Супортивна терапија

Снежана Бошњак, Снежана Шушњар, Јелена Димитријевић, Ана Жилић, Феђа Ђорђевић, Милош Раткнић, Весна Мијуцић, Марија Андријић

Брошура је припремљена у склопу пројекта Института за онкологију и радиологију Србије „Знањем против рака“ под покровитељством Министарства здравља Републике Србије, програм 1802 „Превентивна здравствена заштита“, пројекат 0008 – Подршка спровођењу нациоиналног програма онколошке здравствене заштите „Србија против рака“ у 2015. год.

Kliknite na brošuru za download

СУПОРТИВНА ОНКОЛОГИЈА

Супортивна онкологија се бави лечењем симптома малигних болести и нежељених дејстава онколошког лечења, али и отклањањем психичких, социјалних и духовних стања која неумитно прате малигне болести. Циљ супортивне онкологије је да подржи (енгл. support, подршка) болесника и породицу да очувају квалитет живота упркос болести и лечењу. Подржава и онколога да спроведе потенцијално најефикаснију онколошку терапију, с тим да она истовремено буде и добро подношљива и безбедна. Пацијентима који су успешно завршили лечење и налазе се у фази рехабилитације, супортивна онкологија помаже да наставе с уобичајеним начином живота. Као дисциплина медицине обухвата и палијативно збрињавање онколошких болесника.

У Институту за онкологију и радиологију Србије постоји тим за супортивну онкологију, који чине лекари, медицинске сестре, психолози, фармацеути, а по потреби и социјални радник. Тим ради у Одсеку интензивне онколошке неге Клинике за медикалну онкологију и пружа консултације на свим клиникама Института. У оквиру супортивне онкологије постоји и Амбуланта за бол и друге симптоме. Тим сарађује с колегама онколозима у складу с мултидисциплинарним приступом лечењу онколошких болесника.

Пацијентима припада најбоље могуће лечење. Оно мора да буде свеобухватно и да обједини лечење тумора с приступима који помажу болеснику и породици да се изборе с нежељеним дејствима лечења и тегобама које малигне болести проузрокују. Мото супортивне онкологије гласи: Лечимо оболелог, а не дијагнозу, не орган, не само тумор.

Надамо се да ће вам ова брошура помоћи да боље разумете и лакше поднесете симптоме који прате малигне болести и да спречите могуће компликације онколошког лечења. Сазнаћете више о најчешћим симптомима малигних болести, као што су: бол, отежано дисање (диспноја), затвор (опстипација), али и нежељеним дејствима онколошког лечења, а то су: мучнина и повраћање, ранице у устима после хемиотерапије и зрачења, пролив, пад броја белих крвних зрнаца и могуће инфекције, крварења, оштећења коже и ноктију, проблеми са сексуалношћу и друго.

 БОЛ

Бол је најчешћи симптом малигне болести. Највише се јавља код пацијената с туморима костију или с метастазама других тумора у кости. Такође, веома је чест код тумора органа за варење, тумора плућа, дојке, простате, јајника, грлића материце. Бол може да се јави у свим фазама малигне болести. Процењује се да јаке болове има око 25-30% болесника.

Бол најчешће изазива сам т умор, директно својим растом. Међутим, може да се јави и као последица онколошког лечења (нпр. бол у пределу ожиљка после операције) или због другог, придруженог обољења (нпр. реуматоидни артритис). Бол настаје када оштећење ткива активира рецепторе за бол који се налазе у кожи, слузокожи, поткожном ткиву, костима, мишићима или у унутрашњим органима (тзв. ноциоцептивни бол) или када су оштећени нерви који преносе импулсе о болу од периферије ка мозгу (тзв. бол нерва или неуропатски бол).

Лечење канцерског бола подразумева: отклањање узрока бола, тј. лечење тумора онколошким лековима, зрачење метастаза у костима, превијање туморских рана, примену антибиотика уколико је рана узрок бола (блокаде нерава или методе физикалне медицине) и примену лекова против бола (аналгетика). Циљ је да се бол држи под контролом и спрече изненадна погоршања, тзв. пробоји бола.

Лекар ће вас питати да опишете место бола, да ли се бол шири и где, као и да својим речима опишете природу бола (нпр. туп, оштар, као жарење, као паљење, као грч). Такође, замислите да сте топломер који мери јачину бола и да нула (0) означава да бола нема, а десет (10) најјачи могући, односно неиздржив бол. Размислите колико вас, у просеку, на скали од 0 до 10 боли, а колико када је бол најјачи, односно најслабији. Битно је и колико бол траје и како се понаша (да ли је јачи ноћу, шта га појачава, а шта ублажава). Важно је да лекару кажете које сте лекове против бола користили, колико су вам они помогли и како сте их подносили. Такође, треба утврдити у којој мери бол ремети ваш свакодневни живот (сан, апетит, расположење, дружење). Лекар ће вас питати и за друге симптоме и значајне дијагностичке претраге, јер му то помаже да сагледа узрок бола и одабере најбољи лек.

Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), канцерски бол је мог уће отклонити код већине болесника. Лечење бола заснива се на правилној употреби лекова који се примењују на најмање агресиван начин (првенствено на уста или у виду фластера), у редовним временским размацима, тј. по сатници, тако да јачина лека одговара јачини бола и да избор лека буде у складу са узроком бола и општим стањем организма пацијента (видети доле). Циљ је да се за сваког пацијента нађе најделотворнији лек, који се истовремено и најбоље подноси.

Када се лечи дуготрајан бол, лекове треба узимати на уста (у виду капи, сирупа, капсула или таблета) или у виду фластера. Бол треба држати под контролом и спречити да се појави. Зато се аналгетици узимају редовно, као што се узимају антибиотици, по сатници, а не по потреби. Узимање лекова по потреби саветује се само у случајевима када бол пробије, односно надјача контролу која је успостављена редовном применом лекова. Када се деси тзв. „пробој бола“, уз редовне лекове који су вам прописани слободно узмите додатну дозу лека против бола. Јачина бола одређује јачину лека против бола. Лечење благих болова (0-3/10) почиње се неопиоидима (нпр. парацетамол). За умерено јаке болове користе се тзв. слаби опиоиди (нпр. трамадол) или мале дозе јаких опиоида (морфин и њему слични лекови). За лечење јаких болова (7-10/10) користе се јаки опиоиди. Лековима против бола могу да се додају други помоћни лекови који помажу аналгетицима да делују, на пример за лечење бола нерва, бола у костима или бола у цревима. У опиоиде се убрајају морфин и лекови слични морфину. Опиоиди су кључни и незамењиви лекови без којих успешна терапија умерено јаког и јаког канцерског бола није могућа.

План лечења прави се за сваког болесника посебно, узимајући у обзир фазу малигне болести, присуство других симптома, године живота, функцију унутрашњих органа, на првом месту бубрега. Ефекат лекова се, такође, разликује од особе до особе, па понекад треба променити неколико аналгетика док се не нађе најбољи лек за пацијента. Бол је често удружен с другим симптомима (нпр. гушење, мучнина или повраћање), чије лечење помаже да се отклони и бол. Уколико вам бол ремети сан, расположење и удаљава вас од породице или дружења с пријатељима, неопходно је да о томе разговарате са психологом.

Лекар ће, такође, препоручити и лекове за боље подношење лекова против бола. Уз опиоиде обавезна је примена лекова против затвора, а саветују се и лекови против мучнине и повраћања.

