и рецептора за факторе раста у туморском ткиву код
болесница с карциномом дојке, као и предиктивно
испитивање дејства цитостатских лекова на узорци-
ма свежих тумора, што је омогућило најсавременију
дијагностику и правилну терапију.
Са проф. др Радмилом Томином био је, 1986. го-
дине, идејни суоснивач Катедре за последипломске
студије из онкологије на Медицинском факултету.
Учествовао је у креирању програма за овај смер и др-
жао предавања из базичне онкологије и туморске иму-
нологије. Био је ментор великом броју магистранада
и докторанада који су своје тезе радили у Одељењу за
експерименталну онкологију којим је руководио.
Дугогодишњим залагањем проф. Ивана Спужи-
ћа на Медицински факултет у Београду се 1992. го-
дине први пут уводи Катедра за основну наставу
предмета Основи онкологије, коју су чинили пред-
ставници различитих катедри. Наставна активност
Катедре започела је 25. 2. 1993. године, а прво преда-
вање, „Биологија тумора“. Проф. Спужић је у концеп-
цији наставе предмета Основи онкологије инсистирао
на мултидисциплинарном приступу и укључио ба-
зичне, као и поједине опште клиничке области, што
је представљало основ за проширење предмета у
будућности и равноправну заступљеност базичне и
клиничке онкологије.
Од 1990. године био је координатор макропројек-
та „Онкологија“ за целу Србију, а сам је руководио
пројектом „Експериментална и клиничка онкологи-
ја“, који се бавио базичним и клиничким изучавањем
утицаја имунотерапије у хематолошким и солидним
туморима на имунски одговор. Био је вишедецениј-
ски носилац националног пројекта „Биологија тумо-
ра“ у САНУ, као и учесник у више међународних
пројеката, а у сарадњи са Станфорд универзитетом
у САД-у бавио се и молекуларним студијама везаним
за продукцију терапеутских пептидних канцерских
вакцина за меланом, најсавременијом области у иму-
нотерапији тумора. Преговарао је 2000. године о по-
кретању међународног пројекта везаног за тран-
сплантацију јетре, панкреасних острваца и посебно
матичних, односно стем ћелија, са визионарским ци-
љем о регенеративној медицини.
Иако је био званично пензионисан, 2000. године
ангажовао се у осавремењивању програма наставе
по европским и међународним концептима на Катедри
за последипломске студије из онкологије и креирао
програм у коме је број часова из базичне онкологије
повећан са 43 на 75 часова, од којих је бројне часо-
ве/предавања одмах сам преузео и предавао.
Проф. др Иван Спужић је био ментор и учество-
вао је у изради преко 100 магистарских и докторских
теза. У периоду од 1993. до 2001. године, у току два
мандата, био је члан и председник Комисије за сти-
цање научних звања Министарства за науку Србије.
Публиковао је преко 500 радова у домаћим и во-
дећим међународним часописима, укључујући часо-
пис
Nаturе
. У великом броју научних радова био је
једини аутор или је имао мали број коаутора. Аутор
је и уредник 12 уџбеника и домаћих и међународних
монографија, а уређивао је угледне међународне и
домаће монографије и часописе. Био је рецензент у
бројним домаћим и међународним научним часописи-
ма из области имунологије, онкологије и хематологије.
Научни допринос проф. Спужића цењен је и ци-
тиран у светској научној јавности, укључујући водеће
међународне часописе, као што је
Blood
, и најелитни-
је међународне ревијске часописе, као што су
Trends
in Immunology
и
Current Opinion in Haematology
.
Изабран је за дописног члана САНУ 1983, а за ре-
довног 1994. године. Од 1996. до смрти, 2003. године,
био је секретар Одељења медицинских наука и пред-
седник Међуодељенског одбора САНУ за онкологију
и Одбора САНУ за имунологију и алергологију.
Био је изборни члан репрезентативних научних
друштава у свету из области онкологије и имуноло-
215
Катедра основи онкологије
