Друштво Србије за борбу против рака је хумани-
тарна непрофитна друштвена организација са соци-
јално-хуманитарним циљевима. Седиште Друштва
је у Београду, у Пастеровој улици бр. 14.
Своју активност Друштво обавља на подручју Ре-
публике Србије, непосредно и преко својих 14 одбо-
ра, који се образују на подручју једне или више оп-
штина, града или области.
Друштво је основано 1927. године као четврто
друштво за борбу против рака у свету.
Основни циљеви рада Друштва су:
1. Здравствено просвећивање становништва о
малигним болестима, превентиви и промоци-
ји здравља,
2. Укључивање младих у борбу против рака,
3. Пружање информација оболелима од рака и
њиховим породицама,
4. Пружање подршке оболелима од рака и њи-
ховим породицама,
5. Подршка професионалној едукацији и истра-
живачкој делатности у области онкологије,
6. Залагање за унапређење положаја онколо-
шких пацијената у здравственом систему и
друштву и унапређење регулативе везане за
малигне болести,
7. Развој и подршка мрежа локалних и регио-
налних удружења за борбу против рака (по-
дружница),
8. Међународна сарадња.
Историјат
Почетком XX века, проф. Ђорђе Јоанновић је био
једини Србин у Европи и свету са у то време најве-
ћим универзитетским звањем професора. Проф Јо-
анновић, др Палтауф, патолог, и др Штемберг фор-
мирали су Бечку школу патологије, врло познату у
то време. Истовремено, они су се бавили и научно-
истраживачким радом у области нове медицинске
дисциплине − онкологије, о којој се у Србији није
много знало.
У Београду, 1920. године, др Милан Јовановић
Батут, професор хигијене, и професор Суботић, хирург,
оснивачи Медицинског факултета у Београду, имају
велике проблеме да пронађу наставнике за базичне
предмете за прву генерацију студената и позивају
професора Јоанновића да дође Београд и предаје па-
тологију. Он се том позиву одазива и врло брзо по-
стаје декан, и то у четири мандата, и продекан, у три
мандата.
Иницира изградњу Патолошког института, у то
време једне од најбољих зграда те врсте у свету.
Још док је био у Бечу, професор Јоанновић је
схватио да ће рак бити планетарни проблем XX века
с којим здравствени систем неће бити у могућности
с
а
м да се избори, већ да је потребно укључити све
сегменте друштва.
У то време већ у неколико земаља су формирана
друштва за борбу против рака: у Аустрији, Америци
223
Ана Јовићевић
ДРУШТВО СРБИЈЕ ЗА БОРБУ ПРОТИВ РАКА