Велика је заблуда да треба трпети бол. Бол који дуго траје престаје да буде само симптом болести, већ постаје болест сама по себи. Бол себи подређује цео живот болесника: погоршава или изазива друге симптоме (нпр. мучнину, губитак сна, апетита, депресију) и нарушава односе с породицом и пријатељима. Све ово додатно појачава јачину бола и компликује живот. Нема смисла трпети бол. Једино што се тиме може добити је даље погоршање бола и урушавање квалитета живота.

Савремена медицина располаже знањем и лековима помоћу којих је могуће успешно отклонити канцерски бол у свим фазама малигне болести и код већине болесника. Лечење бола захтева стрпљење, поверење и сарадњу болесника, породице и тима за лечење бола (лекар, медицинска сестра, фармацеут). У тиму за лечење бола налази се и психолог, а по потреби и социјални радник и свештеник, јер се дуготрајан, упоран бол не може отклонити само лековима.

ДИСПНОЈА

Диспноја је термин којим се означава непријатан осећај недостатка ваздуха и отежаног дисања. Она се најчешће јавља код пацијената оболелих од тумора плућа, али се може јавити и у другим малигним болестима. Пацијенти овај осећај различито описују и доживљавају:

„Имам плитак дах, дави ме, осећам тежину и бол у грудима, замарам се док дишем, осећам глад за ваздухом“ или: „Имам осећај да ми неко седи на грудном кошу“. Диспноја је често удружена са страхом, што додатно погоршава опште болесниково стање.

Тегобе с дисањем могу се јавити у свим фазама малигне болести. Могу бити узроковане тумором плућа или метастазамa тумора у плућа, лимфне жлезде у средогруђу, у плућну марамицу или срчану марамицу. Такође, тегобе могу бити изазване онколошким лечењем (зрачном терапијом или хемиотерапијом), као и могућим компликацијама саме малигне болести (анемија, инфекције, губитак мишићне масе и мршављење услед болести). Уколико већ болујете од хроничних плућних (астма, хронични бронхитис) или срчаних обољења, ваше тегобе с дисањем могу бити чешће и интензивније.

Шта можете да урадите?

Уколико имате тегобе приликом дисања, важно је да се јавите свом лекару и што тачније опишете колико вам је тешко због осећаја недостатка ваздуха. Најважнији у дијагнози и процени тежине диспноје јесте ваш лични опис тегобе. Слично мерењу бола, осећај недостатка ваздуха испитује се једноставном скалом од 0 до 10, при чему 0 означава да немате осећај недостатка ваздуха, а 10 да имате најтежи могући осећај недостатка ваздуха. Важно је и да истакнете када се тегоба јавља (у миру или приликом физичког напора), као и да ли постоје пратеће тегобе, попут кашља, искашљавања, повишене температуре, бола. Лекар ће вас прегледати, обавити потребне дијагностичке претраге које ће помоћи да се стекне бољи увид у ваше стање и одабрати одговарајуће лечење.

Лечење диспноје

Лечење узрока

Кад год је то мог уће, отежано дисање најпре треба лечити отклањањем узрока тегобе, нa пример лечењем тумора (онколошки лекови и зрачна терапија), пласирањем цевчице у дисајне путеве када нису проходни због тумора, трансфузијом крви ако је узрок диспноје анемија, пункцијом излива у плућној и/или срчаној марамици, пункцијом течности из абдомена, лечењем инфекције плућа и сл. Без обзира да ли се узрок може отклонити, увек је могуће лечити диспноју као симптом. Лекар ће вам понудити лекове и/или методе које не укључују лекове, како би се смањиле тегобе, контролисала диспноја и очувао квалитет вашег живота.

Лечење тегобе

Терапија кисеоником је за пацијенте симбол лечења диспноје. Међутим, кисеоник није лек првог избора и није увек делотворан. Не препоручује се рутинска примена кисеоника код сваког онколошког пацијента који има проблеме са дисањем. Кисеоник се препоручује пацијентима с диспнојом и ниским нивоом кисеоника у крви.

Морфин је лек првог избора за лечење симптома отежаног дисања код пацијената с малигним оболењем. Ефикасан је када се даје на уста, у вену или под кожу. Пожељна je примена на уста, јер је једноставна и могућа у кућним условима. У нашој земљи постоје морфински сируп и капи. Почиње се с најмањом могућом дозом која држи тегобу под контролом. Лек се даје редовно, према сатници. Могуће су и додатне дозе, у случају када се дисање погорша. Нежељена дејства морфина су добро позната и могу да се спрече и контролишу лековима које ће вам лекар истовремено прописати.

Осим морфина и морфину сличних лекова (тзв. опиоида, нпр. хидроморфон) и кисеоника, за лечење отежаног дисања користе се и други лекови: кортикостероиди (нпр. дексаметазон као додатна терапија у терапији отежаног дисања), бензодиазепини (лекови за смирење и отклањање узнемирености) и бронходилататори (лекови који шире дисајне путеве у ситуацијама када је отежано дисање узроковано астмом или хроничним бронхитисом).

Методе које не укључују лекове показале су повољан ефекат код многих пацијената с овим тегобама и што је најважније – могу да се примене у кућним условима и у свако доба.

Уколико сте физички активни, а осећате недостатак ваздуха, неопходно је да прво прекинете сваки напор и заузмете одговарајући положај – наслањањем на зид или још боље – да седнете на столицу и наслоните се спуштајући руке у крило. Овај положај обезбеђује грудном кошу бољи став и омогућава ширење плућа. Лежећи положај није одговарајући и не помаже у тој ситуацији. Опустите се и дишите лагано. Уколико желите, погледајте видео-снимке о правилном дисању и како да се опустите, на веб-страници Канадског удружења за лечење рака: www.youtube.com/user/ManagingSOB. Директно струјање хладног ваздуха преко лица умањиће осећај недостатка ваздуха: отворите прозор или употребите фен с хладним ваздухом, мали вентилатор или лепезу. Познато је да методе за релаксацију помажу: слушање пријатне музике или гледање опуштајућих видео-снимака.

Шта треба да вас забрине?

Диспноја се код већине болесника развија пос тепено и не подразумева стање које захтева хитно збрињавање. Ипак, уколико се изненада јави или терапија коју је лекар препоручио није одговарајућа, уколико осећате гушење и ако су тегобе праћене појавом плавичасте пребојености усница, језика, коже и врхова прстију шака, уколико је отежано дисање присутно и у миру и отежава обављање свакодневних активности – хитно се јавите свом лекару.

Ваше тегобе с дисањем могу се успешно контролисати и лечити. Важно је да не трпите, да се јавите свом лекару и у сарадњи са њим ублажите или отклоните наведене симптоме. На тај начин постижете бољи ефекат лечења и омогућавате себи знатно квалитетнији живот.

 ОПСТИПАЦИЈА

Опстипација (затвор) подразумева отежано и нередовно пражњење столице, која може бити сува и тврда. Такође, можете осећати мучнину, надимање и болове у стомаку.

Код онколошких пацијената опстипација може бити изазвана присуством самог тумора, али и компликацијама малигне болести (нпр. пораст вредности калцијума у крви или губитак мишићне масе и мршављење). Опс типација може бити узрокована и онколошким лечењем (хемиотерапија) и лековима који имају за циљ контролу симптома малигне болести (лекови против болa, нарочито опиоиди). Психолошки разлози такође могу бити узрок опстипације (депресија), али и одсуствовање од куће (нпр. боравак у болници ради онколошког лечења).

Сматра се да је нормалан режим пражњења минимум три столице у току једне недеље и не више од три столице дневно, мада то не важи за све пацијенте. Режим пражњења црева је индивидуалан, па је ваш опис тегоба (било каква промена у броју столица, појава размекшане или течне столице или промена боје столице) важан у постављању дијагнозе и терапије опстипације.

