се на општу радиологију, радиологију ургентних ста-
ња у медицини, радиологију у онкологији, интер-
вентне процедуре и неурорадиологију. Остало је за-
памћено да је др сц. мед. Никола Митровић, виши
научни саветник, руководилац Института за онколо-
гију и радиологију, водио јутарње стручне састанке
с приказом случајева и дискусијом у лекарској соби
Ургентног центра, с почетком у 7 сати. Кашњења и
неприпремљених случајева није било. Кадровски,
овим деловима радиолошке дијагностике Института
су припадали: др сц. мед. Слободан Радојковић,
прим. др Момчило Перовић, др сц. мед. Анђа Јашо-
вић, прим. др сц. мед. Градимир Драгутиновић, др
Ђорђе Здравковић, др Зоран Стојановић, др Бранка
Дрндарски, др Данило Станковић, др Гордана Нађ,
др Зорка Дамјановић, др Светолик Петровић, др Ра-
дан Валчић, др Весна Стојановић-Бировљев, др Сло-
бодан Лаврнић, др Динка Боронка, др Божинка
Пантић, ас. приправник др Татјана Стошић-Опин-
ћал, ас. приправник др Љубиша Борота, др Марина
Мандарић, др Владан Михајловић, др Љубомир По-
лексић, др Биљана Костић и лекари на специјали-
зацији др Биљана Марковић, др Славка Николић и
др Немања Менковић.
Одвајањем од Клиничког центра, 1993. године,
за разлику од осталих специјалности лекара који раде
у Институту и не мењају место где раде, радиолози
чија је ужа стручна делатност радиолошка дијагности-
ка налазе се пред одлуком: наставити стручну делат-
ност у Институту или Клиничком центру? Институт
тако остаје без једног дела радиолога, који настављају
да раде у Клиничком центру, у простору Ургентног
центра и с поменутом опремом. Такође, наставна ба-
за Института губи два једина сарадника из Катедре
за радиологију Медицинског факултета чија је ужа
здравствена делатност радиолошка дијагностика, јер
асистенти др Татјана Стошић-Опинћал и др Љубиша
Борота остају у Клиничком центру. Како 1994. године
проф. др Јован Лазић из Института за онкологију и
радиологију Србије одлази у пензију, у Институту не
постоје наставници и сарадници на Катедри за ра-
диологију са ужом делатности из радиолошке дијаг-
ностике све до 2001. године.
Др сц. мед. Никола Митровић и др сц. мед. Слобо-
дан Радојковић су визионарски сагледавали напредак
имиџинг метода, тако да се 1995. године радиолошка
опрема у згради у Пастеровој 14 обнавља. Институт
постаје једна од малобројних установа у Србији тог
времена која има два оптимална елемента за радио-
лошку делатност: савремену опрему и одговарајући,
наменски реновиран простор, што укључује: уређај за
CT дијагностику, MRI апарат јачине 0,5 Т и мамо-
граф (све фирме
Elscint
), апарате за ултразвучну ди-
јагностику и опремљену ангио-салу за интервентне
процедуре. Такође, Институт постаје једина установа
у ужој Србији, изузимајући Војномедицинску акаде-
мију у Београду, која има комплетну савремену ра-
диолошку опрему под истим кровом. Домицилну еки-
пу чине др сц. мед. Слободан Радојковић (одлази у
приватнике 1998. године), др Анђа Јашовић (одлази
у пензију и приватнике 2002. године), др Слободан
Лаврнић (одлази у приватнике 2002. године), др Пе-
тар Брндушић (одлази у пензију 2000. године), др
Светлана Егоров (одлази у пензију 2000. године), др
Оливера Стевановић (одлази у пензију 2005. годи-
не), др Светлана Јашмак (одлази у пензију 2010. го-
дине), др Марија Димичић (одлази у пензију 2014.
године), др Лана Тодорић-Илић (одлази у приватнике
2004. године) и др Биљана Јаковљевић. Из Клинич-
ког центра Србије враћају се у Институт радиолози
који су од првих дана специјализације припадали
Институту, др Марина Мандарић (одлази у КБЦ „Бе-
жанијска коса“ 1998. године, а затим 1999. године у
приватнике) и др Славка Николић (одлази у приват-
нике 2005. године). Из Клиничког центра Србије до-
лази др Красимир Тодоровић (одлази у Словенију
Институт за онкологију и радиологију Србије
76
