Пушење је, заправо, најпревентабилнији узрок малигних и кардиоваскуларних обољења, чијом би се елиминацијом постигли највећи ефекти у погледу здравственог стања како сваког појединца тако и друштва у целини. Ризик код пушача увелико зависи од дужине пушачког стажа (што се раније почне са пушењем, утолико је ризик већи) и броја конзумираних цигарета дневно. Основно је да се у свести људи створи слика о томе колико је пушење штетно и да се прихвати чињеница да је оно, у правом смислу тог израза, представља социјално неприхватљиво понашање. У САД, као и у неким западно-европским земљама, свест о штетности пушења увелико је завладала, тако да се од 80-их, а нарочито 90-их година примећује знатно смањење смртности од рака плућа.

Пушачи имају 20 пута већи ризик да оболе од рака плућа него што је то случај са непушачима. У дуванском диму има преко четири хиљаде различитих супстанци, од којих су више од њих 60 доказани канцерогени – супстанце које изазивају рак. Уколико се престане са пушењем (наравно, битна је и животна доб пушача), ризик у односу на кардиоваскуларна обољења смањује се само у року од годину дана, док се ризик у односу на добијање канцера умањује у периоду од 10 година. Што је човек мла|и, ризик се брже умањује. Престанак пушења је најзначајнија индивидуална одлука коју можете да донесете, а потом и спроведете у дело како би заштитили не само себе, већ и своју околину.

Друга велика област превенције је свакако исхрана. Штетне супстанце у храни могу бити узрок многим облицима канцера, а треба посебно нагласити рак желуца, који је некада био водеће малигно обољење, док се у последњих неколико деценија, на срећу, бележи видан пад смртности услед овог облика канцера, како у свету, тако и код нас. У сваком случају, треба избегавати усољену, димљену храну тј. ону која је конзервисана на различите начине. Употребом фрижидера све се више користе свеже намирнице, док је проценат конзервисане хране опао. То је свакако важан разлог за све мањи проценат оболелих од рака желуца. Оно што се са сигурношћу може рећи је да у свакодневној исхрани треба максимално смањити коришћење или, чак и избацити масноће животињског порекла и уместо њих користити мање количине масноћа биљног порекла (уље, маргарин). Исто тако, треба ограничити и употребу црвеног меса, нарочито свињског које садржи велике количине масноће. Препоручује се пилетина, риба и јунетина, пуно воћа, поврћа, као и житарице.

На трећем месту је стална физичка активност: Препоручује се свакодневни оштри ход од пола сата и бар 60 минута интензивног вежбања у току једне седмице.

Хормони, исто тако, имају утицај на настанак малигних обољења, нарочито женски хормон – естроген. Иако се на први поглед чини да на хормоне не можемо нимало утицати, чињеница је да, бар у одре|еном обиму, можемо. Рецимо, један од начина да се утиче на активност естрогена је да први поро|ај буде до 30. године живота, затим да се утиче на девојчице у период пре и током пубертета да се баве неком физичком активношћу, јер се на тај начин одлаже појава менструације. Познато је да рана појава прве менструације и касна менопауза код жене указују на продужену активност естрогена, који могу утицати на ризик за појаву рака дојке. некада, и то не тако давно, сматрало се да коришћење контрацептивних пилула и хормонских лекова који се повремено дају женама у менопаузи у великој мери утичу на појаву рака дојке. Данас, ме|утим, лекари сматрају да евентуална опасност постоји само у случају коришћења ових хормонских препарата током дужег периода, преко 5 или10 година. Пракса је да свака жена којој се током менопаузе препише хормонска терапија, обавезно пре почетка њеног отпочињања изврши клинички преглед и мамографију дојки.

Инфекције, тј. поједини микроорганизми, бактерије и вируси могу утицати на појаву одре|ених малигних обољења. Један од њих је и Хепатитис Б, једна врста заразне жутице која се, слично СИДИ, преноси путем крви и током сексуалног односа. Неретко, хепатитис Б код оболелих прелази у хронични облик и може бити узрок раку јетре. Код нас ова болест, за коју постоји превентивна вакцина, није толико честа у општем становништву. Други микроорганизам је хумани папилома вирус који се сматра изазивачем рака грлића материце. Иако већина жена током живота има ову инфекцију, само неки типови овог вируса (ткв. онкогени типови) и то у присуству додатни фактора могу довести до промена на грлићу материце и створити услове за настанак малигне болести. Појава вакцине против хуманог папилома вируса шредставља значајан допринос превенцији рака грлића материце. Медјутим, како вакцина покрива само два онкогена типа вируса (одговорна за две трећине случајева рака грлића материце) и како може испољити своје заштитино деловање само ако се промењује код младих девојака пре ступања у сексуалне односе, редовни прегледи и даље представљају основну меру превенције рака грлића материце.

Рак коже је најчешћи тип рака код беле расе. У земљама са претежно белом поулацијом, свака шеста особа ће оболети од рака коже током свог живота. Најозбиљнији рак коже је меланом. Сматра се да је око 90% случајева рака коже повезано са излагањем сунцу однсоно ултраљубичастим зрацима. Због тога се препоручује одговарајуће понашање приликом сваког излагања сунцу, а нарочито у летњим месецима или на великим надморским висинама. Превентивне мере подразумевају ношење заштитне одеће, употребу заштитне препарате бар са фактором 15, избегавање излагања сунцу у критичним периодима дана и др..

Наследни (генетски) фактори одговорни су за око 10% случајева рака. Ризик који носи постојање генетских оштећења може бити веома висок или може значити само склоност ка некој врсти канцера, нешто већу од оне у општој популацији. У сваком случају, откривање генетских промена је значајно како би се ове особе уврстиле у програме примарне или секундарне превенције.