Битно је да свом лекару кажете ако нисте имали столицу минимум два дана и ако не осећате гасове и рад црева. Нагласите и шта је за вас нормална столица, које учесталости и какве конзистенције. Наведите да ли имате нелагодност у стомаку, грчеве, мучнину или повраћање, осећај притиска на чмар. Не заборавите да кажете да ли редовно користите лекове за изазивање столице или клистир, како се храните и колико и коју врсту течности узимате редовно.

Шта можете да учините?

Обезбедите организму довољну количину течности (1,5-2,5 литара дневно), преко биљних чајева (не индијски и руски), супе, јогурта, воћних сокова и сокова од поврћа (парадајз), а избегавајте кафу и друге напитке који садрже кофеин. Можете повећати унос намирница богатих влакнима, јер она везују воду, повећавају цревни садржај и тиме покрећу столицу у цревима. У намирнице богате влакнима спадају житарице, поврће и воће (нпр. кромпир, шаргарепа, пасуљ, грашак, јабуке, суве шљиве, смокве, итд.).

Битно је да не одлажете одлазак у тоалет и да будете активни и покретни онолико колико вам здравље дозвољава.

Лечење

Лекар вам може преписати лекове који ће помоћи у размекшавању столице и стимулисати рад црева. За омекшавање столице преписује се сируп лактулоза (једна супена кашика размути се у пола чаше воде и пијуцка полако током 30 минута, један до три пута дневно).

За стимулисање рада црева препоручују се препарати сене или бисакодил. Лекови за стимулисање рада црева и омекшавање столице могу се користити појединачно или у комбинацији.

Уколико столица изостане више од три дана и поред узимања лекова против затвора, мог у се применити лекови против затвора који се стављају у чмар (тзв. чепићи), и то глицерински (супозиторије) или чепићи који садрже лек (нпр. бисакодил). Лекар ће размотрити и могућност примене клизме (клистира).

За терапију затвора нису довољни само чепићи, већ треба узимати лекове за омекшавање столице и стимулисање рада црева.

Уколико се лечите лековима против бола из групе тзв. опиоида (трамадол, морфин и њему слични лекови), уз лек против бола обавезно узмите и лек против затвора, који ће вам преписати лекар.

Опстипација се може успешно контролисати и лечити. Важно је да не трпите, да се јавите лекару и да у сарадњи са њим ублажите или отклоните тегобе. На тај начин постижете бољи ефекат лечења и омогућавате себи много квалитетнији живот.

МУЧНИНА И ПОВРАЋАЊЕ ИЗАЗВАНИ ХЕМИОТЕРАПИЈОМ

 Шта је мучнина, а шта повраћање?

Мучнина се дефинише као непријатан осећај који нагони на повраћање, а под повраћањем се подразумева избацивање садржаја из желуца на уста. Мучнину и повраћање контролише посебна регија мозга која се назива центар за повраћање. Овај центар активирају сигнали који потичу из слузнице црева и других специфичних регија у мозгу које су у блиској вези са центром за повраћање, из унутрашњег уха (мучнина и повраћање изазвани покретом), чула (укус, мирис, рецептори за бол), делова мозга који учествују у контроли емоција (нервоза, узнемиреност).

Мучнина и повраћање могу да се јаве као симптоми болести или као нежељено дејство специфичне онколошке терапије (хемиотерапије и радиотерапије, ређе хормонотерапије или биолошке терапије), односно неких придружених лекова (нпр. лекова против бола или антибиотика).

Како хемиотерапија може да изазове мучнину и повраћање?

Лекови који се користе у хемиотерапији (цитостатици) могу да активирају центар за повраћање и изазову мучнину и повраћање у већој или мањој мери. Уколико примате хемиотерапију, не значи да ће она код вас обавезно изазвати мучнину и повраћање. Не изазивају сви цитостатици ове реакције. Да ли ће хемиотерапија изазвати мучнину и повраћање зависи од својстава цитостатика, али и од неких особина пацијента.

У односу на способнос т да изазову мучнину и повраћање цитостатици се могу разврастати у четири групе:

1.   цитостатици који изазивају мучнину и повраћање код скоро свих пацијената;
2.   цитостатици умереног еметогеног потенцијала (могу да изазову мучнину и повраћање код више од трећине пацијената);
3.   цитостатици ниског еметогеног потенцијала (могу да изазову мучнину и повраћање код мање од трећине пацијената);
4.   цитостатици минималног еметогеног потенцијала (могу да изазову мучнину и повраћање код мање од 10% пацијената).

Уколико у оквиру протокола хемиотерапије примате комбинацију више цитостатика, могућност да се мучнина и повраћање јаве зависи од цитостатика који у комбинацији има највећи потенцијал да изазове те тегобе.

На појаву мучнине и повраћања после хемиотерапије могу да утичу и неке ваше особине. Већа је могућност да ће се мучнина и повраћање јавити уколико је пацијент: женског пола, има мање од 50 година, склон је мучнини и повраћању током вожње колима или неким другим превозним средством, има мучнину и повраћа у трудноћи, раније примао хемиотерапију праћену мучнином и повраћањем, анксиозан (напет, узнемирен), има друге тегобе, на пример нерегулисан бол или затвор, користи неке друге лекове (нпр. лекове против болова или поједине антибиотике). Ове особине пацијента називају се факторима ризика.

Типови мучнине и повраћања које изазива хемиотерапија

Мучнина и повраћање изазвани хемиотерапијом испољавају се у виду:

•   акутне мучнине и повраћања
•   одложене мучнине и повраћања
•   неконтролисане мучнине и повраћања, упркос примени одговарајуће терапије
•   антиципаторне мучнине и повраћања.

 Акутна мучнина и повраћање јављају се у прва 24 сата после хемиотерапије. Може се догодити да непосредно по завршетку примене хемиотерапије не осећате никакве тегобе, а да се мучнина и повраћање јаве у прва 24 сата по завршетку терапије.

Одложена мучнина и повраћање јављају се после 24 сата од завршене хемиотерапије, дакле другог дана и понекад могу да трају и до седам дана. Немају сви цитостатици способност да изазову одложену мучнину и повраћање (то могу да изазову, на пример, цисплатин, карбоплатин, доксорубицин и оксалиплатин).

Пробој мучнине и повраћања подразумева епизоде мучнине и повраћања, које могу да се јаве упркос терапији коју је лекар преписао као заштиту од појаве мучнине и повраћања.

Антиципаторна мучнина и повраћање подразумевају предвиђање, очекивање мучнине и повраћања. У настанку ових симптома важну улогу имају психолошки фактори. Код неких пацијената и сама помисао на примену хемиотерапије, болнички мирис, звук, простор (болница у којој се лечите), чак и сусрет с лекаром, сестром или другим болничким особљем може да изазове мучнину и повраћање. Најчешће се јавља неколико дана до неколико сати пре примене хемиотерапије или по доласку у болницу.

Терапијски приступ у лечењу мучнине и повраћања изазваних хемиотерапијом

Уколико за лечење тумора добијате хемиотерапију која може да изазове мучнину и повраћање, лекар ће вам преписати превентивну (заштитну) терапију, чији је циљ да спречи појаву мучнине и повраћања. Неке лекове ћете добити уз хемиотерапију, а неке ћете пити сами код куће. Понекад се, нажалост, догађа да се мучнина и повраћање јаве упркос одговарајућој терапији. У таквим случајевима интервенише се другим лековима, тј. примењује се интервентна терапија. Најбољи начин да се антиципаторна мучнина и повраћање спрече јесте боља контрола акутне и одложене мучнине и повраћања. У спречавању и лечењу ове тегобе, осим лекова које препоручи лекар, могу да помогну и посебне психолошке интервенције и технике. Најбољи и најлакши начин да се науче неке од тих техника јесте обраћање стручњаку из области менталног здравља (психолог, психијатар, психотерапеут). Психолошке технике показале су се ефикаснима и у спречавању и лечењу других тегоба, као што су узнемиреност, бол, љутња, депресија.

