Telefon: 381 (0) 11 2067-100
Fax: 381 (0) 11 2685-300
E-mail: kabinet@ncrc.ac.rs

Hemioterapija

Хемиотерапија

Упутство за пацијенте на хемиотерапији

Ивана Божовић-Спасојевић, Маријана Милошевић

Брошура је припремљена у склопу пројекта Института за онкологију и радиологију Србије „Знањем против рака“ под покровитељством Министарства здравља Републике Србије, програм 1802 „Превентивна здравствена заштита“, пројекат 0008 – Подршка спровођењу нациоиналног програма онколошке здравствене заштите „Србија против рака“ у 2015. год.

Kliknite na brošuru za download

Водич за хемиотерапију

Ова брошура је намењена пацијентима који се лече применом хемиотерапије. Њен циљ је да вам помогне да боље разумете ток лечења и да вам на једноставан начин објасни могуће пратеће тегобе. Осим брошуре која вам стоји на располагању, тим медицинског (лекар, медицинска сестра, дефектолог, физиотерапеут, нутрициониста) и немедицинског особља (психолог, социолог), задужен за ваше лечење, стоји вам на располагању за додатна питања и објашњења.

На крају ове брошуре налази се речник појмова који ће вам помоћи да боље разумете термине са којима се можете срести током лечења. У искреном и отвореном разговору овај речник вам може помоћи да боље разумете план лечења, шта се догађа са вашим телом и вашом болешћу.

Хемиотерапија је једна од терапијских опција за лечење различитих типова малигних тумора. Вама је конзилијум лекара, односно ваш лекар онколог, предложио хемиотерапијско лечење као најбољу терапију у овом тренутку.

Шта је хемиотерапија и како делује

Хемиотерапија користи лекове који се зову цитостатици за лечење малигних тумора или канцера. Хируршко лечење и зрачна терапија или радиотерапија, могу да отклоне, униште или оштете канцерске ћелије одређене регије, док хемиотерапија делује на канцерске ћелије у читавом телу. Хемиотерапија може да уништи канцерске ћелије које су метастазирале, односно које су се рашириле по организму и удаљиле од примарног тумора. Данас постоји више од 100 цитостатика који се користе у лечењу малигних тумора, појединачно или чешће у комбинацији, што се назива комбинована хемиотерапија. У комбинованој хемиотерапији корис те се лекови различитог механизма дејства, који заједничким деловањем имају већу ефикасност у уништавању канцерских ћелија, а осим тога смањују могућност да канцерске ћелије постану резистентне на хемиотерапију. Ваш доктор интерниста – медикални онколог и конзилијум лекара, који поред медикалног онколога чине хирург онколог и радиотерапеут, донеће одлуку о врсти хемиотерапије, дози лека и режиму давања, односно колико често и колико дуго ћете добијати лек. Ове одлуке зависиће од тога који тип малигног тумора имате, где се налази, која је величина тумора, односно који је стадијум проширености болести и да ли тумор утиче на нормале функције вашег организма, укупно здравље и квалитет живота.

Да ли је хемиотерапија једина терапијска опција за лечење тумора

Некада је хемиотерапија једина терапијска опција за лечење ма лиг не  болес т и,  одно сно  ма лиг ног  т умора.  Међу т им, хемиотерапија се најчешће користи заједно са хируршким лечењем/операцијом или радиотерапијом/зрачењем. Ево неких примера:

•   хемиотерапија се може давати пре операције или зрачне тарапије, са циљем да се величина тумора смањи;
•   хемиотерапија се може користити након операције, са циљем да се униште потенцијално преостале канцерске ћелије.

Уколико се тумор поново јави, хемиотерапијско лечење може бити једина терапијска опција, али се и овде може комбиновати са хируршким лечењем или зрачном терапијом.

Када се хемиотерапија даје пре операције или радиотерапије, са циљем смањења величине тумора, такву терапију у онкологији називамо неоадјувантно лечење.

Када се хемиотерапија даје после операције или зрачне терапије, са циљем да се униште потенцијално заостале канцерске ћелије, такву терапију у онкологији називамо адјувантно лечење.

