Истoриjaт
Успон српске медицине почиње у годинама по-
сле Првог светског рата. Оснивањем Медицинског
факултета у Београду, 1920. године формира се на-
учни и стручни кадар који је био и остао носилац но-
вих идеја у биомедицинским наукама. Људи огромног
радног елана и изузетне научне акрибије, усвајали су
и допуњавали ставове савремене европске медицин-
ске мисли, прилагођавајући их условима средине у
којој су живели и стварали.
Сл
е
дећи убрзан развој нове медицинске гране,
радиологије, у Србији се 1923. године оснива Одељење
за рендгенологију, које се састојало из дијагностич-
ког и терапијског одсека. Одељење је припадало Оп-
штој државној болници у Београду, а њиме је руко-
водио др Сава Јанковић. После пет година Одељење
постаје Завод за рендгенологију, а већ 1932. године
формира се при Општој државној болници и Завод
за радијум терапију, који се бавио брахитерапијом
тумора, али и других немалигних обољења у складу
с тадашњом медицинском праксом. Спајањем ова
два Завода, 1947. године настао је Радиолошки ин-
ститут Медицинског факултета у Београду, око кога
су се постепено окупиле и друге службе лабораториј-
ског и клиничког нивоа, које ће се временом само-
стално развијати.
Свесни све већег социјално-медицинског значаја
малигних обољења, угледни научни и јавни делат-
ници у Београду износе идеју формирања јединстве-
ног центра за изучавање и лечење рака. Ова идеја
добија 1930. године подршку Српског лекарског дру-
штва, као и других значајних установа и појединаца
тадашње Краљевине Југославије. Суштина је била
у просторном и кадровском обједињавању свих науч-
но-истраживачких, дијагностичких и терапијских по-
тенцијала неопходних за свеобухватан приступ про-
блему туморских болести. У планирању и организа-
цији формирања јединствене онколошке установе
несебично се ангажовао секретар Југословенског дру-
штва за изучавање и лечење рака, проф. др Ксенофон
Шаховић, угледни патолог. Материјална средства за
изградњу обезбеђена су уз помоћ и подршку члано-
ва краљевске породице Карађорђевић, краљице Ма-
рије и кнеза намесника, принца Павла. Tако је 24.
септембра 1939. године обављено свечано освећење
темеља нове зграде, Завода кнеза Павла за изучава-
ње и сузбијање рака, како је у знак захвалности на-
зван. Зграда Завода је пројектована по тадашњим
најсавременијим стандардима онколошке заштите.
Нажалост, по избијању рата започети радови мо-
рали су бити обустављени, да би непосредно по осло-
бођењу били настављени, и у веома кратком року
здање Завода бива 1948. године завршено, а у њега
се прво усељава Лабораторија за експерименталну
онкологију Медицинског факултета у Београду под
руководством проф. др Шаховића.
Већ 1949. године у нову зграду усељава се две го-
дине раније основани Радиолошки институт Меди-
57
Мирослав Креачић
КЛИНИКА ЗА МЕДИКАЛНУ ОНКОЛОГИЈУ