Хемиотерапија не мора да буде непријатна и исцрпљујућа за пацијента да би била ефикасна. Ефикасна заштита од мучнине и повраћања неопходан је услов за спровођење хемиотерапије. Добром контролом мучнине и повраћања чува се квалитет живота и истовремено смањује могућност одустајања пацијента од лечења хемиотерапијом.

За додатне информације о овој теми погледајте брошуру за пацијенте Друштва Србије за борбу против рака, под називом „Превенција и лечење мучнине и повраћања изазваних хемиотерапијом“.

 МУКОЗИТИС И НЕГА УСНЕ ДУПЉЕ

Под мукозитисом усне дупље подразумева се упала слузокоже усне дупље и/или појава раница у устима. У онколошком лечењу мукозитис је, пре свега, последица хемиотерапије или тзв. биолошких лекова (бевацизумаб, лапатиниб, сунитиниб, итд.) и зрачења главе и врата, али може настати и услед инфекције, лошег имунитета, примене лекова. У усној дупљи и на усницама тада се види црвенило, појединачне или сливене ране, а у најтежим случајевима слузокожа је толико оштећена да спонтано крвари. Присутан је бол у устима који се код већине пацијената појачава при узимању хране и течности. Јак бол при гутању понекад у потпуности онемогућава унос хране, па чак и течности. Некада је и само гутање пљувачке болно. Бол због мукозитиса је најчешће умерено до веома јак и захтева примену јаких лекова против бола (из групе опиоида).

Шта можете да учините?

Пре хемиотерапије

Поштовањем основних правила неге и хигијене усне дупље пре и током онколошког лечења, можете да смањите ризик од оштећења слузнице.

•   Саветује се посета стоматологу и преглед зуба и десни пре отпочињања онколошке терапије.

•   Неопходна је свакодневна хигијена зуба (зубне протезе) и десни, што подразумева прање зуба четири пута дневно (ујутру, увече, пожељно и након оброка). Користите меку четкицу за зубе и флуорисану пасту. Уколико сте простор између зуба чистили концем или интраденталном четкицом, наставите с том праксом и током онколошке терапије, а уколико нисте, немојте да почињете.

•   Током ноћи уклоните зубну протезу.

•   Испирајте усну дупљу стандардним раствором најмање четири пута дневно, после сваког оброка и пре спавања. Стандардни раствор можете припремити у кућним условима (прокувајте литар воде и у прохлађену воду додајте кафену кашичицу соли и кафену кашичицу соде-бикарбоне).

•   Не купујте растворе за испирање уста, јер већина садржи алкохол који може да изазове сушење и оштећење слузокоже.

•   Избегавајте алкохолна пића и дуван.

•   Усне негујте вазелином или балзамом за уста.

•   Уносите течност у малим количинама али чешће, јер ће тако уста бити влажна.

Након хемиотерапије (ако се мукозитис појави)

Мукозитис се најчешће јавља 5-7 дана после примене хемиотерапије. Благи мукозитис је без бола, високе температуре, крварења из слузокоже уста и не изазива сметње кад једете и пијете. Уколико је реч о овом облику мукозитиса, треба само наставити с применом наведених мера неге и хигијене усне дупље.

У случају појаве великог броја рана у усној дупљи и на усницама, које су болне, ремете унос хране и течности или крваре, обавезно се јавите свом онкологу!

Осим неге усне дупље, тада је неопходна и редовна примена лекова против бола, уз прилагођен режим исхране. Редовна примена лекова против бола веома је важна, јер омогућава да једете и пијете са што мање тегоба, док ране спонтано не зарасту. Приликом избора лека против бола лекар се искључиво руководи тежином ваших тегоба. Јаки болови и печење у устима захтевају примену јаких аналгетика (из групе опиоида), који су сигурни и ефикасни. Њихова примена је привремена и траје до тренутка опоравка.

Немојте трпети болове, постоје лекови који вам могу помоћи да кроз нежељена дејства онколошког лечења прођете са што мање патње!

Испирајте усну дупљу стандардним раствором на свака два сата (на четири сата током ноћи). Скините зубну протезу или је користите само током оброка, уколико је то неопходно. Избегавајте грубу храну која оштећује слузокожу. Бирајте течности, кремасту или пропасирану храну која није зачињена, превише слана, кисела или љута. Такође, важно је да храна не буде ни врела ни хладна. Неопходни су редовно прање и хигијена руку. Не додирујте уста рукама, јер су ране улазно место за инфекцију! Избегавајте излагање сунцу, јер се тако стање рана на уснама може погоршати.

Шта би требало да вас забрине?

Појава рана у устима праћена проливом, повишеном телесном температуром (већом од 38оС), осећајем исцрпљености и опште слабости може бити знак инфекције, па је тада неопходно болничко лечење. Хитно се јавите свом онкологу, јер су неопходни лекарски преглед и анализа крвне слике.

ДИЈАРЕЈА НАКОН ХЕМИОТЕРАПИЈЕ

Под дијарејом (проливом) се подразумева пораст броја столица у односу на уобичајени ритам пражњења црева или промена чврстоће столице, тј. појава течних столица.

Када пацијент има дијареју тело не ресорбује довољно течности и хранљивих материја, па може доћи до претераног губитка течности и важних електролита, попут натријума и калијума.

Дијареја је релативно честа и за пацијента непријатна компликација онколошког лечења, која се јавља код 50-80% болесника. Може бити последица малигне болести, придружене инфекције, онколошке терапије (хемиотерапије, зрачења, хирургије) или примене лекова које пацијент узима за придружене болести (нпр. неки антибиотици, лекови против затвора, метоклопрамид).

Хемиотерапијски протоколи који садрже цитостатике, као што су 5-флуороурацил или иринотекан изазивају дијареју код чак 80% пацијената. Осим ових цитостатика, дијареја се јавља и приликом примене капецитабина, доцетаксела, метотрексата, пеметрекседа, бортезомиба, вориностата. Данас су узрок дијареје све чешће нови лекови, тзв. биолошки лекови или имунотерапија (сорафениб, сунитиниб, лапатиниб).

И саме карактеристике пацијента и малигне болести представљају потенцијални ризик да се дијареја јави с мањом или већом учесталошћу. Пацијенти старији од 65 година, женског пола, с одмаклом малигном болешћу или с малигном болешћу која је већ захватила црева, лошег општег стања, у већем су ризику да развију дијареју.

Шта можете да учините?

Пре хемиотерапије

Питајте свог онколога да ли хемиотерапија коју примате изазива дијареју, шта можете да очекујете и када треба да се јавите у болницу. Разговарајте са својим лекаром (онкологом) или медицинском сестром о томе који је ваш уобичајени ритам пражњења црева (број столица током 24 сата). Тај ритам је полазна основа за било какву даљу процену уколико се компликације развију.

Пре  отпочињања  хемиотерапије  обавес тите  лекара  или медицинску сестру о свим додатним лековима које користите. Поједини лекови доприносе настанку дијареје, нпр. антибиотици, омекшивачи столице, метоклопрамид.

