестезије, резултата и исхода операције, али и квалитета живота после операције. Психичка припрема почиње од првог сусрета са хирургом, након постављене индикације за операцију и траје кроз цео процес лечења.

Сигурно је да ће пацијент током првог сусрета имати велики број питања и недоумица, па је стога важан контакт са особљем, који улива поверење у стручност и знање и омогућава детаљно информисање о оперативном захвату и поступцима који следе преоперативно и постоперативно. Уколико се током оперативног захвата предвиђа ампутација одређеног дела тела (дојка, прст, потколеница, извођење стоме, одстрањење материце и др.), психичка припрема је од посебног значаја, па је идеално ако у току преоперативне припреме постоји могућност поновног сусрета са тимом који се бави психосоцијалном подршком.

Психичка припрема почиње информисањем пацијента о његовом здравс твеном с тању и предс тојећем хируршком захвату. Такође, неопходно је детаљно информисати породицу пацијента о његовом здравственом стању, како би могли да пруже правовремену и одговарајућу помоћ и подршку.
 

Лабораторијска припрема

Уколико се ради операција тумора плућа, операција гинеколошке регије и стомака, поред наведених лабораторијских анализа које доноси пацијент при пријему, одређује се крвна група и Rh фактор. Узорак крви се шаље у Завод за трансфузију, у циљу резервисања крвних продуката, ради евентуалне потребе.

Клиничка припрема

Спроводи се код свих пацијената и подразумева додатне клиничке показатеље здравственог стања које пацијент доноси на пријем.

Клиничка припрема пацијента за оперативни захват штитасте жлезде подразумева: интернистички и анестезиолошки преглед, рендген (РТГ) плућа, рендгенски снимак трахеје, ултразвук (УЗ) врата, ултразвук абдомена, као и прегледе ОРЛ специјалисте и ендокринолога.

Клиничка припрема пацијента за оперативни захват плућа подразумева: интернистички и анестезиолошки преглед, РТГ плућа и скенер (ЦТ) торакса, УЗ aбдомена и спирометрију.

Клиничка припрема пацијента за оперативни захват стомака укључује: интернистички и анестезиолошки преглед, РТГ плућа, УЗ абдомена и мале карлице, а често и ЦТ или магнетну резонанцу (МР), гинеколошки / уролошки преглед, ректо и цистоскопију, колоноскопију и друге прегледе по налогу хирурга оператора.

Преглед анестезиолога

Анестезиолог најчешће дан пред операцију обилази пацијента, упознаје се са његовим здравственим стањем и документацијом, а након обављеног прегледа даје сагласност за анестезију, као и препоруке за узимање редовне терапије.

У зависнос ти од општег с тања пацијента, анес тезиолог у договору са хирургом оператором доноси од луку о врс ти анестезије (општа, локална и регионална). Уколико је потребно, анестезиолог прописује примену лекова за превенцију упале вена (тромбопрофилакса), која се спроводи све време трајања хоспитализације, а код већих абдоминалних и гинеколошких операција терапија се наставља до 28-ог постоперативног дана.

Физичка припрема

Физичка припрема започиње непосредно после прављења дневног оперативног програма и зависи од врсте операције.

Менструални циклус и операција

Уколико се ради о пацијенткињама, важан је податак о последњој менструацији. У случају да се почетак циклуса догоди на дан операције, обавезно о томе обавестити анестезиолога.

Лична хигијена и операција

•   Скратите дуге нокте и скинити лак са ноктију.
•   Скините сав накит.
•   Уколико имате трајну шминку о томе обавестите анестезиолога.
•   Дугу косу покупите у реп.
•   Обријте кожу у пределу где се операција врши (бријање можете обавити сами или то може урадити берберин из Института).
•   Извадите  зубну  протезу,  уколико  је  носите.

Медицинска сестра/техничар даће вам газу у коју ћете увити протезу и оставити је на ноћном ормарићу, заједно са прибором за личну хигијену и редовном терапијом коју узимате.

Исхрана и операција

Медицинска сестра/техничар даје информације о начину исхране дан пред операцију. Пацијент доручкује, руча и вечера лако сварљиву храну. Воду и течност (негазирану) може да пије до поноћи, након тога не једе и не пије ништа!

