ријала у већ раније фиксиране апликаторе-водиче ко-
ји су се налазили у органу који треба да се зрачи. Це-
ла та интервенција се изводила ручно и зато се нази-
вала „мануални афтерлоадинг“ или уз помоћ апара-
та са удаљеним командама механичким путем – „ме-
ханички афтерлоадинг“.
Прва машина за механички афтерлоадинг пу-
штена је у рад 1974. г. То је био Катетрон са извори-
ма радиоактивног кобалта (Co-60) високог интензи-
тета зрачења. Прву апликацију је урадио проф. др
Златко Меркаш уз асистенцију тада младог доктора
Слободана Чикарића.
У истом периоду развија се и мануелни афтерло-
адинг са изворима ниског интензитета зрачења и то:
1974. г. Heyman-Simon-ови апликатори са радиоак-
тивним цезијумом (Cs-137), потом 1975. г. Henschke-
ови апликатори са радиоактивним кобалтом (Co-60),
и 1977. г. апликатори с радиоактивним цезијумом (Cs-
137) креатора дипл. физичара Веселина Вујнића.
У то време, Радио-
лошки институт у Бео-
граду је имао велики
број пацијената на
зрачној терапији током
једне године и заузи-
мао је једно од водећих
места у свету по броју
пацијената. Две супер-
волтажне машине (Га-
матрон и Бетатрон) ни-
су могле да покрију сав
клинички материјал ко-
ји је стизао у Институт.
Због тога је 1974. г.
набављен још један
уређај за телекобалт
терапију – Cobaltron по
лиценци италијанске
фирме Barazzetti, по-
четне радиоактивности
1200 Ci. Овај апарат са
допунском опремом био
је специјално прилаго-
ђен за зрачење карци-
нома дојке и ларинкса.
Први линеарни ак-
целератор, Siemensov
Служба радиотерапије
93
Сименсов Бетатрон од 42 MeV
Henschke aplikatori (Co-60)
Cs-137 утерална сонда и
два овоида (В. Вујнић)
Heyman-Simon (Cs-137)
