Јер – стационар није постојао. Зграда се налазила
на репрезентативном месту, утолико што је била у
суседству већег и архитектонски брижљиво решеног
здања Физиолошког и хистолошког института Меди-
цинског факултета, подигнутог три године после
оснивања Рендгенолошког одељења.
У Рендгенолошком одељењу Опште државне бол-
нице била су два одсека: дијагностички и терапиј-
ски. Опрему дијагностичког рендгенолошког одсека
су чинила два Сименсова рендген-апарата: један за
рендгенографију (био у употреби до 1947. године) и
други за рендгеноскопију (био у употреби до 1930. го-
дине). Први руководилац Рендгенолошког одељења
био је др Сава Јанковић, од 1933. године у звању
приватног доцента.
Године 1928. Рендгенолошко одељење Опште др-
жавне болнице реорганизовано је до осамостаљивања
у посебну организационо-финансијску здравствену
установу под називом Завод за рендгенологију. Завод
се финансирао наплатом дијагностичких и терапијских
услуга, спонзорствима и средствима Министарства
народног здравља. Године 1935. Завод за рендгено-
логију се поново враћа у састав Опште државне бол-
нице, не мењајући назив и руководиоца, приватног
доцента др Саву Јанковића, који на тој функцији
остаје до смрти, 1942. године.
У току Другог светског рата, Завод је радио ма-
ло, с недовољно кадрова и недостајућим простором и
опремом. После рата, 1947. године, поред старе опреме
Завод добија известан број рендген-уређаја за дијаг-
ностику и терапију преко организације
United Nati-
ons Relief and Rehabilitation Administration
(UNRRA).
Године 1947. Завод за рендгенологију се инте-
грише са Заводом за радијум-терапију, који је тако-
ђе припадао Општој државној болници. Завод за ра-
дијум-терапију је основан 1932. године и смештен на
дограђени спрат зграде Завода за рендгенологију.
Тако настаје нова установа, под називом Радиоло-
шки институт, чиме почиње нова фаза постојања.
Руководиоци Рендгенолошког одељења Опште
државне болнице и Завода за рендгенологију у на-
веденим раздобљима су били:
– др Сава Јанковић, приватни доцент (1923–1942),
– проф. др Бранислав Гађански (1944–1945),
Служба радиолошке дијагностике
71
Данашњи изглед зграде у којој се налазило
Рендгенолошко одељење Опште државне болнице,
Вишеградска 26