После хемиотерапије (код куће)

Главни лек за лечење дијареје узроковане хемиотерапијом је лоперамид, који се може користити и код куће. Производи се у облику таблете од 2мг и не прелази из црева у крв, већ се излучује столицом. Максимална доза за 24 сата је осам таблета (16мг).

Замолите свог онколога да вам објасни када треба да се јавите у болницу. Генерални став је да пацијент треба да оде лекару ако је попио осам таблета лоперамида за 24 сата, али и поред тога има дијареју.

Такође, са својим лекаром треба да размотрите како ћете узимати лоперамид уколико се дијареја јави. Постоје два начина за примену овог лека. Први је да се узму две таблете (4мг) одједном, одмах по појави дијареје, а затим по једна (2мг) након сваке течне столице, али не више од осам таблета дневно. Други режим лечења дијареје подразумева да се лоперамид узима редовно на свака три сата (укупно осам таблета дневно).

Осим лоперамида, лек који самостално можете да користите без договора са лекаром јесте пробиотик. Пробиотици су живи микрорганизми који подстичу варење и нормалан рад црева. Најчешћи пробиотик је Lactobacillus acidophilus (налази се у јогурту).

Исхрана током дијареје

Када се дијареја јави обавезно изоставите: млеко и млечне производе, масну и зачињену храну, кафу и алкохол, свеже воће и поврће. Уместо обичног млека можете пити млеко или јогурт без лактозе. Покушајте са уносом мањих, а чешћих оброка. Препоручују се: тост, пиринач, барено поврће (кромпир, шаргарепа), печена јабука, банана. Избегавајте свеже цеђене сокове, компоте и заслађене напитке, а уносите довољно течности, пре свега воду (попијте полако 8-10 чаша дневно), супу из кесице (богата је натријумом и калијумом) или чај. Једите пилетину, ћуретину и рибу без кожице. Намирнице кувајте или пеците, пржење се не препоручује. Не узимајте храну која надима црева (купус, пасуљ, броколи).

Шта треба да вас забрине?

Дијареја може бити благо нежељена нуспојава хемиотерапије, која се код куће може лечити одговарајућим режимом исхране и применом лоперамида. Блага дијареја подразумева до три столице више у односу на ваш уобичајени ритам пражњења црева и такво стање обично не забрињава.

Ипак, постоје тегобе које никако не смете занемарити и захтевају да се хитно јавите лекару. То су: седам или више столица од уобичајеног броја, истовремена дијареја и повишена телесна температура (више од 38оС), мучнина и повраћање уз губитак апетита, изразита слабост, малаксалост и вртоглавица, ређе мокрење и тамна пребојеност мокраће, јаки болови и грчеви у трбуху, појава крви и слузи у столици, ноћне столице, зелено пребојене, течне столице, као и немогућност да се столица задржи и контролише (неконтролисано и неодложно пражњење црева).

Уколико пацијент истовремено има дијареју и лошу крвну слику (пад броја белих крвних зрнаца, тј. леукоцита), то указује на животно угрожавајућу компликацију лечења. У том случају неопходан је хитан пријем у болницу и неодложна примена антибиотика широког спектра венским путем.

Непрепозната и на време нелечена дијареја може бити озбиљна компликација онколошког лечења, зато не одлажите одлазак лекару кад год је то потребно.

ФEБРИЛНА НЕУТРОПЕНИЈА

Онколошка терапија (хемиотерапија и/или зрачење) утиче на ћелије тумора, али и на здраве ћелије вашег организма, попут ћелија имуног система. Имуни систем учествује у одбрани организма од инфекције и ту најважнију улогу имају ћелије које се називају леукоцити, тзв. бела крвна зрнца и група белих крвних зрнаца, тзв. неутрофилни гранулоцити (у извештају крвне слике обележени ознакама: GRA или NEU). Неутрофилни гранулоцити служе за одбрану организма од инфекција изазваних бактеријама и гљивицама.

Пацијенти су нарочито изложени ризику од појаве инфекције 7-14 дана после примене хемиотерапије, јер је доказано да је број леукоцита и неутрофилних гранулоцита у крви тада најнижи. Колики ће бити пад леукоцита и неутрофилних гранулоцита и када ће наступити, зависи од врсте и комбинације лекова који су примењени, односно од протокола хемиотерапије или од дозе зрачења и броја зрачних третмана, који се прописују према врсти тумора.

Осим карактеристика које се односе на онколошкo лечење, важне су и карактеристике пацијента и његове придружене болести. Пацијенти старији од 65 година, женског пола, с одмаклом малигном болешћу, лошег општег стања, који имају неку придружену хроничну болест (шећерну болест, болест бубрега, болести срца и плућа, болести имуног система), с малигним туморима који захватају ћелије крви (лимфом или леукемија), који имају ранице у устима или пролив или отворене ране на телу, имају повећан ризик за развој озбиљних инфекција и компликација у периоду када је број леукоцита и неутрофилних гранулоцита низак.

Шта је фебрилна неутропенија?

Под фебрилном неутропенијом подразумева се повишена телесна температура и/или појава симптома инфекције у периоду када су вредности леукоцита и неутрофилних гранулоцита у крви ниске.

Како препознати фебрилну неутропенију?

Уколико у периоду када је број неу трофилних гранулоцита најнижи (GRA или NEU испод 1×109/л у крвној слици) приметите:

•   повећање телесне температуре изнад 38Со
и/или
•   појаву симптома и знакова инфекције (бол у ждрелу, кашаљ, тегобе при мокрењу, проливасте столице, ранице у устима, инфекција оперативне ране), чак и без повишене телесне температуре, могуће је да се код вас развила фебрилна неутропенија.

Фебрилна неутропенија је стање које налаже да се ХИТНО јавите свом лекару или установи у којој се лечите, јер захтева лекарски преглед и анализу крвне слике. Не одлажите одлазак лекару, јер благовремено лечење фебрилне неу тропеније смањује могућност за настанак компликација! Фебрилна неутропенија се лечи применом антибиотика.

После детаљног разговора и прегледа лекар ће на основу вашег општег здравственог стања и симптома проценити да ли је болничко лечење неопходно.

Уколико ваш лекар процени да сте доброг општег стања и да нема ризика за настанак компликација, неће бити потребно да будете примљени у болницу. Он ће вам преписати антибиотике које ћете пити код куће, објаснити на који начин да их узимате и када да долазите на редовне контроле крвне слике и контролне прегледе. Уколико, међутим, лекар процени да постоји ризик од компликација, неопходан је пријем у болницу и лечење применом антибиотика који се дају венски. Лечење фебрилне неутропеније траје најмање 5-7 дана.

Не мора да значи да ће свако ко има ниске неу трофилне гранулоците развити фебрилну неутропенију.

Како се понашати када је број неутрофилних гранулоцита у крви низак?

Избегавајте потенцијалне изворе инфекције:

•   контакте са особама које су болесне или прехлађене, имају грип, повраћају или имају дијареју;
•   препоручује се шетња, али на местима где нема много људи, као и избегавање јавног превоза;
•   уколико имате кућног љубимца, обавезно детаљно перите руке после сваког контакта са њим;
•   уколико радите, препоручује се да у време када су вам неутрофилни гранулоцити у крви ниски (испод
1×109/л) останете код куће;
•   препоручује се вакцинација против грипа и то две недеље пре него што започнете лечење хемиотерапијом или између циклуса хемиотерапије; претходно се о вакцинацији посаветујте са својим лекаром.

Хигијена

•   Редовно перите руке.
•   Свакодневно се купајте или туширајте, што знатно смањује могућност појаве инфекције.

