У четвртак, 29. новембра у 17.30 часова, пред пуном салом у Сава Центру, одржан је 17. Форум за пацијенте. Ове године, теме су биле: ХПВ вакцинација, Рак дебелог црева и Превентивна мастектомија.
Форум се већ седамнаести пут одржава у оквиру Канцеролошке недеље, највећег националног скупа лекара и медицинских сестара – техничара из области онкологије у Србији. Форуму су присуствовали пацијенти, стручњаци из различитих онколошких центара и остали заинтересовани за овогодишње теме.
Форум је отворила др сци мед др Ана Јовићевић, председница Радне групе за подршку пацијентима, а др сц. деф. Светлана Берат је представила неке од активности РГ групе и Саветовалишта у Институту за онкологију и радиологију Србије (ИОРС).
Значај вакцинације против хуманог папилома вирус (ХПВ) представила је др сц. мед. Ана Јовићевић, епидемиолог из Института. У свом излагању истакла је да је инфекција високоризичним тј. онкогеним типовима вируса узрочник рака грлића материце и да је одговорна и за значајан проценат других малигних болести аногениталне регије (рак ануса, пениса, вулве, вагине) као и усне шупљине и грла. Нискоризични типови ХПВ су узрочници полних брадавица (кондилома).
Како се ХПВ инфекције веома лако преносе и најчешће настају код младих, врло брзо по отпочињању сексуалних активности, препоручује се вакцинација спроведе у узрасту око 12-14 година. Деветовалентна ХПВ вакцина спречава инфекцију са 7 најчешћих онкогених типова и 2 нискоризична типа чиме се спречава настанак овим вирусима изазваних болести.
У Србији ХПВ вакцина спада у препоручене вакцине, а од 2022. године се вакцинација дечака и девојчица узраста од 9 до 19 година спроводи у домовима здравља о трошку Фонда.
Тему “Хирургија рака дебелог црева и колостома” представио је хирург – онколог др сц мед. Милан Коцић који је упознао присутне са факторима ризика, дијагностиком и лечењем рака дебелог црева. Указао које врсте стоме постоје и када се одлучују за коју у зависности од висине и положаја тумора. Посебно се осврнуо на значај неге стоме и указао на важност психосоцијалне подршке код ових пацијената.
Тему “Радиотерапија у комбинацији са хемиотерапијом код болесника са карциномом ректума” представила је доц. др Сузана Стојановић – Рундић. Упознала је присутне са значајем и ефектима оваквог комбинованог приступа и представила начин планирања и спровођења терапије и спречавања потенцијалних компликација. Истакла је и улогу исхране током примене зрачне терапије, као и значај умерене физичке активности.
Резултате упитника о мишљењу жена оболелих од рака дојке о мастектомији контралатералне дојке представила је др сци. мед. Мирјана Бранковић Магић. Истраживање је спровела Европа Дона Србија, у сарадњи са Европа Дона Европа. Потом је др Бранковић Магић отворила панел на тему “Превентивна мастектомија друге дојке код оболелих од карцинома дојке – Ко? Када? Зашто?” Панелисти су били проф. др Иван Марковић, онколошки хирург, др Оливера Косовац, пласични хирург, и др Марија Андријић, психолог.
Проф. др Марковић је истакао да је један од критеријума за одлуку о контралатералној мастектомији генетичка предиспозиција. У неким случајевима, жене које имају висок ризик за рак дојке односно мутације гена повезаних са раком дојке, као што су БРЦА1 или БРЦА2 , желе превентивну мастектомију пре него што се карцином дојке или јајника развије. Поред тога, истраживања су показала и значај обостраног уклањања јајника и јајовода код ових жена. Истакао је да су жене млађе од 50 година, жене које имају децу, оне које су доживеле велики стрес због рака у породици склоније одлуци за контралатералну мастектомију, чак и код жена са ниским ризиком. Указао је на значај мултидисциплинарног приступа и постављања јасних индикација. Такодје, указао на улогу хирурга-онколога да пацијенткињи објасни ризик за обољевање од рака дојке, компликације које се потенцијално могу јавити након учињене операције, као и могућности за даље безбедно праћење тј. контроле.
Др Оливера Косовац истакла је да је, након профилактичне мастектомије, ризик за примарни карцином дојке смањен више од 90%.
Др Марија Андријић је истакла да је пре операције неопходна адекватна психолошка процена и да би психолог требало да буде важан део тима у оквиру мултидисциплинарног приступа. Истакла је да жене требају да буде информисане о контралатералној операцији, као и последицама исте. Такодје, указала је да страх и анксиозност од потенцијалног обољевања од рака дојке не треба да буду индикација за операцију контралатералну мастектомију.
Након представљених тема отворена је дискусија и сугестије стручњака и пацијената су биле:
Да се ХПВ вакцина уврсти у Програм имунизације као обавезна вакцина
Да се едукују деца и родитељи, као и шира популација о значају ХПВ вакцине
Да се унапреде едукација и подшка пацијентима са колостомом или другим типовима стоме
Да се поставе јасне индикације за контралатералну мастектомију у оквиру мултипрофесионалног приступа
Препоруке за радиолошко праћење и контролу симптома након учињене операције контралатералне мастектомије
Симетрализација обе дојке након учињене контралатералне мастектомије и друго
Форум су организовали Радна група за подршку пацијентима ИОРС и Одељење за психоонкологију, психосоцијалну подршку и рехабилитацију (Саветовалиште) ИОРС.
05.12.2023.
Др сц деф. Светлана Берат, спец. соц. рехаб.
Др сци мед. Ана Јовићевић
