12
Рођен у Ватину
(Вршац) 1925. Србин,
православне вере. Ди-
пломирао је на Меди-
цинском факултету
Универзитета у Бео-
граду 1956. Специјали-
стички испит из радио-
логије положио је 1964.
у Београду, а из соци-
јалне медицине и орга-
низације здравствене
службе 1972. у Новом Саду. Примаријус од 1974. Ре-
довни члан Медицинске академије Српског лекарског
друштва од оснивања 1976. Ужа област рада: радио-
логија и онкологија, као и организација здравствене
службе. У овим областима дао је значајни допринос
као директор Института за онкологију и радиологи-
ју у Београду, посланик у Скупштини Србије (1969–
1974), министар за здравље, социјалну политику, рад
и социјално осигурање у Влади Србије, секретар Од-
бора за рад, здравље и социјалну политику Савезног
већа Скупштине СФРЈ (1978–1980).
Објавио је око 40 публикација. Радови су цити-
рани у
Малигна обољења у Србији крајем XX века
(М.
Ђорђевић, Н. Митровић) и
Организација онколошке
заштите и службе у Србији
(Светска здравствена ор-
ганизација).
Значајни радови:
К. Гранић:
Стручно-методолошка упутства за рад
у онколошкој здравственој заштити за лекаре
примарне здравствене заштите и онколошких
диспанзера
К. Гранић:
Стручно-методолошка упутства за рад
у онколошкој здравственој заштити за стацио-
нарне здравствене установе са минимумом обра-
де оболелих од малигних обољења
К. Гранић:
План и организација онколошке здрав-
ствене заштите и службе у СР Србији
К. Гранић:
Програм онколошке здравствене заштите
у Србији до 2000.
(усвојила Скупштина Србије)
К. Гранић:
Канцер и друштво
, VI конгрес канцеро-
лога Југославије
У СЛД је био председник Подружнице Панчево,
председник Радиолошке и Канцеролошке секције.
Члан Председништва Удружења радиолога и канце-
ролога Југославије, члан Председништва Научног
друштва за историју здравствене културе Југославије.
Члан је уређивачког одбора часописа
Acta radiologica
Jugoslavica
. Одликован је орденом заслуга за народ
са сребрним зрацима, Орденом Републике са сребр-
ним венцем и Орденом рада са црвеном заставом.
Прим. др сц. мед. Кузман (Урош) Гранић
(директор Института 1979–1983)