Нега усне дупље

•   Посебну пажњу посветите нези усне дупље, јер она може бити улазно место за инфекције када је имунитет ослабљен, посебно ако су присутне ране (погледајте текст у брошури који се односи на оштећење слузокоже усне дупље после онколошке терапије и негу усне дупље).
•   Не додирујте уста рукама, јер уколико имате ранице инфекција се лако преноси.

Исхрана

•   Пијте довољно течности, јер она одржава усну дупљу влажном и на тај начин спречава инфекцију. Такође, уносом довољних количина течности смањује се могућност настанка инфекције мокраћних путева.
•   Сву храну коју узимате добро термички обрадите.
Избегавајте недовољно печена или пржена меса,
тартар бифтек, паштете, ровита кувана јаја, сиреве,
шунку, плодове мора.
•   Препоручује се да уместо свежег воћа једете компоте.
•   Не препоручује се сирово поврће, него само термички обрађено.
•   Једите храну коју спремате код куће, а не храну купљену на киосцима брзе хране или у ресторанима.

Фебрилна неутропенија је тешка компликација лечења, која се може спречити ако се придржавате наведених савета. Уколико дође до развоја фебрилне неутропеније, не одлажите одлазак лекару.

 ПРОБЛЕМИ С КОЖОМ И НОКТИМА ТОКОМ ПРИМЕНЕ ХЕМИОТЕРАПИЈЕ

Онколошко лечење може узроковати широк спектар промена на кожи, почев од сувоће, црвенила, печења, промена налик акнама, осипа и свраба до љуштења површинског слоја коже. На ноктима се могу видети оштећења у виду пуцања, рагада, а у најтежим случајевима долази до отпадања нокта. Могућа је и промене боје нокта у жуту или браон. Такође, околна кожа може бити црвена с болним заноктицама. Увођење нових лекова (биолошке терапије) изазива све озбиљнија нежељена дејства, о којима се мора строго водити рачуна, с обзиром да је кожа граница између нашег тела и спољашње средине.

Онколошко лечење, зрачна терапија, хемиотерапија (капецитабин, гемцитабин, доцетаксел, паклитаксел), комбинована примена зрачне и хемиотерапије, а данас све више и биолошки лекови (цетуксимаб, гефитиниб, ерлотиниб, лапатиниб), оштећују кожу. Поједини облици тумора такође узрокују проблеме с кожом, најчешће у виду свраба (лимфоми, леукемија).

Шта можете да учините?

Нега коже током онколошког лечења је веома важна, мада се често занемарује. Разговарајте са својим онкологом колико терапија коју примате може да изазове промене на кожи и ноктима. Тражите савет и препоруку који производи су дозвољени за негу коже, а које треба избегавати.

Настанак промена на кожи се често може превенирати:

•   Исхрана треба да буде адекватна и разноврсна, да садржи протеине, угљене хидрате из природних извора (воће, природни воћни сокови), масноће, витамине и минерале. Треба уносити бар два литра течности дневно, јер на тај начин свом телу и кожи стављате на располагање довољно воде и спречавате њено исушивање.

•   Препоручује се туширање једном дневно уместо дугих, топлих купки. Меким пешкиром упијте воду с површине коже уместо агресивног брисања које скида површински, заштитни слој коже.

•   Користите благе, медицинске сапуне и лосионе који не садрже алкохол и парфеме.

•   Избегавајте сунце, нарочито неколико дана после примене хемиотерапије. Избегавајте излазак из куће када је сунце прејако. Када сте напољу кожу заштитите одговарајућом гардеробом (пожељна је памучна гардероба), а откривене делове и лице кремом са заштитним фактором. На уснице ставите вазелин. Забрањена је употреба соларијума.

•   Уколико кожа постане осетљива саветује се ређе бријање или потпуни привремени прекид оваквог начина уклањања маља.

•   Нокти морају бити чисти и кратки. Ипак, не претерујте са скраћивањем да не бисте изазвали оштећења околне коже и заноктица. Носите заштитне рукавице када радите у кухињи или башти, јер тада су руке изложене агресивним хемикалијама.

Шта треба да вас забрине?

Промене на ноктима у виду појаве спонтаног бола или бола на додир, гнојно цурење и упаљена кожа око нокта као и нокти који отпадају или би могли да отпадну – разлог су да се јавите свом лекару.

Промене код којих недостаје површински слој коже (ране), првенствено ако су проширене и захватају већу површину коже, представљају посебан ризик за настанак инфекције. Уколико пацијент истовремено има и лошу крвну слику (пад белих крвних зрнаца, тј. леукоцита), неопходан је пријем у болницу и примена антибиотика венским путем.

ПОРЕМЕЋАЈ СЕКСУАЛНЕ ФУНКЦИЈЕ ТОКОМ СПЕЦИФИЧНОГ ОНКОЛОШКОГ ЛЕЧЕЊА

Нормална сексуална функција је широк појам који обухвата: сексуалну жељу, ерекцију, оргазам и ејакулацију. Многи видови онколошког лечења (хирургија, радиотерапија, хемиотерапија, хормонотерапија) различитим механизмима могу узроковати поремећај сексуалне функције и код мушкараца и код жена, те тако директно допринети смањењу квалитета живота пацијената. Чак

36% пацијената током или након онколошког лечења пријављује поремећај сексуалне функције. С обзиром да су неки поремећаји привремени и излечиви, разговарајте отворено са својим онкологом и потражите савет.

Сексуални проблеми код мушкараца

Неки поремећаји у сексуалној функцији настају као последица нормалног процеса старења, а не онколошког лечења. Примена хемиотерапије и хормонске терапије може узроковати привремени поремећај нивоа мушког полног хормона тестостерона, а то значи смањење његове концентрације у крви и последични пад либида и сексуалне жеље. Импотенција (немогућност постизања и одржавања ерекције) се најчешће јавља као последица зрачења доњег дела стомака и оштећења нерава. Ове тегобе су привремене и временом ће се повући. Имајте на уму да пушење, конзумирање алкохола, гојазност, нерег улисана шећерна болест, повишен крвни притисак и срчане болести погоршавају сексуалну функцију. Закажите преглед код уролога и разговарајте с њим о примени лекова за побољшање потенције.

 Шта треба да знате?

Пацијентима који примају хемиотерапију саветује се да користе мере заштите, попут кондома, с обзиром да хемиотeрaпија може да утиче на хромозоме у сперматозоидима, што у случају потенцијалне трудноће ваше партнерке може довести до деформитета плода.

Такође, неки цитостатици доспевају у сперму, оштећују сперма- тозоиде и током незаштићеног полног односа могу да оштете слузокожу полних органа ваше партнерке. Информишите се код свог онколога када је безбедно да престанете да користите средства за контрацепцију.

Сексуални проблеми код жена

Смањење сексуалне жеље може да се јави после операције дојке као последица нарушене слике о себи, али и због узнемирености. Нерег улисани симптоми, као што су малаксалос т, мучнина, повраћање, бол, такође могу да смање сексуалну жељу. Уколико примате хормонску терапију, она може утицати на пад нивоа женског полног хормона естрогена, а као последица могу се јавити симптоми менопаузе, у смислу сувоће вагиналне слузнице, појачања вагиналног секрета, стањења зида вагине и болних сексуалних односа.

Шта треба да знате?

Распитајте се код свог онколога о начинима контроле симптома и нежељених дејстава лечења. Мењањем става о својој болести битно ћете утицати на смањење узнемирености и депресије. Уколико је потребно, потражите помоћ и савет психотерапеута. Разговарајте са својим гинекологом о овим тегобама и распитајте се о примени вагиналног гела и вагиналета који могу да ублаже сувоћу вагиналне слузнице.