Шта је циљ хемиотерапије

У односу на врсту тумора и стадијум болести хемиотерапијско лечење се може користити да:

•   излечи тумор, односно малигну болест,
•   онемогући ширење тумора,
•   успори туморски раст и
•   олакша симптоме болести.

Пре започињања хемиотерапије можете да разговарате са својим лекаром о циљу хемиотерапијског лечења. Уколико имате питања најбоље је да их запишете, како их не бисте заборавили приликом посете. На консултацију можете доћи у пратњи члана породице или пријатеља, који ће вам помоћи у разумевању свих порука и савета које ћете добити од тима задуженог за ваше лечење. Бележење питања и одговора је пожељно, јер ће вам помоћи када не будете сигурни да сте добро запамтили.

Где се примењује хемиотерапија

Место где ћете примати хемиотерапију зависиће од врсте хемиотерапије, дозе лека, препоруке вашег лекара, као и организације саме установе у којој се даје хемиотерапија. Ви можете добијати хемиотерапију:

•   у болници,
•   у дневној болници за хемиотерапију,
•   код куће.

У болници се хемиотерапија најчешће примењује током неколико дана. У дневној болници хемиотерапија се даје током неколико сати, након чега пацијент одлази кући. Код куће се узима орална хемиотерапија/терапија на уста, с тим да сте претходно прегледани од стране вашег онколога, који је одредио дозу и начин узимања цитостатика, као и учесталост јављања на контроле.

Колико често и колико дуго се добија хемиотерапија

Колико дуго ће пацијент добијати хемиотерапију зависиће од типа тумора, циља лечења, лекова које прима и од тога како његово тело реагује на њих.

Хемиотерапија се обично даје у циклусима, који могу бити недељни, двонедељни, тронедељни или месечни, а омогућавају да се ваше тело између циклуса опорави. Већина хемиотерапије се излучује из организма путем бубрега или јетре, односно столицом и мокрењем.

Како се хемиотерапија даје

•   У вену

Најчешће се хемиотерапија даје у вену, кроз танку, мекану, пластичну тубу, која се зове катетер. Игла се користи како би се катетер увео у вену, најчешће руке или шаке, након чега се игла извлачи, а кететер остаје у вени. Овакав начин давања терапије зове се интравенско давање. Дужина давања лекова на овај начин може да варира од неколико минута до неколико сати и зависи од врсте и дозе лека. Катетер и игла, као и текућа хемиотерапија, некада могу да оштете вену. Друга могућност је постављање такозваног централног венског катетера, који се ставља у велику вену грудног коша или руку и може остати у вени током целе терапије, тј. свих циклуса хемиотерапије.

Постоје разне врсте централног венског катетера. Један облик је и порт у виду малог бубња са мембраном и танком тубом која се пласира у вену (Слика 1а и Слика 1б). Порт се трајно ставља под кожу грудног коша или руке, хируршком интервенцијом. Осим давања терапије, из централног венског катетера је могуће узети и крв за анализу.

Пре отпочињања али и током давања хемиотерапије разговарајте са својим лекаром, који ће вам помоћи да одлучите да ли вам је потребан централни венски катетер и уколико јесте који тип.

 

Мање чести начини давања хемиотерапије

•   орално

Орална терапија је узимање цитостатика на уста. Ово је ређи начин давања хемиотерапије, а подразумева узимање цитостатика у виду таблета, капсула или течности. Овај начин давања цитостатика је погодан за пацијенте, с обзиром да се лекови могу узимати код куће, с тим што је изузетно важно да се узима тачна доза лека у тачно одређено време, како је онколог прописао.

•   интратекално

Интратекална терапија је давање цитостатика интраспинално, односно у кичмени канал, у течност која окружује мозак и кичмену мождину и зове се цереброспинална течност. Ова терапија се може дати директно кроз иглу у кичмени канал или кроз порт, односно трајни катетер који се ставља под кожу главе током хируршке процедуре и остаје на месту све док се лечење не заврши.

