су први асистенти били др Драгослав Милићевић, др
Љубиша Стамболовић, др Веља Мирковић и др Рад-
мило Томин. Касније су за асистенте примљени др
Слободан Николић и др Милан Остојић. Већ тада је
у Институту са седам наставника и сарадника изво-
ђена комплетна настава из хируршке пропедевтике
и хирургије за студенте Медицинског факултета.
Анестезиолошка служба је почела с радом одмах
по оснивању Одсека хирургије 1950. године. Анесте-
зија је у то време користила само Омбреданову и Ши-
мелбушову маску, етар и хлороформ. Одсек анесте-
зије је формиран 1961. године, а водио га је др Јован
Павлица, први лекар специјалиста анестезиолог у
Институту и један од првих ученика славног др Се-
вера Ковачева и др Лалевића. Хируршки захвати ра-
ђени у то време (туморектомије, мастектомије и др.),
извођени су у етарској анестезији.
Из Хируршког одсека, 1969. године, формирано
је Хируршко одељење Института. На место начелни-
ка, након одласка у пензију професора др Саве Си-
мића, долази професор др Иво Поповић Ђани, који
је проширио и модернизовао одељење, организовао
одсек грудне хирургије, основао одељење интензив-
не неге, унапредио организацију рада, ангажовао се
на усавршавању и специјализацији младих лекара
у иностранству. За главну сестру је поставио Радми-
лу Тиодоровић, образовану у Америци, која је једно
време била главна сестра на Клиници Мејо. Профе-
сор др Иво Поповић Ђани је подигао стручни ниво
рада и уопште допринео угледу установе. Формира-
њем одељења интезивне неге 1969. године, одсек
анестезије је прерастао у Одељење за анестезију.
Пратећи развој анестезије и примењујући новине
у њој, др Павлица и др Планиншек, уз велику помоћ
непосредних сарадника медицинских техничара –
анестетичара, уводе примену неуролептика, опиоид-
них аналгетика, инхалационих анестетика, мишићних
релаксаната. Њихова примена омогућила је ендо-
трахеалну интубацију, механичку вентилацију па-
цијената за време хируршке интервенције, што је
омогућило хирурзима извођење сложенијих и дуго-
трајнијих оперативних захвата и убрзани развој хи-
рургије на клиници.
Примена модерне балансиране анестезије и из-
вођење сложених оперативних захвата, захтевало је
постоперативну негу и надзор, те се 1969. год у склопу
Одељења за анестезију формира Интензивна нега.
Онколошки институт и Централни онколошки
диспанзер обједињени су 1970. године, а нова уста-
нова је добила назив Институт „Ксенофон Шаховић“.
Институт је постао главни клинички, дијагностички
и терапијски центар за лечење малигних обољења у
Србији. До 1971. године, заједно с проф. др Ивом По-
повићем Ђанијем, на хируршком одељењу Института
радио је тадашњи асистент проф. др Милан Драго-
вић. Одласком професора др Иве Поповића Ђанија
у пензију 1972. године, дужност начелника хирургије
преузео је професор, тадашњи доцент, др Драгослав
Милићевић. Исте године, на месту руководиоца хи-
рургије, заменио га је проф. др Трива Литричин, ко-
ји је руководио овом установом до 1978. године.
Институт „Ксенофон Шаховић“ је реорганизован
1978. године, када Одељење хирургије прераста у
Специјализовану хируршку клинику, на чијем челу
је био прим. др Милан Путник до одласка у пензију
1980. године.
У циљу рационалнијег рада, септембра 1979. го-
дине обједињују се Институт „Ксенофон Шаховић“,
Клинички и терапијски центар Србије и Радиоло-
шки институт и формирају Институт за онкологију и
радиологију који се одваја од Медицинског факулте-
та и постаје самостална установа. Први руководилац
Института био је прим. др Кузман Гранић, а његови са-
радници проф. др Милош Бекерус, прим. др Ранислав
29
Клиника за онколошку хирургију