Неки цитостатици оштећују јајне ћелије, па је током онколошког третмана обавезна примена контрацепције. О избору метода контрацепције разговарајте са својим онкологом и гинекологом. Информишите се код онколога када је безбедно да престанете да користите средства за контрацепцију.

КРВАРЕЊЕ

Крварење је компликација која се може јавити код пацијента оболелог од малигне болести. Настаје као последица саме болести (када пацијент крвари из тумора или неког другог места) или као нежељено дејство због примене лекова (цитостатика) којима се лечи малигна болест или лекова против згрушавања крви (синтром, фарин, синкум, аценокумарол, плавикс, клопидогрел, аспирин, кардиопирин, андол, прадаxа…).

Пацијент може да крвари из уста, носа, уха, полних органа, чмара и у кожу. Крварење се може видети у мокраћи (као свежа крв, црвена или браон боја мокраће), столици (као свежа крв или столица црна као катран), у испљувку (као свежа крв или пенушав, црвенкасти садржај), у садржају који се искашљава (као свежа крв или пенушав, црвенкасти садржај) или у садржају који је пацијент повратио (као свежа крв или тамно обојен садржај). Постоје и крварења која се не могу видети, али се дешавају у трбуху, грудном кошу, мозгу. Таква крварења су опасна по живот. Најчешће су праћена болом, али могу бити и безболна. На крварења у мозгу указују следећи симптоми: пацијент не може да говори или не разуме говор других, не може да покрене руку и/или ногу, постаје неуобичајено миран или је узнемирен, може да изгуби свест…

Шта треба да урадите када крварите?

Одмах обавестите свог лекара (онколога) или медицинског техничара (сестру).

Уколико сте у могућности, дајте податке када је крварење почело, које је јачине и одакле крварите. Уколико нисте у могућности да то сами урадите, треба неко други то да учини уместо вас. Ниједно крварење се не сме занемарити и мора се забележити. После разговора с лекаром, утврдиће се да ли је крварење значајно и колико је опасно. Лекар ће вас посаветовати или преписати лек за заустављање крварења. Лек можете узимати код куће, а уколико је нужно остаћете у болници да лек примите у болничким условима.

Крварења која настају у трбуху, грудном кошу или на неком другом месту не можете видети, али могу бити праћена болом. Зато сваки бол који може бити и последица крварења морате пријавити свом лекару.

•   Уколико крварите, а узимате лекове против згрушавања крви

Уколико пијете лекове против згрушавања крви (синтром, фарин, синцум, аценокумарол, плавикс, тиклодикс, аспирин, кардиопирин, андол, дипиридамол, прадакса и др.), одмах престаните с терапијом и обавестите о томе свог лекара (онколога) или медицинског техничара (сестру). У зависности од врсте лека и поремећаја због којих се лек узима, лекар (онколог) ће вам рећи да ли да наставите да узимате лек, смањите дозу или да прекинете терапију. Дужину прекида терапије одредиће лекар (онколог) у договору са специјалистом који је дао терапију против згрушавања крви, процењујући ризик од укидања. У случају тешког крварења треба применити лекове који заустављају крварење. Обично ће вам се, по заустављању крварења, лекови које сте пили поново прописати. Уколико је потребно, лек ће вам бити замењен другим леком за који се процени да је безбеднији.

•   Уколико вам је неопходна хируршка интервенција, а пијете антикоагулантну терапију

Пре операције лекови против згрушавања крви се привремено укидају.

Уколико  пијете  аспирин,  андол,  клопидог рел,  плавикс, кардиопирин и слично, пет дана пре операције прекините са узимањем терапије (у договору с лекаром). У току и непосредно после операције примаћете други лек, који има исти или сличан ефекат и не изазива крварење. По завршетку операције наставите да узимате своје лекове (аспирин, кардиопирин…), од дана када вам одреди лекар.

Ако пијете синтром, фарин, синкум, аценокумарол и сличне лекове уз које контролишете ИНР, непосредно пре операције лекар ће вам укинути лек и заменити га сигурнијим леком.

Треба  да  пријавите  и  лекове  које  пијете  против  болова (антиреуматике), као што су бруфен, диклофенак, раптен К, налгезин, фервекс… Ови лекови мог у да изазову појачано крварење, па се пре оперативног захвата укидају.

•   Уколико од рођења имате повећану склоност ка крварењу (болујете од хемофилије или Фон Вилебрандове болести)

Уколико имате хемофилију или Фон Вилебрандову болест, а неопходна вам је операција због лечења малигне болести, морате донети сву потребну документацију од хематолога. Операција ће вам бити заказана после прегледа, добијеног извештаја и дозволе за операцију од вашег хематолога. По упутству хематолога спроводи се план давања фактора који недостаје. Свакодневно се одређује вредност фактора и надокнађује лек. На тај начин се спречава крварење које је опасно по живот, а које би настало да се лек не примењује. По завршеној операцији треба да се јавите свом лекару хематологу (обично у договору са њим).

•   Уколико сте приметили да крварите више, дуже и без претходног ударца

Уколико немате потврду од лекара да појачано крварите (нема дијагнозе болести), али сте сами приметили да продужено крварите за време менструације, више и дуже крварите после повреде, имате модрице по телу без претходног ударца (спонтано) или крварите из носа, чмара и полних органа, обавестите о томе свог лекара (онколога). Он ће спровести низ лабораторијских анализа и ако зак ључи да пос тоји опаснос т од крварења, предузеће одговарајуће мере.

ПОДРШКА ПОРОДИЦЕ И СТРУЧЊАКА

Подршка чланова породице

Када се један члан породице разболи долази до промене режима живота у целој породици. Особе блиске пацијенту (супружници, деца, родитељи, пријатељи) могу да пруже велику и незамењиву подршку. Међутим, понекад њихова брига и саосећање нису довољни. Реакције чланова породице нису занемарљиве, јер и они често имају проблем да савладају и разумеју сопствене психичке реакције и осећања, тако да је и њима самима потребна помоћ. Уколико оболела особа не добије очекивану подршку, осећа се изневереном. С друге стране, оболеле особе често имају неку врсту задршке да баш све своје страхове, осећања и мисли поделе са ближњима, желе да их заштите или не могу да успоставе комуникацију.

Родитељима је тешко да одлуче шта да кажу деци о болести. Отворен разговор и приступ је обично најбољи за све. Треба почети од малог броја информација и постепено припремати децу за промене које следе. Чак и веома мала деца брзо увиђају да нешто није у реду у њиховој породици. Важно је деци објаснити да она нису крива за болест члана породице. Разговор увек треба да буде прилагођен узрасту детета. Циљ разговора је да помогне деци да разумеју шта се дешава, како не би сами стварали погрешне представе о томе. Ако сматрате да не можете да разговарате са децом о својој болести, поверите овај задатак особи која је њима посебно блиска. Немојте се због тога осећати као лош родитељ. На овај начин чува се однос поверења и блискости.

Стручна психолошка помоћ и подршка

Начин на који размишљамо, наша осећања и понашање утицаће на прилагођавање потпуно измењеним животним околностима које намеће претећа болест. Понекад се погрешно сматра да суочавање с дијагнозом малигног обољења подразумева безусловно прихватање или негирање болести. Успешно суочавање са болешћу захтева стално прилагођавање новонасталим изазовима и проналажење нових психолошких механизама и унутрашњих снага.

