После Другог светског рата, у зграду у Пастеровој
улици број 14, која је наменски грађена за онкологи-
ју, привремено су се сместила одељења Интерне кли-
нике, Балнеологије и Медицине рада. По њиховом
напуштању овог простора, сукцесивно су се усељава-
ли наменски корисници, укључујући Радиолошки
институт, године 1949/50. Радиолошки институт је
заузимао више од половине простора зграде (сутерен,
приземље, половину другог спрата и четврти спрат).
У преосталом делу су били: Лабораторија за експе-
рименталну онкологију Медицинског факултета, Хи-
руршко онколошко одељење, Централни онколошки
диспанзер, Интерно онколошко одељење. Године
1957. одлуком Медицинског факултета у Београду
формиран је Онколошки институт „Ксенофон Шахо-
вић“ обједињавањем интерног онколошког одељења,
онколошког диспанзера и свих лабораторија. Тако,
под истим кровом су била два посебна института, оба
основана од стране Медицинског факултета: радио-
лошки и онколошки, дајући тек обрисе будућих ин-
теграција.
Радиолошки институт се 1949. године, усељењем
у зграду у Пастеровој 14, први пут нашао како у ре-
презентативној згради, тако и на репрезентативном
месту: на граници општине Врачар и општине Савски
венац, којој званично припада, преко пута зграде
старе Опсерваторије или „Звездарнице“, саграђене
1890. године по пројекту Димитрија Т. Лека и згра-
де Педијатријске клинике у Тиршовој, саграђене по
пројекту Милана Злоковића, године 1933–1940. Ме-
сто на коме се Институт за онкологију и радиологију
Србије налази највиши је део Врачара, што може да
се уочи већ летимичним погледом с прозора Инсти-
тута на изванредно лепе панорамске призоре Бео-
града, који се виде чим се превазиђу две физичке
препреке (крошње кестенова у Пастеровој улици и кро-
вови суседних зграда – Максилофацијалне клинике
Стоматолошког факултета и Института за анатомију
Медицинског факултета) и две психолошке препре-
ке (пословична ужурбаност персонала, која је данас
већ прерасла у дијагнозу
burnout
синдрома и забри-
нутост пацијената суочених с могућношћу постављања
дијагнозе рака или већ постављеном дијагнозом). Да
ли је реч о случајности, накнадно испољеној симбо-
лици или циљаном избору оснивача Института,
углавном, на простору врачарске узвисине, где се
Институт налази, дочекан је после Првог светског ра-
та престолонаследник Александар Карађорђевић,
победник и ујединитељ, при повратку у Београд. Тада
остварена велика и тешка историјска победа, аналоги-
јом намеће питање – колико смо победа остварили и
колико нас још чека у области онкологије?
Подаци о тадашњој опреми за радиолошку ди-
јагностику у Радиолошком институту су оскудни. Ме-
ђутим, подаци о делатности се чувају кроз налазе
бројних остварених прегледа, као и још увек сачува-
не филмове у филмотеци и колекцијама наставника
Катедре за радиологију Медицинског факултета у
Служба радиолошке дијагностике
73
Врачарски плато, Пастерова 14: поглед на зграду
Института за онкологију и радиологију Србије
и парк око зграде Звездарнице са терасе
Педијатријске клинике у Тиршовој улици.
