У склопу истраживања малигних болести, Одељење епидемиологије и превенције спроводи следеће активности:

• Преваленца пушења и ставови према мерама за контролу дувана (здравствени радници, пацијенти и студенти)
• Знања и ставови о раку дојке (општа популација – жене, пацијенти, студенти)
• Фактори ризика, животни стил и превенција малигних болести (општа популација)

Према Закону о заштити становништва од заразних болести (Сл.Гласник РС бр. 125/2004.), обавезно је спровођење надзора над болничким инфекцијама у свим здравственим установама.

Епидемиолошки надзор над болничким инфекцијама подразумева систематско прикупљање, анализу и тумачење података о епидемиолошкој ситуацији, ризицима и насталим болничким инфекцијама, и спроводјењем дезинфекције и стерилизације као и континуирану едукацију болничког особља у циљу спречавања и сузбијања инфекција.

Надзор над болничким инфекцијама спроводи тим Одељења епидемиологије и превенције у сарадњи са свим службама Института. Од 1996.г. се прате резултати свих микробиолошких анализа узорака узетих од пацијената, особља и из средине а од 2005.г. сви резултати се уносе у електронску базу података. Извештаји се достављају свим службама месечно и на захтев.

Надзор обухвата:

• Микробиолошко узорковање (узимање узорака из средине и од особља)
• Свакодневно праћење резултата микробиолошких анализа узорака узетих од пацијената
• Вођење базе података резултата микробиолошких анализа од 2005. године)
• Надзор над пацијентима са позитивним микробиолошким налазима (епидемиолошко извиђање по индикацијама)
• Надзор над инфективним болестима и њихово пријављивање
• Спровођење студије преваленције болничких инфекција   
• Планирање и надзор над применом дезинфекционих средстава
• Надзор над спровођењем стерилизације (физичко-хемијска и биолошка контрола)
• Организовање санитарних прегледа за запослене
• Организовање и спровођење имунизације запослених (против хепатитиса Б, грипа и сл.)
• Организација спровођења ДДД (дезинфекција, дезинсекција, дератизација)
• Организација рада Комисије за болничке инфекције
• Управљање медицинским отпадом
• Здравствено – васпитни рад

Извештај о епидемиолошком надзору у Институту за онкологију за 2011. годину

1. Током 2011. године, у Институту је у склопу епидемиолошког надзора узето 408 узорака из радне средине и 66 узорака од запослених.Проценат позитивних налаза узорака био је 18,4% за радну средину и 24,2% за запослене, што је нешто више него претходне године. Навећи број узорака узет је из Клинике за онколошку хирургију, кухиње и Одељења за РТ малигних тумора гинеколошке регије.
2. Са одељења Института је на микробиолошку анализу послато 4729 узорака од пацијената, што је нешто мање него 2010. године (5179).
3. У материјалу узетом од пацијената, проценат позитивних налаза био је приближно исти као претходне године (24,7%).
4. Најчешће изоловани микроорганизми били су „Staphylococcus aureus“ (232),  „E. coli“  (212) и „Klebsiella–enterobacter“ (178).
   Удео грам позитивних бактерија био је 32,2%, грам негативних 48,1%, а гљивица 19,7%.
5. Од материјала узетог од пацијената, најчешће се радило о уринокултури, брису грла, хемокултури и брису носа.
   
   • Уринокултуре су биле позитивне у 30% узорака, најчешће су изоловане“E. coli“(50% позитивних узорака) и“Klebsiella–enterobacter“ (17%).
   • Брис грла био је позитиван у 13% узорака  и најчешће је изолована кандида (89% свих позитивних налаза).
   • Хемокултуре су биле позитивне у 10% узорака, најчешће су изоловани „KNS spp“  (34%) и „Staphylococcus aureus“ (15%).
   • Брис трахеостоме је био позитиван у 28% узорака, најчешће је изолован „Staphylococcus aureus“ (44%).
   • Брис носа је био позитиван у 7% узорака, најчешће су изоловани „Staphylococcus aureus“ (51%) и „Pseudominas“ (27%).
   • Брис ране је био позитиван у више од половине узорака (56%), а најчешће су изоловани „Staphylococcus aureus“(26%), „Klebsiella–enterobacter“ (18%), „Pseudomonas“ (12%) и „E. coli“ (12%).
6. Редовним праћењем резистенције бактерија, укупан број узорака у којима су изоловани резистентни сојеви износио је 101 (7,7% свих узорака), што је нешто више него претходне године када их је било 78. Најчешћи изоловани резистенти сојеви били су: „VRE“ (58), „Pseudomonas“ резистентан на Пиперацилин и/или Ципроцинал (21) и „MRSA“ (28).