Психолог, психијатар или психотерапеут могу вам помоћи да боље разумете своја осећања, мисли и понашање, да отклоните или ублажите психичке тегобе (најчешће анксиозност и депресију). У тренуцима кризе и губитка емоционалне снаге могу вам помоћи да вратите наду и смисао живота. Кроз индивидуални или групни рад успешније ћете се припремити за лечење, прилагодити новонасталим спољашњим и унутрашњим захтевима, успоставити контролу над животом, поставити нове приоритете и улоге у својој породици, прихватити могућност губитка, чак и када болест напредује.

Пацијенти и чланови породице могу бити нерасположени, тужни, љути, обесхрабрени, раздражљиви, могу осећати страх, немир, несигурност, могу имати проблеме са спавањем, апетитом, умором, болом или проблем у породичној и радној средини. Правовремено обраћање за стручну помоћ посебно је значајно за очување психичке равнотеже и здравих механизама одбране сваког човека. Међутим, дешава се да особе које су узнемирене или депресивне одбијају разговор са стручним лицем, најчешће из страха да ће бити обележени („Са мном је све у реду, нисам луд“), али и страха од суочавања са властитим стањем, од којег најчешће беже.

Данас у свету живи на стотине хиљада људи који су излечени или живе са малигном болешћу као хроничним обољењем. Психичке тегобе које се протежу од нормалних осећања туге и забринутости до психичких, тј. менталних поремећаја, треба прихватити као могућу компликацију онколошког лечења. Ове тегобе утичу на квалитет живота пацијента и породице и могу се јавити у било којој фази онколошког лечења.

Превенција и унапређење менталног здравља од кључног је значаја не само за појединца него и за свако друштво и заједницу.

 ИЗВОРИ

Бол

Бошњак С., Фармакотерапија канцерског бола, Клиничка хематологија, Марисављевић Д., Михаљевић Б., Елезовић И., Завод за уџбенике, Београд, 2012, стр. 1026-1034

Бошњак С., Белеслин Д.Б., Вучковић Декић Љ., Фармакотерапија канцерског бола. Монографије научних скупова АМН СЛД, серија Б, вол 1, број 1, 2007

National Cancer Institute: Pain 2015; www.cancer.gov/publications/patient-education/pain-control

Диспноја

Kloke M., Cherny N. Treatment of dyspnoea in advanced cancer patients: ESMO Clinical Practice Guidelines. Ann Oncol (2015) 26 (suppl 5): v169–v173.

National Cancer Institute. Dyspnea in patients with advanced cancer: www.cancer.gov/about-cancer/treatment/side-effects/cardiopulmonary-hp-pdq#section/_4

Twycross R, Wilcock A. Palliative Care Formulary, 4th edition. Nottingham: Palliativedrugs.com Ltd, 2011.

Бошњак С., Бакић Н., Драгићевић М., Димитријевић Ј., Опиофобија: шта плаши болесника и породицу (Educational brochure on opioiphobia for patients), 2009.

Milicevic N., Bosnjak S., Gutovic J., Nalic D. National Clinical Practice Guidelines for Palliative Care in Cancer Patients (Palijativno zbrinjavanje onkoloških bolesnika, Nacionalni vodič za lekare u primarnoj zdravstvenoj zaštiti), 2004, Belgrade, Serbia, Ministry of Health of the Republic of Serbia.

Oпстипација

National Cancer Institute. Constipation 2015; www.cancer.gov/about- cancer/treatment/side-effects/constipation

MacMillan Cancer Support. Constipation; www.macmillan.org.uk/information-and-support/coping/side-effects-and-symptoms/eating- problems/constipation.html

National Cancer Center Network (NCCN), Constipation; www.nccn.org/professionals/physician_gls/pdf/palliative.pdf

Мучнина и повраћање изазвани хемиотерапијом

MASCC/ESMO Guideline 2013; www.mascc.org/assets/documents/mascc_guidelines_english_2013.pdf

Basch E, Prestrud AA, Hesketh PJ, Kris MG, Feyer PC, Somerfield MR, et al. Antiemetics: American Society of Clinical Oncology Clinical Practice Guideline Update. J Clin Oncol 2011; 29: 4189-4198; DOI:10.1200/ JCO.2010.34.4614; www.asco.org/quality-guidelines/antiemetics-asco-clinical-practice-guideline-update

National Cancer Center Network (NCCN), Antiemesis: NCCN pratice guidelines. 2014:v.l 2014; www.nccn.org/professionals/physician_gls/pdf/antiemesis.pdf

Мукозитис и нега усне дупље

Nacional Cancer Institute. Mouth and throat problems 2015; www.cancer.gov/about-cancer/treatment/side-effects/mouth-throat

Bošnjak S., Šušnjar S., Dimitrijević J., Vujović A., Prostran M. Prevencija i lečenje toksičnosti hemioterapije. U: Rak dojke, ur: Džodić R., Nešković Konstantinović Z., Gudurić B. Zavod za udžbenike Beograd,2014, str. 251–271.

Дијареја након хемиотерапије

Andreyev J. et al. Guidance on the management of diarrhea during cancer chemotherapy. Lancet Oncol. 2014;15: e477–60

Benson et al. Cancer treatment- induced diarrhea. J Clin Oncol. 2004;22(14): 2918

National Cancer Institute. Diarrhea 2015; http://www.cancer.gov/about-cancer/treatment/side-effects/diarrhea

Bošnjak S., Šušnjar S., Dimitrijević J., Vujović A., Prostran M. Prevencija i lečenje toksičnosti hemioterapije. U: Rak dojke, ur: Džodić R., Nešković Konstantinović Z., Gudurić B. Zavod za udžbenike Beograd,2014, str. 251–271.

Фебрилна неутропенија

National Cancer Institute. Infection and Neutropenia 2015; www. cancer.gov/about-cancer/treatment/side-effects/infection

National Cancer Center Network (NCCN), Prevention and Treatment of Cancer-Related Infections: NCCN pratice guidelines. 2015:v.II 2015

Onkonet. Febrilna neutropenija 2013; http://onkonet.rs/suportivna- onkologija/febrilna_neutropenija.html

R. Džodić, Z. Konstantinović-Nešković. Rak dojke, poglavlje o palijativnom zbrinjavanju (2014)

Bošnjak S, Radulović S, Jelić S, Popov I. Lečenje febrilne neutropenije (Treatment of febrile neutropenic patient). Srp Arh Celok Lek, 128 (5–6), str. 217–224, 2000

MacMillan Cancer Support. Avoiding Infections; www.macmillan.org.uk/information-and-support/coping/side-effects-andsymptoms/other-side-effects/avoiding-infection.html #tcm:9-6194

Проблеми с кожом и ноктима

National Cancer Institute. Skin and Nail Changes 2015; www.cancer.gov/about-cancer/treatment/side-effects/skin-nail-changes

Lacouture ME, Maitland ML, Siegfried S et al. Clinical practice guidelines for the prevention and treatment of EGFR inhibitor-associated dermatologic toxicities. Support Care Cancer (2011) 19: 1079–1095

Lacouture ME, Andakat MJ, Bensadoun RJ et al. A proposed EGFR inhibitor dermatologic adverse event-specific grading scale from the MASCC skin toxicity study group. Support Care Cancer (2010)18: 509–522

Поремећај сексуалне функције

National Cancer Institute. Sexual and Fertility Problems (Men) 2015; www.cancer.gov/about-cancer/treatment/side-effects/sexuality-fertility-men

National Cancer Institute. Sexual and Fertility Problems (Women)

2015; www.cancer.gov/about-cancer/treatment/side-effects/sexuality-fertility-women