Голднер, у доценте се бира и др Слободан Чикарић,
а др Јован Лазић постаје редовни професор. Године
1989. проф. др Вера Шобић постаје редовни профе-
сор. У Институту за онкологију и радиологију Срби-
је, као наставној бази Медицинског факултета, пред-
мет радиологија, није било обнове кадра све до 1998.
године, када се у Катедру примају нови асистенти,
тада магистри наука, др Лидија Павловић-Цветко-
вић, др Весна Плешинац-Карапанџић и др Марина
Никитовић. У том периоду вршена су даља напредо-
вања, тако да су 2004. године на Катедри била два
редовна професора: проф. др Љиљана Радошевић-Је-
лић и проф. др Ивана Голубичић, и два доцента: др
Ненад Боројевић и др Зорица Милошевић. У пензи-
ју су отишли проф. др Јован Лазић и проф. др Вера
Шобић 1995. године, проф. др Слободан Чикарић
2002. године, када је Катедру напустила и др Лиди-
ја Павловић-Цветковић због одласка у иностранство.
Нажалост, Катедра се није повећавала све до 2011.
године, када су примљена два клиничка асистента,
др сц. мед. Сузана Стојановић-Рундић и мр сц. мед.
Татјана Арсенијевић. У међувремену, у пензију су
отишли проф. др Љиљана Радошевић-Јелић и проф.
др Ивана Голубичић, а проф. др Ненад Боријевић је
трагично преминуо, тако да почетком 2014. године у
Институту за онкологију и радиологију Србије, као
наставној бази Медицинског факултета, предмет ра-
диологија, има један ванредни професор, др Зорица
Милошевић, два доцента, др Весна Плешинац-Ка-
рапанџић и др Марина Никитовић, и два клиничка
асистента, др сц. мед. Сузана Стојановић-Рундић и
др сц. мед. Татјана Арсенијевић.
НАСТАВНИЦИ КАТЕДРЕ РАДИОЛОГИЈЕ
Проф. др Бранислав Гађански
Рођен је 25. 8. 1891. године у Јаши Томићу. Ме-
дицину је студирао у Будимпешти, наставио у Бечу,
а дипломирао у Прагу. Специјалиста радиолог по-
стао је 1920. године у
Бечу.
У Београду је ра-
дио од 1932. године у
Заводу за рендгеноло-
гију, а од 1947. године
на Радиолошком ин-
ституту Медицинског
факултета у Београду.
Редовни професор на
предмету радиологија
постао је 1957. године,
а такође је био и шеф
Катедре. Организовао је и спроводио наставу како за
студенте тако и за лекаре на специјализацији из ра-
диологије.
Посебан професионални интерес имао је за ле-
чење малигнома дојке и коже рендген-терапијом. У
тој области је објавио већи број стручних радова у
страним и домаћим часописима.
Био је председник Секције за радиологију од
1952. до 1959. године, као и председник Удружења
радиолога ФНРЈ од 1950. године. Био је и члан Не-
мачког рендгенолошког друштва.
За свој стручни и друштвени рад добио је вели-
ки број признања.
Преминуо је у Београду 1974. године.
179
Катедра онкологије