Резултати треће националне студије преваленције

У Институту за онкологију и радиологију Србије, у периоду од 24.11.-31.11.2010. године, спроведена је трећа по реду Национална студија преваленције болничких инфекција (пресека стања). Циљ ове студије је сагледавање преваленције болничких инфекција као и њихових најчешћих проузроковача. Истраживање је иницирало Министарство здравља Републике Србије у сарадњи са Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама и Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић-Батут“, а у саму студију је било укључено 60 болница са територије Србије.

Истраживање у Институту за онкологију је спровело Одељење епидемиологије и превенције по стандардизованој  методологији која је укључивала само хоспитализоване пацијенте који су на одељењу дуже од 48х. У истраживање су укључена сва стационарна одељења Института са укупно 258 пацијената:  Клиника за онколошку хирургију-42 пацијента, Клиника за медикалну онкологију-62 пацијента, Служба за радиотерапију-143 пацијента и Служба педијатријске онкологије-11 пацијената.

У Институту за онкологију и радиологију Србије је у периоду од 24.11.-31.11.2010.године, забележено укупно 7 болничких инфекција што чини 2,7%  и 15 инфекција које су пацијенти унели.

Одељење  епидемиологије и превенције од свих служби /одељења прикупља податке о пруженим услугама и спроведеним активностима, спроводи анализу података и израђује:

• Месечне, годишње и упоредне извештаје о броју пружених медицинских услуга које доставља свим службама Института (линк стр.8 Услуге Института за онкологију у 2011.г)
• Периодичне извештаје које према Закону о евиденцијама у области здравства (Сл.лист СРЈ 25/98) доставља Градском заводу за заштиту здравља
• Извештаје о квалитету за Министарство здравља
• Извештаје на захтев служби/запослених ИОРС, РФЗО, Министарства здравља и других установа и организација

Услуге Института за онкологију и радиологију Србије у 2012. години

Дијагностика и лечење у Институту у 2012. години

Министарство здравља Републике Србије је у својим стратешким документима, као један од циљева здравствене политике, дефинисало унапређење квалитета здравствене заштите.
Од половине 2004. године, спроводе се на националном нивоу, активности за праћење, обезбеђење и унапређење квалитета здравствене заштите. Ове активности обухватају: праћење показатеља квалитета, испитивање задовољства корисника пруженим здравственим услугама, испитивање задовољства запослених у здравственим установама, рангирање здравствених установа према показатељима квалитета и др.
У склопу активности за унапредјење квалитета рада у Институту за онкологију, Одељење епидемиологије и превенције од 2005.године, сваке године организује припрему и спроводјење истраживања Задовољство пацијената услугом (линк Резултати спроведеног истраживања Задовољство пацијената услугом 2011.г стр.9) и Задовољство запослених (линк Резултати спроведених истраживања запослених 2011.г стр.10), које подразумева прикупљање и анализу података, презентацију резултата и слање Извештаја о показатељима квалитета ГЗЈЗ-у и Министарству здравља.

Резултати спроведеног истраживања Задовољство пацијената услугом 2011. године

Анкетирање пацијената спроведено је у првој недељи децембра 2011.г.  и тада је анкетирано 175 пацијената у стационару (хоспитализованих пацијената).

Женски пол је био заступљен у 65%.

Најзаступљенија старосна група пацијената била је  од 50 – 70 година живота.

Пријемом у болницу задовољно је било 48%, а незадовољно 5%.

Љубазношћу особља приликом пријема и отпуста било је задовољно 35% а веома задовољно 58%, док је временом чекања на шалтеру и временом до смештаја у собу било задовољно 43%.

Са правима и обавезама пацијената упознато је 96% пацијената.

Поштовањем и љубазношћу сестара је веома задовољно је 66% пацијената, а задовољно 30% (што збирно износи 96% задовољних пацијената),

Објашњењем процедуре лечења је било задовољно 68%.

Љубазношћу према породици је било веома задовољно 58%, а задовољно 34% пацијената (збирно 92% пацијената је изразило задовољство).

Спремношћу лекара да одговарају на питања пацијената било је задовољно је 37%, а веома задовољно 54%.

Када је љубазност лекара у питању задовољно је било 33%, а веома задовољно 61% пацијената.

Процена стручности лекара: 35% пацијената је задовољно, а 57% веома задовољно стручношћу лекара.

Добијеним упутствима при отпусту од стране лекара било је задовољно 36%, а веома задовољно 58% пацијената.

