НАСТАВНИЦИ КАТЕДРЕ
ОСНОВИ ОНКОЛОГИЈЕ
Проф. др Иван Спужић
Проф. др Иван Спужић рођен је 1928. год. у Бе-
ограду. Уписао се на Медицински факултет у Бео-
граду 1947/48. школске
године, и на њему је
дипломирао 1954. год.
По завршетку студија,
1955. год., на позив
Ксенофона Шаховића,
запошљава се у Инсти-
туту за медицинска ис-
траживања САНУ у
Одељењу за експери-
менталну и клиничку
патологију.
Да би проширио
своја знања из експери-
менталне имунологије,
одлази 1956. у Париз у Лабораторију за експеримен-
талну медицину, проф. др B. H. Halpern-a. Своје нове
идеје и интересе, по повратку, развија преласком у
Лабораторију за експерименталну онкологију Меди-
цинског факултета у Београду, 1962. год., на позив др
Благоја Нешковића, већ као асистент Института за
медицинска истраживања САНУ. Свој истраживачки
рад из имунологије проширује на област туморске иму-
нологије, а поред тога учествује у пионирским експе-
риментима из области онкологије, као што су испи-
тивања дејства канцерогених материја, фаза канце-
рогенезе и ћелијског циклуса. Међу првима у својој
генерацији, 1963. год. брани докторску дисертацију
„Изучавање сензибилизирајућих антитела“, што му
омогућава 1965. год. избор у звање научног сарадни-
ка на Медицинском факултету.
Убрзо после докторирања одлази у САД, у Бо-
стон, у Лабораторију за имунопатологију K. F. Auste-
na, у којој су откривени леукотријени, специфични
медијатори који доводе до бронхијалне астме, где је
био ангажован као научни сарадник Харвардског
универзитета. По повратку у Београд наставља свој
истраживачки рад и 1972. год. прелази на Институт
за физиологију Медицинског факултета, где је исте
године изабран за ванредног професора физиологије,
а 1980. год. за редовног професора. Од 1972. год., по
одласку академика В. Арновљевића у пензију, руко-
води научним радом Одељења за експерименталну
и клиничку патологију Института за медицинска ис-
траживања САНУ, где своје сараднике укључује у
сложена експериментална
in vivo
изучавања имуно-
патолошких процеса хематолошког и кардиоваску-
ларног система.
Јула 1982. године позван је да се врати на Ин-
ститут за онкологију и радиологију Србије, оснива
Одељење за експерименталну и клиничку онкологи-
ју, које настаје спајањем Одељења за експериментал-
ну и клиничку патологију Института за медицинска
истраживања САНУ и Лабораторије за експеримен-
талну онкологију Медицинског факултета, и руководи
његовим радом. У новоформираном одељењу с вели-
ком енергијом и креативношћу развија истраживачки
рад из области туморске имунологије и експеримен-
талне онкологије и успоставља блиску сарадњу с
клиничким делом Института, што је довело до вели-
ког броја магистарских и докторских теза и научних
радова сарадника Института, али и лекара и биоло-
га из других установа у Београду и Србији. Његовом
иницијативом у обраду болесника с малигним тумо-
рима уводи се одређивање имунолошког статуса пре
хируршког захвата, као и у току хемио и имунохеми-
отерапије. Уводи одређивање хормонских рецептора
Институт за онкологију и радиологију Србије
214
