Катедра радиологије
Катедра за клиничку радиологију и рендгеноло-
гију при Медицинском факултету основана је 1935.
године и на њеном челу је био новоизабрани доцент
др Стојан Дедић. Настава се одвијала у оквиру ин-
терне пропедевтике са седиштем у тадашњој Интер-
ној клиници „Б“.
Издвајањем Катедре радиологије као самостал-
не катедре 1948. године и формирањем Радиолошког
института 1947. године, Радиологија постаје предмет
на Медицинском факултету са усвојеним програмом
који подразумева како теоријску, тако и практичну
наставу. На Катедри клиничке радиологије и ренд-
генологије 1946. године био је један наставник, доц.
др Стојан Дедић, и један асистент, др Милета Мага-
рашевић, који је премештен с Катедре интерне про-
педевтике на Катедру радиологије. У 1948. години
Катедра се увећава по броју кадра, те поред доцента
Стојана Дедића, који је био и шеф Катедре, чланови
су били: доц. др Александар Симић, радиотерапеут,
др Милета Магарашевић, старији асистент и лекар
специјалиста, др Ђорђе Жујовић, старији асистент и
лекар специјалиста, и др Константин Поповић, аси-
стент. Настава се одвијала на трећој години, шестог
семестра са 45 часова и недељним фондом од једног
часа теоријске и два часа вежби. Оно што је било ин-
тересантно за то време јесте да се у плану наставе,
који је излазио као монографија на Универзитету,
налазила и пуна адреса становања наставника и са-
радника, с бројем телефона, за консултативне дого-
воре са студентима. Био је обавезан и колоквијум.
У 1952. години фонд часова радиологије се пове-
ћава на 90 часова, са 2 часа теоријске наставе и 4 ча-
са вежби недељно. Катедра је те године имала два
ванредна професора: проф. др Стојана Дедића и
проф. др Бранислава Гађанског, два доцента: др Бо-
гољуба Бошњаковића и др Милету Магарашевића,
једног старијег асистента, Ђорђа Жујовића, и једног
асистента, Константина Поповића. Провера знања
се обављала у оквиру интерне медицине. У 1959. го-
дини план наставе није измењен, али се Катедра
знатно повећала новим асистентима, уз напредовање
постојећих наставника. У то време био је један редов-
ни професор, др Бранислав Гађански, 4 ванредна
професора: проф. др Богољуб Бошњаковић, проф. др
Милета Магарашевић, проф. др Ђорђе Жујовић и
проф. др Александар Симић и 10 асистената: др Ми-
лош Бекерус, др Живојин Брндушић, др Миливоје
Дедић, др Душан Замуровић, др Иван Јанковић, др
Дејан Лазаревић, др Ружица Љубисављевић, др
Златко Меркаш, др Љубица Медаковић и др Милош
Петровић. Оваква кадровска структура се не мења
до 1972. године када др Милош Бекерус и др Иван
Јанковић постају доценти, а у Катедру су бирани но-
ви асистенти, др Јован Лазић и др Вера Шобић. У
1976. години бирају се два нова асистента, др Пре-
драг Трбојевић и др Предраг Шобић. Године 1979.
изабран је за асистента др Бранислав Голднер, а
1982. године Катедра добија још два асистента, др
Ивану Голубичић и др Љиљану Радошевић-Јелић.
Статутом из 1978. године, када је уведен блок си-
стем у наставу, уведен је нови предмет – Општа ради-
ологија са нуклеарном медицином. Статус предмета
се није мењао до 1987. године када је Статутом пред-
мет раздвојен на Нуклеарну медицину, која се слуша
у шестом семестру, и Радиологију, која се слуша у
седмом семестру. Уводи се први пут у историји Меди-
цинског факултета у Београду испит из радиологије.
Катедра се кадровски није повећавала све до
1989. године, већ су постојећи асистенти по одбрање-
ној докторској дисертацији напредовали у звање до-
цента, а за асистенте се бирају др Љубиша Борота,
др Зорица Милошевић, др Калина Младеновић-Па-
уновић и др Ненад Боројевић. Године 1986. доценти
су постали др Предраг Трбојевић и др Бранислав
Институт за онкологију и радиологију Србије
178
