После запошљавања у Онколошком институту, на
позив и захтев проф. др Ксенофона Шаховића, осни-
вача и тадашњег директора Онколошког института,
пријављује се на расписани конкурс за асистента при
Катедри хирургије Медицинског факултета у Београ-
ду. Изабран је у јуну 1955. године. Прошао је четири
реизбора за асистента. Од 1963. до 1967. године био је
секретар Катедре хирургије Медицинског факултета.
Године 1965. хабилитован је прихватањем на
Медицинском факултету хабилитационог рада:
Ин-
дикације за хируршко лечење дисплазне болести дој-
ке
. За доцента Медицинског факултета у Београду
изабран је 10. децембра 1971. године. Докторску ди-
сертацију – „Студија клиничке, патолошко-анатом-
ске и цитохормонске слике дисплазне болести дојке
са освртом на могућности лечења“ – одбранио је 20.
јуна 1974. године и стекао звање доктора медицин-
ских наука. За ванредног професора Медицинског
факултета у Београду изабран је 28. јуна 1977. годи-
не. За редовног професора изабран је 28. јуна 1983.
године. Од 1984. до 1990. године био је шеф Катедре
за последипломске студије онкологије на Медицин-
ском факултету у Београду. Секретар Катедре је био
тадашњи асистент Радан Џодић.
Објавио је 124 рада, од којих 14 у страним часо-
писима. Најзанимљивији су радови о последицама
дугих перфузија на промене у плућима, о утицају
ацидозе на кардиоваскуларне функције хируршких
болесника, као и о функционисању порталног вен-
ског система у шоку. Поред ових, знатан број радова
бавио се проблемом експерименталних студија ра-
ста, регулације раста и развоја малигних ћелија под
дејством одређених цитостатика, као један од сарадни-
ка др Нешковића. Остали радови су били из области
клиничке онкологије, као што су малигни тумори ди-
гестивног тракта, костију и меких ткива, мушких ге-
ниталних органа, женских гениталија, штитњаче,
дојке, малигних тумора коже. Један је од првих аутора
у нашој земљи који је објавио велику серију болесница
са раком вулве, радикално оперисаних и са веома до-
брим дугогодишњим преживљавањем. Међутим,
најважнија група радова је из две области у којима
се развио у водећег стручњака у земљи. То су теме
из области тумора дојке са 23 рада и меланома коже
са 24 рада.
Својим чланством у међународним стручним ор-
ганизацијама био је на извору знања које је одмах
преносио у свој Институт. Тако је уведен ТНМ међу-
народни систем класификације малигних тумора дој-
ке, напуштена је Halsted-ова операција рака дојке, а
уведене су модификоване радикалне мастектомије.
Учествовао је у стварању протокола за лечење ма-
лигних тумора дојке и меланома коже. Међу првима
у земљи писао је о хемиотерапији солидних тумора
дојке. У Институту за онкологију и радиологију ме-
ђу првима је уведено хистолошко степеновање мела-
нома коже по Clark-у и Breslow-у. Професор Томин
је био руководилац бројних студија о меланому у са-
радњи са UICC. Све ово истакло је Институт за он-
кологију и радиологију Србије у први ред установа
за дијагностику и лечење ових обољења.
Професор Томин је био вишегодишњи члан
Управног одбора Канцеролошке секције СЛД. Пред-
седник Канцеролошке секције СЛД био је од 1972.
до 1978. године и од 1982. до 1983. године када је се-
кретар био један од аутора овог текста. У оквиру СЛД
одржао је већи број предавање по унутрашњости земље
за лекаре специјалисте и лекаре опште медицине. За
овај рад добио је бројна признања, плакете, дипло-
ме СЛД, Савеза лекарских друштава Југославије,
Друштва Србије за борбу против рака. У Удружењу
канцеролога Југославије од 1962. до 1967. године био
је секретар. Учествовао је у обнављању и дуго радио
у Друштву Србије за борбу против рака.
Био је члан Комисије за научно-истраживачки рад
– клинички део – Заједнице медицинских научних
199
Катедра хирургије
