матологију и Завод за професионалне болести. По-
четком 1950. године формиран је и Хируршки одсек
Института као база Медицинског факултета којим је
руководио проф. др Сава Симић, затим пет година
касније и Централни онколошки диспанзер, a 1956.
основано је и Интерно онколошко одељење Ме-
дицинског факултета под руководством ас. др Алек-
сија Милосављевића, потоњег ванредног професора
Медицинског факултета.
До 1970. године аутори прате развој организаци-
оних јединица на кадровском и професионалном
плану, оснивање нових одсека, одељења и служби,
од патологије, анестезије, епидемиологије…, када
Институт „Ксенофон Шаховић“, постаје главни кли-
нички, дијагностички и терапијски центар за лече-
ње малигних болести у Србији.
Потреба за формирањем свеобухватног научно-
истраживачког и клиничког центра за канцер пре-
позната је готово истовремено када се то десило и у
развијеним земљама, тако да је у септембру 1979. го-
дине дошло до обједињавања свих грана Института
„Ксенофон Шаховић“ и Радиолошког института, чиме
је формиран „Институт за онкологију и радиологију
Србије“, који остаје наставна база Медицинског фа-
култета, али постаје самостална централна здрав-
ствена установа за канцер у Србији.
У књизи аутори се документовано сећају својих
претходника, почев од оснивача и каснијих руково-
дилаца Института, али истовремено прате како поје-
диначне, тако и заједничке напоре и доприносе својих
учитеља, колега и сарадника да би Институт био оно
што представља данас.
Аутори прилога приказују и садашњост Инсти-
тута у свим сегментима рада, како у областима на-
учних истраживања тако и клиничке дијагностике,
лечења и палијативног збрињавања пацијената, не
заборављајући ни пратеће службе неопходне за
функционисање и развој овако велике онколошке
институције.
Од нарочите вредности је приказ научно-истражи-
вачких активности ове националне научне институци-
је на пољу онкологије, али и едукативних активности
Института као наставне базе Медицинског факулте-
та Универзитета у Београду.
Својеврсни омаж наставницима Катедре радиоло-
гије, Катедре хирургије и Катедри онкологије на Ме-
дицинском факултету даје наду да је поштовање
учитеља основ спознаје о колективном искуству, у да-
нашње време можда јединој сигурној гаранцији, како
за лични тако и заједнички напредак па професио-
налном плану.
Завидан број научних и наставних звања, специ-
јализација и ужих специјализација, брига о струч-
ном и научном усавршавању запослених, чланства
у водећим домаћим и међународним стручним и на-
учним удружењима, домаћи и међународни научни
пројекти и клиничке студије које се у Институту
спроводе, несумњиво показују стратешке циљеве Ин-
ститута за онкологију и радиологију Србије у непре-
кидном унапређењу знања и вештина у онкологији,
а све у циљу обезбеђивања најбоље могуће онколо-
шке заштите својим пацијентима.
Књига
Институт за онкологију и радиологију
Србије – од оснивања до 2015. године
представља из-
узетно вредан допринос обележавању 75-годишњи-
це ове угледне онколошке институције наше земље.
Академик Радоје Чоловић
професор емеритус
Институт за онкологију и радиологију Србије
242
