Оснивачи и руководиоци Онколошке хирургије
у Институту за онкологију и радиологију
Србије
Проф. др Сава Симић (1896–1982)
Био је први руководилац новооснованог Хирур-
шког одсека Онколошког института од септембра
1950. до 1969. године. Изaбрaн je зa редовног профе-
сорa хирургије 1954.
године. Под његовим
руководством првобит-
ни Хируршки одсек
прерастао је у одеље-
ње, које ће касније по-
стати Специјализова-
на хируршка клиника
Онколошког институ-
та. Широко је развио
радикалну операцију
рака дојке по Halsted-у
и радикалну операци-
ју рака ректума по Mi-
les-у, што се тада сматрало прототипом куративне
операције рака. Међу првима у земљи је радио би-
латералне адреналектомије због узнапредовалог ра-
ка дојке.
Сматра се родоначелником онколошке хирурги-
је код нас. Увео је нове методе у дијагностици, као
што су ректоскопија и цистоскопија, касније езофа-
госкопија и бронхоскопија, као и у терапији малиг-
них тумора.
У пензију је отишао 1969. године. Преминуо је
1982. године у Београду, а сахрањен је на Новом
гробљу.
Академик проф. др Иво Поповић Ђани
(1915–1986)
Био је директор Хируршког одељења Онколошког
Института од 1969. до 1972. године. Проширио је и мо-
дернизовао одељење, организовао Одсек грудне хи-
рургије, основао одеље-
ње Интензивне неге,
унапредио организаци-
ју рада, ангажовао се
на усавршавању мла-
дих лекара у иностран-
ству. Увео је модерну
анестезиолошку слу-
жбу у Институту и отво-
рио ново одељење ин-
тензивне неге са 7 по-
стеља, чиме је Одсек
анестезије прерастао у
Одељење за анестезију.
Био је члан Интернационалног друштва хирур-
га, почасни члан управе клинике Мејо, као и члан
уредништва часописа
Surgery
и
Postgraduate medici-
ne
. За редовног члана Друштва за науку Црне Горе
изабран је 1973, а 1976. године за члана Црногорске
академије наука и умјетности (ЦАНУ). Радовима је
учествовао на бројним конгресима у земљи и ино-
странству (САД, СССР, Чехословачка, Француска и
др.). У домаћим и иностраним часописима објавио је
преко 100 радова.
Посебно се залагао за организацију здравствене
службе и вредновање рада, награђивање према ра-
ду. Предлагао је организовање породичних, кућних
лекара, где би се исти лекар старао за све чланове
породице. Нажалост, није наишао на разумевање он-
дашње бирократије.
Професор Иво Поповић Ђани умро је 23. децем-
бра 1986. године.
Институт за онкологију и радиологију Србије
36
