Интересовање за канцер нагло је порасло у прошлом веку, када је запажено да за земље развијеног света заразне болести постају прошлост тј. да не представљају више водећи узрок смрти.
Постоје три основна разлога који се наводе као узроци за ову промену и то су: побољшање хигијенско-санитарних услова, вакцине и антибиотици.
Познато је да рак није нова болест. На аутопсијама древних Египатских мумија пронадјени су коштани тумори и друга малигна обољења. Симптоми односно тегобе болесника која указују на канцер описивана су у Кинеским и Арапским списима. До Хипократовог времена , односно до 4. века п.н.е., многе врсте тумора су препознате и описане.
Хипократ је у медицину увео термин „карцином“, који води порекло од грчке речи „каркинос“, што значи рак: присуство малигног обољења и начин ширења у организму подсећао га је на ову врсту воденог зглавкара. Неких 600 година касније, Гален је разликовао три типа тумора у односу на њихово понашање.
Интензивна изучавања рака почела су несто пре краја 18. века.
Bichat (1771-1802) је описао патологију различитих тумора код људи, и спознао да је канцер “случајна, акцидентна” формација ткива изградјена на исти начин као и цели организам.
Неколико деценија касније, Müller (1801-58) и Virchow (1821-1902) су потврдили и проширили Bichat-ове закључке употребом микроскопа, показујући да је канцерозно ткиво изградјено од ћелија.
Од тада су патолози и клиничари прихватили канцер различитих органа као комплетно нови ентитет (болест) са разноликим спољим изгледом, клиничком манифестацијом и прогнозом.
Међутим, тек у последњих неколико деценија се појавила идеја о томе да су и узроци различитих врста малигних тумора веома различити међу собом.
Учесталост рака
Сваке године у свету од рака оболи преко 10 милиона особа.
Процењује се да тренутно у свету има око 23 милиона особа којима је у последњих 5 година откривено малигно обољење и које су или завршиле лечење или је лечење још увек у току. Малигна обољења су други по учесталости узрок смрти у свим развијеним и развијенимјим земљама, одмах иза болести срца и крвних судова.
У нашој земљи, сваке године од рака оболи око 25 000 особа. Код мушкараца, најчешће се ради о малигним туморима плућа, дебелог црева и простате. Код жена, најчешћи су малигни тумори дојке, дебелог црева, грлића материце и плућа.
Број оболелих и умрлих од малигних обољења је у непрекидном порасту. Наиме, ова обољења су само у малом проценту резултат деловања генетских фактора; сматра се да већина случајева настаје под утицајем нашег понашања и утицаја средине. Савремени начин живота подразумева промене у навикама, начину исхране, физичкој активности као и изложеност све већем броју штетних утицаја из околине, што све резултира повећањем ризика за малигне болести.
Најбољи начин борбе против малигних болести представљају проналажење начина за смањење ризика и превенција. Истраживачи процењују да би се применом свега онога што се зна о превенцији канцера спречио настанак до две трећине случајева.
Медјутим, превенција рака није увек могућа. Када се болест појави, успешност њеног лечења зависиће на првом месту од стадијума болести у тренутку постављања дијагнозе. Због тога велики значај има и тзв. секундарна превенција односно рано откривање болести.