Ако је у питању операција стомачне или гинеколошке регије, дан пред операцију пацијент доручкује лако сварљиву храну, a за ручак поједе само супу. Даљи ток припреме спроводи се према врсти операције.

Непосредна припрема

Вече пре операције – Пожељно је да пацијент попије седатив (по налогу анестезиолога), да би што мирније провео ноћ. Добро је и практично у неколико наврата подсетити пацијента да не једе и не пије вече пред операцију (најчешће од поноћи).

Јутро пре операције – Без обзира на врсту операције, пацијент треба да се истушира и обуче чисту болничку пиџаму, без доњег веша. На ноћни ормарић оставља прибор за личну хигијену (пешкир, чешаљ, пасту и четкицу за зубе, протезу, сапун) и лекове које пије. По налогу лекара, ако постоје индикације ставља се еластични завој на доње екстремитете, вади крв или укључује ординирана терапија. Пре добијања премедикације неопходно је мокрити. Након тога пацијенту се саветује да не устаје.

Премедикација – има за циљ да умири болесника, спречи појачано лучење пљувачке и припреми га за анестезију. Даје се 30 минута пре операције. По позиву из операционе сале, пацијент се у пратњи медицинске сестре/техничара и заједно са медицинском документацијом одвози и предаје особљу у операционој сали (анестетичар и инструментарка).

Операција

Основни циљ сваке операције у онколошкој хирургији је уклањање тумора у целости и провера захваћености лимфних чворова. Биопсија је узимање узорака тумора ради постављања патохистолошке дијагнозе. Одстрањени тумор у току операције шаље се на ex tempore анализу, што значи да ће патолог припремити препарат за преглед и поставити дијагнозу. Одговор се добија за 10 до 15 минута. По добијању одговора патолога, оператор у случају бенигног налаза завршава операцију. У случају позитивног налаза (присуство ћелија малигне болести), операција се наставља. Трајање операције зависи од врсте тумора и проширености болести, па може трајати од 15 минута до неколико сати.

Стандардну екипу за операцију чине: хирург оператор и два хирурга асистента, две медицинске сестре/техничара – инструментарке, анестезиолог, медицинска сестра/техничар – анестетичар, а по потреби се може укључити још чланова, у зависности од врсте операције.

Детаљније информације о специфичностима операције хирург лично даје пацијенту или члановима уже породице.

Период непосредно након операције

Уобичајено је да се пацијенти након операције смештају у собу за интензивну негу, где могу остати од неколико часова до неколико дана, што зависи од врсте, тежине операције и пратећих хроничних обољења.

Положај у постељи и устајање

 При повратку из операционе сале пацијенти леже у постељи са благо уздигнутим узглављем, а код операција које се изводе на врату или грудном кошу, пацијент се непосредно поставља у полуседећи положај. Када је пацијент потпуно дошао к свести и опоравио се од анестезије, инсистира се да често мења положај у постељи и покреће руке и ноге у кревету. Ове мере подстичу циркулацију и на тај начин смањују тенденцију појаве згрушавања крви у венама екстремитета.

Модерна хирургија саветује да пацијент устане из кревета чим је могуће после хируршке интервенције. Ова пракса, која се назива рано устајање, своди на минимум плућне компликације и циркулаторне поремећаје.

Код пацијената подвргнутих опсежним хируршким интервенцијама, вертикализација и ход се спроводе од првог постоперативног дана, а у складу са општим стањем пацијента и у договору са оператором и анестезиологом.

Рана рехабилитација

Код операције на дојци при којој су из пазуха одстрањене лимфне жлезде, посебна пажња се поклања превенцији лимфедема и очувању обима покрета руке са оперисане стране, што се постиже раном применом вежби, већ првог постоперативног дана на одељењу. Рехабилитациони третман отпочиње мањим бројем понављања вежби, више пута у току дана. Број понављања вежби се сваким даном повећава, максимално до 5 понављања, 2-3 пута у току дана.

Исхрана (вода и храна)

Код операција на стомаку и гинеколошкој регији, дистензија (растегнутост, напетост) желуца је после операције уобичајена појава и може проузроковати велику нелагодност и тегобе. Да би се ова појава избегла, у желудац се кроз нос уводи гумена сонда, која остаје до успостављања нормалног рада црева (најчешће један до седам дана).

