Porezi na duvanske proizvode spasavaju živote
Ove godine, moto Svetskog dana bez duvanskog dima bio je “POVEĆANJE POREZA NA DUVAN” čime je Svetska zdravstvena organizacija pozvala države da to učine kako bi se smanjio broj pušača, broj popušenih cigareta i, kao rezultat, broj obolelih i umrlih zbog duvana. Prenosimo saopštenje za štampu Svetske zdravstvene organizacije.
Povećavanje cena duvanskih proizvoda putem oporezivanja predstavlja pojedinačno najdelotvorniju politiku usmerenu ka smanjenju upotrebe duvanskih proizvoda i spasavanju života. Upotreba duvanskih proizvoda je vodeći uzrok smrti, koji je odgovoran za smrt oko 6 miliona ljudi širom sveta i 1,6 miliona samo u Evropskom regionu SZO. U pitanju je važan faktor koji doprinosi pojavi hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su karcinom pluća i srčane bolesti.
Prema procenama SZO, ukoliko bi sve zemlje podigle porez na cigarete za 50%, bilo bi 49 miliona manje pušača i bilo bi sprečeno barem 11 miliona smrtnih ishoda koji mogu da se pripišu duvanu. U proseku, podizanje poreza tako da se cena duvanskih proizvoda poveća za 10% smanjilo bi upotrebu duvanskih proizvoda za 4% u zemljama sa visokim nivoom dohotka i za oko 5% u zemljama sa niskim i srednjim nivoom dohotka. SZO preporučuje da udeo poreza u maloprodajnoj ceni najpopularnijeg brenda cigareta treba da bude najmanje 75%. Od 53 zemlje u Evropskom regionu SZO, 26 imaju zakon sa takvom odredbom. To čini Evropu globalnim liderom u oporezivanju i cenama duvanskih proizvoda, u poređenju sa drugim regionima SZO.
“Porezi nisu nikad popularni, ali su naš najjači saveznik u spasavanju života putem kontrole duvanskih proizvoda. U 26 od naših 53 zemalja članica, na porez se izdvaja najmanje 75% maloprodajne cene cigareta i apelujemo na preostalih 27 da se povedu za njihovim primerom. Oporezivanje duvanskih proizvoda spasava živote i donosi prihod koji zemlje članice mogu da investiraju u javno zdravlje: to je rešenje koje zadovoljava obe strane,” rekla je Zuzana Jakab, regionalni direktor SZO za Evropu.
Povećanja cena putem oporezivanja obično donose najveće koristi po zdravlje ljudi koji imaju najmanje raspoloživog novca za trošenje, uključujući mlade. Efekat povećanja cena na mlade je značajan, s obzirom da oni smanjuju potrošnju duvanskih proizvoda 2-3 puta više nego odrasli. Studija sprovedena 2010. u 20 zemalja sa nižim i srednjim nivoom dohotka pokazala je da bi povećanje cena od 10% smanjilo potrošnju među mladima, prosečne starosti 14 godina, za 18%, što je stopa smanjenja koja je više nego tri puta veća od stope među odraslima.
(Kostova D, Ross H, Blecher E, Markowitz S. Prices and cigarette demand: evidence from youth tobacco use in developing countries. Cambridge MA: National Bureau of Economic Research; 2010 (NBER Working Paper #15781)
Koristi po zdravlje mogu lako da se izmere
Prestanak pušenja donosi mnoge koristi, koje se, kod više ozbiljnih bolesti, javljaju ubrzo po prestanku. Već godinu dana posle prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca među bivšim pušačima upola je manji nego kod pušača. Rizik od moždanog udara snižava se na nivo rizika kod nepušača 5-15 godina nakon prestanka pušenja. Deset godina nakon prestanka pušenja, rizik od karcinoma pluća pada na nivo upola niži nego kod pušača, a rizik od karcinoma usne duplje, ždrela, jednjaka, bešike, grlića materice i pankreasa opada.
Primeri zemalja
U Turskoj, akcize su od 2008. godine postepeno porasle na 84,2%, paralelno sa primenom drugih politika kao što su zabrane pušenja u zatvorenom prostoru i reklamiranja duvanskih proizvoda. To je dovelo do relativnog pada pušenja za 13% u periodu od 2008. do 2012. godine, što predstavlja smanjenje prevalence među odraslima sa 31,2% na 27,1%.
Francuska je takođe zabeležila značajne zdravstvene i ekonomske koristi od oporezivanja duvanskih proizvoda. Država je značajno i redovno povećavala poreze u periodu od ranih 1990ih do 2005. godine, čime su se cene cigareta koje su se korigovale prema inflaciji povećale za tri puta. To je dovelo do smanjenja prodaje za preko 50%. Uticaj ovog dramatičnog pada potrošnje na zdravlje uočen je tek nekoliko godina kasnije kroz smanjenje stope smrtnosti od karcinoma pluća među mladićima. Stope smrtnosti među muškarcima starosti od 35 do 44 godine takođe su opale za 50% od 1996. godine (videti Sliku 1). Nakon perioda od 2005. do 2009. godine, u toku koga se nisu menjale stope, Francuska je ponovo počela da redovno povećava poreze od 2010. godine.
Slika 1: Cene (koje rastu pri porastu poreza) i stope smrtnosti od karcinoma pluća, Francuska, 1950–2010.
Izvor: Grafikon je pripremljen na osnovu podataka iz Hill C. Prévention et dépistage des cancers [Cancer prevention and screening]. Bulletin du Cancer. 2013;100:6.
Napredak u primeni Okvirne konvencije SZO o kontroli duvanskih proizvoda
Decembra 2013. godine evropske zemlje članice su usvojile Deklaraciju iz Ašhabada, kojom se zemlje obavezuju da ubrzaju napore u pravcu pune primene Okvirne konvencije SZO o kontroli duvanskih proizvoda, baveći se, pored potražnje, i ponudom duvanskih proizvoda. Deklaracija je potpisana u Ašhabadu u Turkmenistanu na Evropskoj ministarskoj konferenciji SZO o sprečavanju i kontroli nezaraznih bolesti u kontekstu Zdravlja 2020.
Saopštenje za štampu SZO
Kopenhagen, 27. maj 2014.
Korisni internet sajtovi
Deklaracija iz Ašhabada o sprečavanju i kontroli nezaraznih bolesti u kontekstu Zdravlja 2020.
Svetski dan bez duvanskog dima
