Meдицински фaкултeт у Бeoгрaду
Др Јован Панчић је 1876. године дао предлог за
оснивање Универзитета у Србији. После две децени-
је, Народна скупштина Србије је 1898. године донела
одлуку да Велика школа у Београду постане Универ-
зитет у Србији. Из састава Српске краљевске акаде-
мије и Велике школе формирана је комисија, а др
Милан Јовановић Батут, као њен члан, дао је пред-
лог за оснивање Медицинског факултета, поред оста-
лих у склопу Београдског универзитета. Законом из
1905. године Велика школа је добила статус Универ-
зитета, али није усвојено оснивање Медицинског фа-
култета. На основу уложеног меморандума Српског
лекарског друштва Влада и Скупштина формирали
су комисију у саставу: др Милан Јовановић Батут и
др Војислав Протић, која је израдила нацрт о орга-
низацији будућег Медицинског факултета, на осно-
ву кога је у мају 1914. године донета одлука о фор-
мирању факултета. Почетак Првог светског рата је
омео оснивање факултета и после завршетка рата
1919. године измењен је закон из 1905. године и Ме-
дицински факултет је ушао у састав Београдског
универзитета.
Изабрани су први професори Медицинског фа-
култета, од стране Универзитетског сената у децем-
бру 1919. године: редовни професор др Милан Јова-
новић Батут, редовни професор др Војислав Суботић
и проф. др Драго Перовић из Загреба. Овим избором
створен је и колегијум који се први пут састао 20. фе-
бруара 1920. године и од тада је административно
почео да функционише Медицински факултет у Бео-
граду. На првој седници „на основу поднетих радова
и curiculum vitае“ изабран је професор опште патоло-
гије, редовни професор бечког Медицинског факул-
тета, др Ђорђе Јовановић. Школске 1920/21. године
уписано је 286 студената, а приступно предавање ко-
је је одржао професор др Нико Миљанић из анато-
мије 9. децембра 1920. године представља почетак
рада Медицинског факултета у Београду. Професо-
ри су бирани од стране Савета Медицинског факул-
тета према плану наставе. У периоду од 1920. до
1932. године изабрана су 32 наставника. Кадровски
састав Медицинског факултета је до Другог светског
рата попуњаван претежно новим доцентима, а врше-
на су и унапређења у виша звања раније бираних
наставника. Тако је у школској 1940/41. години било:
16 редовних професора, 19 ванредних професора, 13
доцената, 8 приватних доцената, 2 хонорарна про-
фесора, 6 хонорарних наставника и 88 асистената.
Други светски рат је прекинуо рад Медицинског фа-
култета у Београду, да би се одмах после рата, 1945.
године, наставиле редовне студије.
У раду Медицинског факултета Универзитета у
Београду у 2012/13. години учествовало је 194 редов-
них професора, 196 ванредних професора, 221 доцент,
102 асистента, 114 клиничких асистената и 27 сарад-
ника у настави.
177
Марина Никитовић
КАТЕДРА РАДИОЛОГИЈЕ
