Проф. др Александар Симић
Александар Симић је рођен у Осечини, крај Ва-
љева, 26. 6. 1899. године. Средњу школу је завршио
у Француској, где је и започео студије медицине, ко-
је је завршио у Београ-
ду 1926. године.
Као стипендиста
француске владе у пе-
риоду 1927–1931. годи-
не специјализирао је
општу радиологију,
смер радиотерапија, на
Медицинском факул-
тету у Паризу. Заједно
с Павлом Савићем бо-
равио је у Институту
Кири, којим су руково-
дили Ирена и Пјер
Жолио-Кири. По по-
вратку у Београд 1932. године запослио се у Заводу
за радијум-терапију, који је управо у то време осно-
ван, где је и остао све до пензионисања 1961. године.
У звање доцента на Медицинском факултету у
Београду изабран је 1947. године, а непосредно пре
тога је постао и шеф радијум-терапије. Био је посве-
ћен како својим пацијентима, тако и студентима, ле-
карима на специјализацији и био признат као изу-
зетан стручњак и научник. Аутор је већег броја
стручних радова и уџбеника
Фокална радијум тера-
пија
(1937), који су користиле генерације лекара. Го-
ворио је француски, немачки и руски језик.
Преминуо је 1966. године у Београду.
Проф. др Златко Меркаш
Рођен је 24. 10. 1920. године у Загребу. Медицин-
ски факултет је завршио у Загребу, а специјализа-
цију из радиологије у Београду.
На Катедри радио-
логије изабран је за
асистента 1951. годи-
не, за доцента 1959, а
за ванредног професо-
ра 1968. године. Шеф
катедре радиологије је
био у периоду 1976–
1978. год.
Посебно се бавио
проучавањем техника
и радиолошких ефека-
та интракавитарних
апликација фокалних
гама-емитера високог
интензитета. Такође је изучавао примену високое-
нергетских и корпускуларних зрачења у лечењу ма-
лигних тумора, и тим поводом је боравио у Енглеској
и САД на стручном усавршавању.
Основао је Одељење бетатрона, линеарног акце-
лератора и катетрона на Радиолошком институту, а
затим и на Институту за онкологију и радиологију.
Први је обавио интракавитарну апликацију на кате-
трону 1974. године. Учествовао је у увођењу мулти-
дисциплинарних конзилијума и интернационалних
протокола за комбиновано лечење одређених малиг-
них тумора.
Аутор је уџбеника
Texbook оf Radiology
, штампа-
ног 1981. године у Лозани, као и
Опште радиологије
(3 издања). Објавио је стручне и научне радове штам-
пане у страним и домаћим часописима и учествовао је
као предавач по позиву на бројним страним и дома-
ћим скуповима. Такође је био носилац више пројеката
Институт за онкологију и радиологију Србије
180
