лац Завода за рендге-
нологију, био је прив.
доц. др Сава Јанковић.
Сарадници су му били
др Милован Протић, др
Димитрије Несторовић,
др Миодраг Марковић
и др Селимир Врбић.
Ренд г енолошко
одељење је имало два
одсека: дијагностички
и терапијски. Органи-
зована је рендген-тера-
пија помоћу уређаја за
дубинску терапију од
200 kV (Stabilipan мар-
ке Siemens) с два рад-
на места, који је служио за постоперативни зрачни
третман малигних тумора претходно оперисаних па-
цијената на више хируршких и гинеколошком оде-
љењу Опште државне болнице. Истовремено се спро-
водила и површинска рендген-терапија разних ко-
жних малигних и немалигних обољења на другом
рендген-апарату са отвореном хаубом. Пошто одсек
није поседовао сопствени постељни фонд, сви паци-
јенти су зрачени у амбулантним условима.
Године 1928. Рендгенолошко одељење прераста
у Завод за рендгенологију, који постаје самостална
здравствена установа у организационом и финансиј-
ском смислу.
Друга фаза (1932–1947)
У овом периоду радиотерапија се спроводила у За-
воду за рендгенологију и Заводу за радијум-терапију.
Др Димитрије Миодраговић, гинеколог и едуко-
вани радиотерапеут, који је специјализирао радијум-
терапију у Немачкој, извршио је прву радијумску
апликацију код болеснице с раком грлића материце
23. маја 1932. г. Тога дана је практично отворен За-
вод за радијум-терапију у оквиру Опште државне
болнице. Тада су се стекли услови и за хоспитализа-
цију болесника, са 25–30 постеља.
За шефа Завода постављен је др Димитрије Ми-
одраговић, а његови сарадници су били: др Алексан-
дар Симић, др Владета Поповић, др Милан Јелиси-
јевић и др Стеван Јовановић.
У јесен 1933. на Медицински факултет у Београ-
ду као хонорарни професори примљени су немачки
онколози Фердинанд Блументал и Ернст Мислови-
цер (касније променио име у Ернест Милтон), који су
због свог јеврејског порекла побегли из нацистичке
Немачке. На ову двојицу лекара, који су у Заводу би-
ли активно ангажовани на лечењу пацијената оболе-
лих од рака, упутио нас је академик Радоје Чоловић.
Блументал је у Београду остао до 1936. г. (отишао у
Беч, потом у Албанију и на крају у Естонију), а Ми-
словицер до 1938. године (отишао у Милано, а одатле
у САД, у Њу Хевен).
Служба радиотерапије
87
Прив. доц. др Сава
Јанковић, Руководилац
Завода за рендгенологију
од 1923. до 1943.
Др Димитрије Миодраго-
вић, Руководилац Завода
за радијум-терапију од
1932. до 1945. године
Проф. др Бранислав
Гађански
