131
Регистар за рак Института за онкологију и ради-
ологију Србије формиран је почетком 1981. године
на иницијативу др Ђорђевића. У Регистар се уносе
подаци из историје болести за сваког пацијента; ови
подаци неопходни су „... за увид и праћење дијагно-
стике и терапије оболелих од малигних обољења,
епидемиолошка и научна истраживања и планира-
ње онколошке здравствене заштите“.
Тих година регистар је вођен у виду картотеке (по
један картон с подацима за сваког новорегистрованог
пацијента), сложене према дијагнозама болести.
Значајан допринос у раду дају обучени и верзи-
рани оператери-статистичари. Њих 10 радило је од
формирања до данас, а први главни статичар-опера-
тер била је Биљана Бранковић.
У то време, као извор података за
праћење кре-
тања и епидемиолошка истраживања малигних
болести
, коришћени су подаци Регистра за рак Ин-
ститута и
статистика морталитета
Савезног заво-
да за статистику. Податке су користили и заинтере-
совани студенти медицине, у циљу израде радова за
конгресе студената медицине на подручју Југосла-
вије и иностранству. Међу студентима су били и данас
познати стручњаци из области онкологије, проф. др
Радан Џодић и проф. др Весна Кесић. Неки од радова
су били запажени, па чак и награђени Октобарском
наградом града Београда.
Од 1983. до 1988. године спроведена је анамне-
стичка студија фактора ризика код рака дојке на
основу које је предложен модел процене ризика за
рак дојке код здравих жена и отворена могућност
примене селективног скрининга. На основу података
ове студије публикована је монографија „Епидемио-
логија рака дојке“ и израђени постери о превенцији
рака дојке који су дистрибуирани свим домовима
здравља широм Србије.
Публикована је и монографија
Малигна обољења
у Србији крајем 20. века
у циљу стварања полазне
базе за будуће истраживаче малигних болести на
подручју Србије.
Од 1990. године Регистар за рак се води у виду
електронске базе података, у почетку коришћењем
Епи 5 и Епи Инфо програма Светске здравствене ор-
ганизације. У регистар се уносе подаци за све паци-
јенте који отпочну лечење, односно којима се отвори
историја болести – око 6.000 годишње.
Деведесетих година Одељење покреће
превен-
тивне програме
усмерене на превенцију рака и ра-
но откривање рака дојке и рака грлића материце. У
великим радним колективима (као „Дуга“, „Водо-
вод“, „Икарбус“, „Шипад“, предшколске установе
„Врачар“ и „Земун“, Службени гласник, РТС и др.)
организују се предавања о значају превенције и ра-
ног откривања рака, а након тога се организују и пре-
гледи жена из циљних група. Предавања и прегледи
спровођени су на волонтерској основи. Координатор
и један од покретача ових активности је тадашња
главна сестра Централног онколошког диспанзера
ВМС Верица Мирковић, која касније постаје и главна
Одељење епидемиологије и превенције
ВМС Верица Мирковић
