Између Завода за рендгенологију и Завода за ра-
дијум-терапију постојала је блиска и успешна сарад-
ња, иако су организационо то биле две независне
установе све до 1947. године, када је формирана је-
динствена установа – Радиолошки институт.
До оснивања Радиолошког института руководи-
оци ова два завода су били: прив. доц. др Сава Јан-
ковић, шеф Завода за рендгенологију од оснивања
1923. године до своје смрти 1943. године. Њега је до
1946. године наследио проф. др Бранислав Гађан-
ски. У кратком периоду до 1947. године шефови су
били др Димитрије Несторовић и др Душан Бориса-
вљевић. Шеф Завода за радијум-терапију од оснива-
ња до 1945. године био је Димитрије Миодраговић, а
затим до 1947. године др Александар Симић.
Завод за радијум-терапију је располагао са 450
мг радијум-елемента (RaEl) који је био распоређен у
70 фокуса јачине од 2 до 20 мг RaEl. По броју извора
радијума и укупној количини RaEl Завод је у то вре-
ме заузимао једно од водећих места у Европи.
Поред тога, постојао је уређај за екстракцију ра-
дијум-еманације (радон), који је садржао као изворну
супстанцу 100 мг радијума у виду раствора радијум-
-бромида (RaBr). Апарат је био конструисан по нацр-
ту проф. др Драгољуба Јовановића, који је њиме и
руковао. Асистенти су му били др Никола Златаров
и др Павле Савић (касније дугогодишњи председник
Српске академије наука и уметности).
Од пречишћене еманације справљани су капилар-
ни фокуси, који су коришћени као фокални емитери и
апликовани у подручје малигне лезије болесника.
Овај уређај је коришћен до 6. априла 1941. г., ка-
да је уништен у бомбардовању Београда.
У Заводу за радијум-терапију годишње је било
хоспитализовано 500–600 болесника (од тога 180–200
оболелих од рака материце). Хоспитализација је тра-
јала само за време интракавитарних апликација.
Осим болесника с раком гинеколошке регије, преко
300 пацијената годишње оболелих од карцинома ко-
же, усана, језика и других приступачних регија зра-
чено је фокалним емитерима помоћу радијумских
мулажа и пунктура.
Снажан допринос развоју у то време младе ме-
дицинске дисциплине – радиотерапије, дали су: проф.
др Бранислав Гађански, који се бавио ортоволта-
Институт за онкологију и радиологију Србије
88
Проф. др Фердинанд
Блументал (1870–1941)
Проф. др Ернст
Мисловицер (1895–1985)
Проф. др Александар Си-
мић, руководилац Завода
за радијум-терапију од
1945. до 1947. године
Прим. др Владета
Поповић (асистент
др Д. Миодраговића)