Већина пацијената је веома жедна после операције, нарочито уколико је преоперативно уношење течности било забрањено. Мале количине воде или чаја могу се узети неколико часова после хируршке интервенције. Уколико нису имали операцију на желуцу или интестиналном тракту, пацијенти се наредног дана након операције укључују у нормалну исхрану.

Пацијентима  који  су  имали  операцију  на  желуцу  и ли интестиналном тракту обично је, у зависности од врсте операције, забрањено да пију или једу, а храна се уноси интравенским путем. Са исхраном се креће постепено, по налогу хирурга.

 Физиолошке функције (мокрење, пражњење црева)

Тешкоће при мокрењу дан или два после хируршке интервенције су уобичајене код пацијената који су током операције имали пласиран уринарни катетер. Катетер се пос тавља када се операција обавља под спиналном анестезијом, уколико је у питању операција у доњем делу трбуха, на женским полним органима или на рект уму. У извесним случајевима, катетер се може оставити у бешици током неколико дана. Могућност нормалног мокрења се увек враћа.

Црева често не функционишу на задовољавајући начин током првих четири, пет, па и шест дана после абдоминалне хируршке интервенције, али то најчешће не представља разлог за бригу.

Хируршка интервенција која укључује и формирање стоме представља велики стрес за пацијента, јер ова промена знатно ремети дотадашњу слику о сопственом телу. Након што се пацијент врати из операционе сале започиње се са раном рехабилитацијом, односно стома-терапијом. Све рехабилитационе активности су тако осмишљене да пацијенту убрзају и олакшају повратак свакодневним активностима и предупреде евентуалне проблеме који се могу јавити.

Бол

Све особе подвргнуте хируршким интервенцијама осећају бол после операције, у различитој мери, па је уобичајено да се прописују лекови за ублажавање болова. Дају се сваких неколико часова првог дана након операције, а по потреби и дуже. Не треба страховати да ће се развити зависност, односно навикавање на лек, јер се навика не може јавити за тако кратко време.

Примена антибиотика

Инфекција може успорити опоравак после операције, па ће хирург прописати антибиотике, који се дају било путем инјекција или орално. Веома је важно да пацијент обавести свог лекара уколико је преосетљив или алергичан на неки од антибиотика.

 Превод  на  одељење након операције

Прелазак на одељење из интензивне неге зависи од врсте операције и постоперативног тока.

Превијање

Превијање оперативне ране зависи од типа процедуре која је обављена. Чисте и добро збринуте ране не морају се превијати све до петог, шестог дана после хируршке интервенције, уколико хирург не захтева раније. Ране са дреновима превијају се сваког или сваког другог дана. Количина дренажног садржаја прати се и мери током 24 сата. Дрен се вади у зависности од количине дренажног садржаја. Вађење дрена није болно.

Након вађења дрена долази до накупљања серозног садржаја у пределу оперативне ране, па је неопходна пункција и евакуација садржаја. Интервали између пражњења су индивидуални, а садржај се може скупљати у периоду од неколико недеља до неколико месеци.

Уклањање конаца се обавља у периоду од седмог до четрнаестог дана након операције и зависи од типа операције и локалног стања ране.

Уклањање конаца проузрокује само незнатан осећај нелагодности.

 

Лична хигијена након операције

Са купањем и туширањем започиње се након првог превијања ране, уз заштиту ране, уколико је превијена газом.

 

Специфичности у постоперативној нези 

пацијената са  формираном стомом

 Процес навикавања пацијента на живот са стомом није брз и једноставан. Поједини пацијенти се навикну у релативно кратком периоду, другима треба годину дана, а некима и много више. У припреми пацијента за живот са стомом учествује медицинско особље и блиски чланови породице. Сви они су на истом задатку – да му помогну да се у потпуности врати нормалном животу, прихвати свој нови изглед и да се осећа удобно у присуству других људи.

Уколико је пацијент био активно укључен у преоперативну припрему и учествовао у одређивању места стоме, буђење из анестезије и сазнање да је стома формирана представљаће мању трауму.