Лабораторија – задовољно и веома задовољно 80% пацијената, а 10% није користило услуге ове службе.

Кардиолошким анализама у току хоспитализације  је било задовољно 77% пацијената, док 17% пацијената није користило ове услуге.

Радиологијом (УЗ, ЦТ, РТГ) је било задовољно и веома задовољно 81% пацијената, док 18% није користило услуге ове службе.

Временом сервирања хране је било задовољно 49%, а веома задовољно 24% пацијената.

Начином сервирања хране је било задовољно 66% пацијената. Укусом, температуром и разноврсношћу хране је било задовољно 35%, а 30% пацијената је сматрало да је на граници доброг и лошег.  Количином хране  и применом одговарајуће дијете је било задовољно 47% пацијената.

Удобност кревета је процењена као задовољавајућа од стране 52% пацијената, док је незадовољно било 13% пацијената.

Хигијеном и температуром болесничке собе је било задовољно 53%, веома задовољно 28% пацијената.

Основне замерке када је смештај у питању биле су за санитарне чворове, односно за хигијену и број тоалета.

Генерално, став пацијената је да су у већини задовољни (72%.)

Организацијом посета (бројем посета и дужином трајања) је задовољно и веома задовољно 79% пацијената.

Генерално гледано, општи утисак анкетираних пацијената је да су у 90,6% случајева задовољни или веома задовољни квалитетом пружених услуга за време боравка у стационару Института за онкологију и радиологију Србије.

Резултати спроведеног истраживања Задовољство запослених 2011. године

Анкетирано  је 380 запослених, што чини 47% запослених.

Када су у питању адекватност опреме за рад и међуљудски односи, већина запослених није ни задовољно ни незадовољно.

Непосредна сарадња са колегама:  41% анкетираних се изјаснило као задовољно сарадњом са колегама, 7% као веома задовољно, 17% анкетираних је незадовољно сарадњом са колегама, док 35% запослених није имало став.

Аутономијом у обављању посла је задовољно 41% запослених, а незадовољно 20%.

Могућностима професионалног развоја је задовољно 35% запослених, а незадовољно 31%. Половина запослених је задовољна могућностима које су им пружене по питању исказивања својих знања и вештина.

Када су зараде у питању задовољство је исказало 5% анкетираних запослених, док је 78% било незадовољно.

Континуираном едукацијом је задовољно 38%, а незадовољно 30% запослених.

Евалуацијом рада од стране претпостављених је задовољно 41%, док је незадовољно 23% запослених.

Подршку претпостављених је исказало 41%, док је незадовољно подршком 27% запослених.

Могућност презентовања сопствених идеја претпостављенима има 34% запослених, а исто толико сматра да добија јасна упутства о томе шта се од њих очекује у раду.

Емоционалну исцрпљеност после обављеног посла потврдила је већина запослених (само 11% запослених је изјавило да никад или скоро никад нема тај проблем). Од тога 60% запослених је рекло да често или увек има тај осећај.

Запослени су се на скоро  исти начин изјаснили када је у питању физичка исцрпљеност после завршеног радног времена.

Умор при помисли на одлазак на посао осећа 51% запослених.

Задовољство послом у поређењу са периодом од претходних пет година има тенденцију погоршања, односно 46% запослених се изјаснило као незадовољнијим, 40% сматра да нема разлике док је 14% запослених изјавило да је задовољно променама које су се догодиле у претходних пет година.

Када је промена посла у питању, без обзира на показане резултате, 31% запослених уопште не размишља о промени посла,  док 20% жели да у потпуности напусти здравствени сектор.

У склопу превенције малигних болести, Одељење епидемиологије и превенције спроводи следеће активности:

• Едукација здравствених радника из области превенције малигних обољења
• Промоција превенције малигних болести за становништво кроз предавања, организовање бесплатних прегледа, медије, обележавање датума из здравственог календара и др.
• Учешће у изради и спроводјењу националних стратегија и програма Министарства здравља за превенцију малигних болести (превенција пушења, скрининг за рак дојке, рак дебелог црева и рак грлића материце)
• Организовање превентивних програма за запослене у Институту (превенција пушења, прегледи)
• Саветовање пацијената и становништва о факторима ризика и превенцији
• Сарадња са националним и медјународним телима и организацијама које се баве онколошком превенцијом.

Издавање извода или копије медицинске документације из историја болести, хоспиталног регистра или других званичних докумената на захтев се обавља у Одељењу епидемиологије и превенције.

Документације се издаје:

• на лични захтев пацијената
• на захтев установе (суд, Фонд РЗЗО, осигуравајућа друштва и др у складу са законом).