Слободан Чикарић
1936-2025
Са дубоким поштовањем и тугом опраштамо се од професора др Слободана Чикарића, истакнутог стручњака из области радиологије и радиотерапије, педагога и ментора који је оставио неизбрисив траг у медицинској науци и клиничкој пракси, и остао у сећањју бројних колега са којима је у току свог дугог и плодоносног радног века сарађивао.
Слободан Чикарић, син Стевана и Софије – рођене Рунић, рођен је 14. новембра 1936. године у Дубици, Банија. Као предшколац ношен је ветровима рата 1941-1945. године на просторима Европе: од логора Козара до сеоског имања крај Гетеовог Вајмара. Четири разреда основне школе завршио је у Босанској Дубици, а Вишу гимназију у VI мушкој гимназији у Београду 1957. године. Изузетно тежак почетак живота и ратно детињство младог дечака, очврснули су га и припремили за недаће које живот носи, и проблеме које је лако савладавао. Карактер који је изградио, омогућио му је да пређе пут ”Per aspera ad astra„.
Дипломирао је на Медицинском факултету 1962. године. Током студија био је демонстратор четири године. По завршетку једногодишњег лекарског стажа и војне обавезе (ШАРСО) 1965. године, запошљава се у Дому здраља Двор на Уни, где као лекар опште праксе ради шест година. Почетком 1970. године долази у Радиолошки институт Медицинског факултета у Београду, где специјализира радиологију и полаже завршни испит 1973. године. Магистарске студије завршава годину дана касније, да би докторску дисертацију одбранио 1980. године.
За редовног професора на Катедри радиологије Медицинског факултета у Београду изабран је 1991. године. Члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва постаје 2003. године.
Био је директор Службе за радиотерапију, председник Научног савета, члан Управног одбора Института за онкологију и радиологију Србије, доживотни почасни председник Друштва Србије за борбу против рака, и главни и одговорни уредник часописа ”Рак – спречити, открити, лечити”.
Био је шеф радиолошке катедре за редовну и последипломску наставу, председник Секције за радиотерапију СЛД у неколико мандата, члан Одбора ове и Канцеролошке секције СЛД, као и члан Европског друштва за терапијску онкологију и радиологију.
Објавио је више од 200 стручно-научних радова, неколико средњошколских и универзитетских уџбеника, монографија и студија.
Професор др Чикарић је током своје богате професионалне каријере дао немерљив допринос развоју радиологије и радиотерапије, унапређењу лечења онколошких пацијената и образовању генерација лекара. Његов научни рад, посвећеност пацијентима и стална тежња ка знању били су узор свима који су имали привилегију да раде и уче уз њега.
Као наставник, одликовао се изузетном стручношћу, јасноћом у преношењу знања и искреном бригом за студенте и специјализанте. Као лекар, био је пример хуманости, одговорности и професионалног интегритета. Као колега, остаје запамћен по племенитости, скромности и топлини духа — волео је смех и знао је да га подели са другима, чак и у најтежим тренуцима.
Међу првима у свету увео је у клиничку праксу радиоизотопе високе радиоактивности, и по броју гинеколошких апликација овим изворима заузима једно од првих, ако не и прво место у свету.
Са колегама из Института створио је Београдску школу радиолошке онко-гинекологије чију доктрину су прихватили многи познати и признати светски стручњаци.
Одласком професора др Чикарића медицинска и научна заједница изгубила је изузетног стручњака, а његови ученици и сарадници драгоценог ментора и узор. Његово дело и вредности које је заступао наставиће да живе кроз све оне које је подучавао и инспирисао.
Отац је двоје деце, кћерке Снежане и сина Зорана и има три унуке, Милицу, Дуњу и Софију за које је посебно био везан.
Почивајте у миру, професоре.
Ваше знање и посвећеност остају трајни део наше струке.