Као последица немогућности вољног задржавања садржаја, пацијент се може осећати немоћно, тако да је веома важно да од почетка буде под сталним надзором медицинске сестре/ техничара – стома-терапеута, која је спремна да све објасни и помогне. У овом периоду је посебно важно понашање најближих, њихова брига и опхођење према пацијенту. Осећање породичне и социјалне прихваћености пружа пацијенту велику сигурност.

Физичка рехабилитација започиње када се уверимо да је пацијент психички способан за стицање аутономије у нези стоме и спреман да се суочи са својом будућношћу. Физичка рехабилитација обухвата подучавање пацијента и његових најближих како се стома негује.

Рехабилитација се може поделити у следеће етапе:

•   непосредна постоперативна нега (прва 24 часа)
•   рана постоперативна нега (првих 7 дана)
•   касна постоперативна нега
•   припрема пацијента за одлазак кући
•   стома-центар.

 

Непосредна постоперативна нега

Прво стома-помагало се поставља непосредно по завршетку операције. Поставља га лекар који је асистирао операцију, заједно са сестром која је инструментирала. Најважнија карактеристика привремене стома-кесе је провидност, што хирургу и стома- сестри омогућава стално праћење величине, боје, изгледа стоме, околне коже, као и садржаја у кеси.

Рана постоперативна нега

У другој етапи физичке рехабилитације, следећих седам дана, о стоми брине стома-сестра или терапеут, у консултацији са хирургом. Прво стома-помагало се мења 2-3 дана након операције.

Приликом промене првог помагала треба бити посебно обазрив, с обзиром да пацијенти најчешће тада први пут и виде своју стому. У случају да пацијенту то пада тешко, не треба претерано инсистирати на разговору и обуци. И у овом периоду је корисно коришћење провидних стома-кеса, како би се лакше надгледала стома.

 

Касна постоперативна нега

Ова етапа започиње након недељу дана и траје до напуштања болнице. У овом периоду почињемо са едукацијом пацијента о нези стоме, нези околне коже, постављању и врсти стома- помагала.

Пацијенти са илеостомом користе стома-кесе са штипаљком, а пацијенти са колостомом затворене кесе са обавезним филтером за непријатне мирисе.

Пацијенте са илеостомом саветујемо да обавезно користе пасту, како би боље осигурали стома помагало, јер је садржај танког црева течан и често долази до нежељеног цурења изван помагала.

 

Припрема пацијента за одлазак кући

Можда и најважнија етапа у физичкој рехабилитацији је отпуштање пацијента из болнице, тј. припрема пацијента да се сам брине о стоми. У овој етапи би требало да је пацијент већ спреман да се самостално брине о стоми. У случају да стома-терапеут примети да постоје проблеми у вези са едукацијом или прихватањем стоме, потребно је ближе укључити пацијентову родбину, која ће му помоћи да се што пре потпуно осамостали. Стома-терапеут даје и додатне савете о режиму исхране, записује упутства и обучава пацијента како да сам надгледа и негује стому.

Саветује се да пацијент посети стома-центар три недеље након операције.

 

Стома – центар

С обзиром да је током боравка у болници пацијент под великим стресом и најчешће није у могућности да усвоји све савете и прихвати нове информације, од великог значаја ће бити долазак у стома-центар, где се наставља едукација и врши контрола. Поред информисања пацијента кроз разговор, обавезно је обезбедити све информације и у писаној форми, како би пацијент могао упутства да прочита и анализира код куће.

Чест проблем са којим се пацијенти суочавају по отпуштању из болнице је како се понашати у присуству људи који не знају за стому. Боље је да породица и најближи пријатељи имају праве информације, јер се само тако постиже потпуна интеграција пацијента у средину у којој живи.

Када прихвати чињеницу да без стоме не би могао да живи, осећаће се сигурније и стећи самопоуздање које му је неопходно за поновну интеграцију у друштво.

 

Отпуст пацијента

Одлуку о отпусту пацијента доноси хирург на основу резултата прегледа, увида у резултате, као и спроведеног терапијског третмана. Хирург одлучује да ли ће пацијента отпустити кући, упутити га у другу здравствену установу или на лечење на другом одељењу Института, о чему обавештава пацијента.

