Проф. др Милан Драговић (1933–2009)
Милан Драговић рођен је у Андријевици, Црна
Гора. На Медицинском факултету у Београду је ди-
пломирао 1960. године, а специјалистички испит по-
ложио 1967. године. По
завршетку специјали-
зације је најпре радио
на хируршком одељењу
у тадашњем Иванграду
(Беране), а две године
касније прелази на Он-
колошки институт у Бе-
ограду. Изабран је у
звање асистента на Ка-
тедри хирургије Меди-
цинског факултета у
Београду 1971. године,
где је радио с професо-
ром др Ивом Попови-
ћем Ђанијем, и исте године напушта Онколошки ин-
ститут и прелази на Клинику за хирургију КБЦ „Др
Драгиша Мишовић“. У звање редовног професора је
изабран 1989. године. Бавио се абдоминалном и ен-
докрином хирургијом, као и онколошком хирургијом
дојке. Велики допринос је дао развоју лапароскопске
хирургије у целој Југославији. С много ентузијазма
се бавио експерименталном хирургијом. Аутор је ви-
ше књига намењеним студентима, специјализанти-
ма и специјалистима (З. Герзић, М. Драговић:
Осно-
ви хирургије
, Медицинска књига, Београд, 1994). Био
је дописни члан ЦАНУ.
Професор др Милан Драговић умро је 2009. го-
дине.
Проф. др Радмило Томин (1925–2011)
Радмило Томин је рођен 7. марта 1925. године у
Сивцу. Основну школу Св. Сава и VI мушку реалну
гимназију завршио је у Београду. Матурирао је 1943.
године. Медицински
факултет у Београду
уписао је 1946. године и
дипломирао 6. марта
1953. године са одлич-
ним успехом, средња
оцена – 9,15. Одмах по
дипломирању радио је
у Антилуетичној екипи
Министарства здравља
у североисточној Срби-
ји. Од 1. марта 1954. го-
дине радио је у Хирур-
шком одсеку Онколо-
шког института. Специ-
јалистички испит из хирургије положио је 25. јуна
1958. године са одличним успехом. У Онколошком
институту прошао је стаж од собног лекара, шефа од-
сека, шефа одељења, начелника сервиса, до руково-
диоца Специјализоване хируршке клинике Онколо-
шког института, што је био од 1980. до 1983. године.
После разних догађања око захтева тадашњих здрав-
ствених власти за интеграцију Онколошког и Радио-
лошког института и завођења принудне управе у оба,
коначно је основан Институт за онкологију и радио-
логију. Професор Томин је тада одбио понуђено место
главног хирурга Института за онкологију и радиоло-
гију, те постаје начелник Службе за болести дојке, све
до одласка у пензију 1. октобара 1990. године.
Професор Томин је као студент, демонстратор,
учествовао у настави од 1950. године све до дипло-
мирања 1953. године на Гинеколошко-акушерској
клиници код проф. др Синише Тасовца.
Институт за онкологију и радиологију Србије
198
