Историјат
Крај деветнаестог века обележила су открића X-
-зрака (Рентген, 1895. г.) и радијума Rа-226 (Пјер и
Марија Кири, 1898. г.). Врло брзо почела је њихова
примена у клиничкој пракси, тако да се почетком
двадесетог века развила нова медицинска дисципли-
на – радиотерапија (радиолошка онкологија). Данас
радиотерапија има врло важну улогу у лечењу ма-
лигних болести заједно са хирургијом и хемиотера-
пијом и практично се примењује код 50–60% тумора
свих локализација.
Историјат и развој радиотерапије у Београду мо-
жемо да поделимо у четири фазе, које су имале сво-
је карактеристике и специфичности, а међусобно и
доста велике разлике.
Прва фаза је била оснивање Рендгенолошког
одељења при Општој државној болници, касније За-
вода за рендгенологију (1923–1932). Устројством ове
здравствене установе у Београду 1923. г. почиње ера
радиотерапије (радиолошке онкологије) у правом
смислу те речи.
Друга фаза обухвата период од 1932. до 1947. г.,
када се радиотерапијска служба одвијала у Заводу
за рендгенологију, али и у новооснованом Заводу за
радијум-терапију.
Трећа фаза је период од 1947. до 1980. г. у окви-
ру јединственог Радиолошког института.
Четврта фаза припада развоју радиотерапије у
оквиру Института за онкологију и радиологију од
1980. г. до данас.
Прва фаза (1923–1932)
Према подацима већине аутора који су се бави-
ли историјом радиотерапије, сматра се да је 1923. г.
почела примена ортоволтажне терапије. Тада се овај
вид терапије називао рендген-терапија, зато што су
једини извор X-зрака били рендген-апарати, који су
се користили и у дијагностици и у терапији.
Оснивач и први шеф Рендгенолошког одељења
при Општој државној болници, а касније и руководи-
86
Јасмина Младеновић, Јелена Бокун
СЛУЖБА РАДИОТЕРАПИЈЕ
Зграда одељења (1923), односно Завода за
рендгенологију (1928) и Завода за
радијум-терапију (1932)
