Рођен је 17. 3.
1932. године у Шапцу,
где је завршио основну
школу и гимназију и
паралелно учио и сто-
ларски занат.
Дипломирао је 1958.
године на Медицин-
ском факултету Уни-
верзитета у Београду.
Специјализацију
из неуропсихијатрије
завршио је на Неуро-
психијатријској клиници Медицинског факултета у
Београду (1962–1965).
Специјализацију из радиологије завршио је на
Војномедицинској академији у Београду (1965–1968).
Докторирао је 1981. године на Медицинском фа-
култету Универзитета у Београду одбраном дисерта-
ције „Долихокаротида као етиолошки фактор у на-
стајању неуролошких и психијатријских поремећаја
код деце“.
Усавршавао се у области неурорадиологије у
Француској 1969. године, Немачкој 1972. године, Со-
вјетском Савезу 1974. године, САД 1982. године. Го-
ворио је немачки и руски језик.
Лекарски стаж и две године опште праксе провео
је у медицинском центру у Шапцу, a потом је прешао
на Неуропсихијатријску клинику у Београду, где је
основао прво неурорадиолошко одељење у Југослави-
ји и постао утемељивач неурорадиологије у земљи.
На неурорадиолошком одељењу су се вршили
прегледи за пацијенте из целе земље и за неколико
клиника: ендокринолошку, неурохирушку, офталмо-
лошку, као и за клиничко-болничке центре. Усавр-
шавали су се лекари из целе Југославије, уводиле се
нове методе пратећи савремена достигнућа у свету.
Од 1981. до 1983. године био је директор Неуроп-
сихијатријске клинике у Београду.
Министар здравља и заштите животне средине
у Републици Србији био је од 1990. до 1993. године.
Директор Института за онкологију и радиологи-
ју Србије био је од 1983. до 2000. године.
Одмах по свом доласку на чело Института обно-
вио је чланство Института у Европској организацији
канцерских института.
Институт за онкологију и радиологију Србије по-
дигао је на ниво националног центра за истражива-
ње канцера, уводећи га, одлуком Министарства за
науку и технологију Србије бр. 660 02 00147/93 02. од
19. 7. 1994. године у регистар научно-истраживачких
организација, као тада једину здравствену установу
у Србији.
Исте, 1994. године, Институт постаје придруже-
ни институт Европској организацији за истражива-
ње и терапију канцера и 1999. године је по обиму и
квалитету клиничко-истраживачког рада рангиран
на 26. место од 62 придружена института овој орга-
низацији.
13
Др сц. мед. Никола Митровић
(директор Института 1983–2000)
