– Лабораторија за фармакологију,
– Лабораторија за рецепторе и биологију малиг-
них тумора,
– Лабораторија за молекуларну генетику,
– Лабораторија за имунологију,
– Лабораторија за модификаторе биолошког од-
говора.
Кадар
Континуирано усавршавање постојећег знања,
овладавање најновијим научним достигнућима и са-
временим технологијама, њихова примена, као и бржи
и адекватнији развој научног кадра, представљају
задатке које је Институт за онкологију и радиологију
Србије поставио као приоритетне у области развоја
научноистраживачког кадра.
У Служби за НИОД запослено је 46 радника. Од
тог броја, 36 запослених има високу стручну спрему;
14 радника с високом стручном спремом запослено је
преко здравства, док је 22 запослено преко науке; 26
запослених с високом стручном спремом су доктори
наука.
Структура кадра је следећа:
– Доктори медицине са специјализацијом – 3,
– Доктори медицине – 2,
– Доктор стоматологије на специјализацији – 1,
– Дипл. фармацеут – 2,
– Здравствени сарадници (дипл. биолози, дипл.
молекуларни биолози, дипл. биохемичари, дипл. фи-
зикохемичари) – 28,
– Струковни медицинско-лабораторијски техни-
чар – 4,
– Лабораторијски техничар (средња стручна
спрема) – 2,
– Виша медицинска сестра – техничар – 2,
– Медицинска сестра – техничар (средња струч-
на спрема) – 2.
Опрема
Служба за НИОД поседује опрему за савремену
лабораторијску дијагностику, као и за извођење ис-
траживања из области онкологије, међу којима су:
– Микроереј скенер – читач генских микрочипова,
– Апарати за rel-time PCR: ABIPrism 7500, Light
Cycler 480II, Cobas 480, Rotorgene,
– Biospec Nano,
– Биоанализер,
– Ламинарна комора Bioair Aura 2000 M.A.C.,
– Опрема за течни азот,
– Центрифуге са хлађењем: Hettich Rotina 420R,
– Проточни цитометар Becton Dickinson Facs Ca-
libur,
– Carl Zeiss Palm Micro Beam микроскоп.
Активности данас
Онкологија, као област медицине, захтева мулти-
дисциплинаран приступ како би се пратила савреме-
на достигнућа светске науке. Својом организационом
структуром, у којој постоји Служба за НИОД, Инсти-
тут за онкологију и радиологију Србије омогућава да
се нова сазнања прате и примењују у лечењу боле-
сника. Пример оваквог приступа је свакако и увође-
ње савремених технологија молекуларне биологије
у Одељење за експерименталну онкологију, Лабора-
торију за молекуларну генетику, чиме је омогућена
дијагностика из области фармакогенетике канцера
(нпр k-ras мутације, EGFR мутације), као и из обла-
сти наследних канцера (BRCA тестирање). Треба ис-
таћи и оспособљеност Лабораторије за молекуларну
генетику за праћење минималне резидуалне боле-
сти на основу квантизације молекуларног маркера
малигне болести (нпр bcr/abl код оболелих од HML). У
односу на здравствену делатност, у Служби за НИОД
Институт за онкологију и радиологију Србије
126
