Проф. др Иван Јанковић
Иван Јанковић је рођен 1921. године у Бачкој
Паланци. Медицински факултет је завршио у Бео-
граду и врло брзо се запослио у Радиолошком инсти-
туту у Београду.
За асистента на
предмету Радиологија
изабран је 1954. годи-
не, за доцента 1969, а
за ванредног професо-
ра 1974. године.
Усавршавао се у
Институту Кири у Па-
ризу, где се упознао с
модерним
радиоло-
шким методама, а сте-
чена знања пренео у
Институт. Био је начел-
ник Сервиса за супер-
волтажну радиотерапи-
ју Радиолошког института у Београду и члан Научно-
стручног савета за онкологију Републике Србије.
Аутор је уџбеника за студенте медицине
Рендген
дијагностика коштано-зглобног система
(3 издања)
као и
Основи радиотерапије у хирургији
.
Објавио је преко 150 научних и стручних радова
и учествовао у раду бројних међународних и дома-
ћих скупова. Био је носилац интернационалног на-
учног пројекта „Постоперативна зрачна терапија
карцинома дојке“ у сарадњи са Институтом Кири.
Као наставник, учествовао је у теоријској и прак-
тичној настави за студенте на Катедри радиологије,
као и на више других катедри у оквиру радиолошких
и онколошких тема.
Проф. др Иван Јанковић је трагично преминуо
1974. године. Сахрањен је у Београду.
Проф. др Јован Лазић
Јован Лазић је рођен 1929. године у селу Крнуле,
СО Владимирци. Завршио је Медицински факултет у
Београду, а 1960. године се запослио у Радиолошком
институту Медицинског факултета у Београду.
У звање асистента
за предмет Радиологи-
ја на Медицинском фа-
култету у Београду
изабран је 1970. годи-
не, у звање доцента
1978, ванредног про-
фесора 1984, а у звање
редовног професора
1989. године. Био је у
више мандата шеф
Интердисциплинарне
катедре за радиологију
и шеф Катедре за ре-
довну наставу из ради-
ологије. У више мандата је руководио наставом из
радиологије на Одељењу Медицинског факултета у
Крагујевцу. Учествовао је у теоријској и специјали-
зованој настави из радиологије, кардиологије, хема-
тологије, нефрологије, урологије и ортопедије.
Боравио је на студијским путовањима у Прагу и
Ерлангену и учествовао на многим стручним састан-
цима, конгресима и симпозијумима како у земљи, та-
ко и у иностранству. Био је главни уредник уџбени-
ка
Радиологија
и аутор и коаутор у више поглавља у
стручним књигама.
Од почетка специјалистичког рада посветио се
ендографским дијагностичким методама, првенстве-
но у оквиру пионирског увођења ангиографских ме-
тода срца, крвних судова и лимфног система код нас.
Њему припадају велике заслуге за визуелизацију
промена у лимфном систему. Његов оригинални до-
Институт за онкологију и радиологију Србије
182