 Шта даље након хируршког лечења?

По пристизању дефинитивног хистопатолошког налаза хирург саопштава дефинитивну дијагнозу и даљи ток лечења. У зависности од хистопатолошког налаза, лечење може да буде завршено и одређује се режим контрола или се пацијент упућује на козилијум, где се доноси одлука о даљем третману.

Пацијент добија отпусну листу у којој је дата препорука за превијање и контролни преглед код хирурга.

 

Опоравак након операције

Истраживања су показала да враћање у нормалан живот и свакодневне активности што је брже могуће након операције убрзава опоравак и смањује проблеме и компликације.

Исхрана

Хируршки захват повећава потребу организма за хранљивим материјама и енергентима. Они су неопходни при зарастању рана, у борби против инфекција и при опоравку од операције. У периоду након операције треба избегавати газирана пића и храну која изазива гасове (пасуљ, грашак, броколи, купус, зелене паприке, краставац). Уколико је апетит слаб, треба јести мање оброке свака 1-2 сата (уместо 3 велика оброка) и применити и друге мере за побољшање апетита и обезбеђивање потребних хранљивих састојака.

Како би се убрзало зарастање рана, препоручује се храна богатија протеинима и калоријама. Добар избор чине: јаја, сир, млеко, сладолед, лешник, кикирики, месо, пилетина и риба. Калоричност се може повећати различитим додацима (нпр. сосовима).

Сексуалне активности

Болест и операција могу утицати на промену слике о себи и свом телу, као и на физичко ограничење у оквиру сексуалних активности. Физичка ограничења зависиће од врсте операције и општег стања пацијента. Неки пацијенти осећају губитак енергије и смањено интересовање за сексуалну активност, услед бриге, стреса и примењене терапије. На сексуалну активност може утицати и брига партнера да не повреди болесну особу. Партнер може бринути и да не “добије” канцер, што свакако није могуће. Уколико постоје овакве недоумице, пацијент се може обратити свом лекару или психологу.

Превенција упале вена

Тромбопрофилакса се спроводи све време трајања хоспитализације, а код већих абдоминалних и гинеколошких операција терапија се наставља до 28-ог постоперативног дана, преко надлежног дома здравља.

Повратак на посао

Можете се вратити на посао када будете спремни да то учините (у зависности од врсте посла коју обављате). Неки пацијенти сматрају да на посао могу да се врате убрзо након операције, док је другима потребан дужи период опоравка по завршетку хируршког лечења.

Одмор и путовање

Након опоравка нема разлога да не планирате одмор и путовање.

 

Извори подршке и литература

 

Подршка организација и установа

Саветовалиште за психосоцијалну подршку и рехабилитацију

Института за онкологију и радиологију Србије, тел. (011) 2067-158(011) 2067-158, savetovaliste@ncrc.ac.rs

Друштво Србије за борбу против рака, тел. (011) 2067-151(011) 2067-151, serbca@ncrc.ac.rs, www.serbiancancer.org, Отворена телефонска линија: (011) 2686-266(011) 2686-266

BELhospis, Центар за палијативно збрињавање и палијативну медицину, www.belhospice.org, тел. (011) 3343-311(011) 3343-311, 3038-074, office@belhospice.org

 

Удружења пацијената

Удружење грађана за борбу против рака јајника “Проговори”, www.progovori.rs

Удружење жена оболелих и лечених од рака дојке “Будимо заједно”, www.budimozajedno.rs

Удружење пацијената оболелих од рака дебелог црева и јетре, www.udruzenjecrc.rs

Национално инвалидско удружење – ИЛКО Србије, www.ilco.org.rs Удружење пацијената са ретким туморима – УПРТ, www.uprt.org.rs “Звончица” – Удружење родитеља деце оболеле од малигних болести, www.zvoncica.org.rs

Удружење НУРДОР (родитељи и пријатељи деце лечене од рака), www.nurdor.org

 

Литература

 

Кривокапић З.: Карцином ректума, Завод за уџбенике, Београд, 2012.

Кривокапић З., Марковић В.: Стоме, Психополис Институт, Нови

Сад, 2007.

Колопласт брошура „Живот са стомом“, 2004.