•   интраартеријско

Интраартеријска терапија је давање у артерију одређене регије или органа, чиме се ограничава деловање хемиотерапије на одређени део тела. Ова врста хемиотерапије се зове и регионална хемиотерапија.

•   интракавитарна

Интракавитарна терапија је давање у шупљину, најчешће кроз катетер у трбух, односно у простор који окружује црева и друге органе у трбуху или у грудни кош, односно простор који окружује плућа и друге органе у грудном кошу.

Да ли давање хемиотерапије боли

Осим краткотрајног бола при убоду игле у венски крвни суд, само давање хемиотерапије не узрокује бол. Уколико осетите бол, пецкање, жарење, хладноћу или било коју другу непријатну сензацију, кажите одмах свом доктору или медицинској сестри.

Да ли могу узимати друге лекове током примене хемиотерапије

Неки лекови могу утицати на ефикасност хемиотерапије. Како бисте били сигурни да ефикасност хемиотерапије није компромитована другим лековима, кажите свом лекару онкологу или сестри које све лекове узимате, било да су прописани од стране вашег изабраног лекара из дома здравља или самостално користите витамине, биљне препарате и друге суплементе.

Направите списак свих лекова које узимате, у којим дозама, колико често, ко је лекове прописао и из ког разлога. Лекар онколог ће вас саветовати који лек можете и даље да користите, а који би требало трајно или привремено да искључите. Веома је важно да ваш доктор онколог буде упознат са свим изменама у лековима које узимате.

Писана сагласност за хемиотерапију

Пре отпочињања хемиотерапије дајете писану сагласнос т, односно својим потписом потврђујете да се слажете да примате хемиотерапију, и то на основу информација које сте добили од свог лекара. Током информисања које претходи писаном пристанку, упознаћете се са:

•   типом хемиотерапије коју ћете добити,
•   начином давања,
•   колико често ће хемиотерапија бити примењивана,
•   колико дуго ћете добијати хемиотерапију,
•   које нежељене ефекте можете очекивати,
•   која је успешност планиране терапије.

 Информације у писаном пристанку мог у се разликовати од установе до установе, али се увек наводи да вас је лекар упознао са планом лечења. Вашим потписом потврђујете да сте са овим информацијама упознати и да се слажете са даљим планом лечења.

Шта су клиничке студије

Током лечења може вам бити понуђено да учествујете у клиничкој студији. Клиничке студије су пажљиво дизајнирана клиничка истраживања која испитују нове лекове или третмане који су већ дали почетне обећавајуће резултате. У оквиру клиничке студије пацијенти могу бити лечени стандардном терапијом или новом терапијом за коју се претпоставља да је једнако добра или боља од стандардне. Пацијенти који учествују у клиничким истраживањима могу имати непосредну корист, у смислу доброг одговора на терапију. Поред тога, резултати ових истраживања значајно помажу да се одреди најбоља терапија за будуће пацијенте. Учествовање у клиничким студијама није обавезно, али је од велике користи онколозима да унапреде лечење садашњих и будућих пацијената.

Лекар и други чланови медицинског тима могу вам предложити да учествујете у клиничкој студији уколико испуњавате унапред задате критеријуме. Уколико је ваш одговор потврдан, у процесу информисања о врсти студије, њеним карактеристикама и начину спровођења, потписујете писани пристанак о учествовању у истраживању. Примерак писаног пристанка добијате и ви за своју архиву.

Уколико током клиничке студије из неког разлога пожелите да се повучете из даљег истраживања, ви на то имате право. Одлука о повлачењу из студије не сме утицати на ваш даљи објективни третман и лечење.

О учешћу у клиничкој студији можете разговарати са својим лекаром, али и са члановима породице и пријатељима. Коначну одлуку о учешћу у клиничкој студији дајете ви.

Пре започињања, свако клиничко истраживање мора имати одобрење над лежног Етичког одбора ус танове у којој се спроводи. Чланови Етичког одбора, који чине особе медицинског и немедицинског образовања, објективно сагледавају целокупно истраживање, корист за пацијенте и да ли су права пацијента у студији заштићена.

Да ли могу бити у непосредном контакту са својом породицом или пријатељима док примам хемиотерапију

Веома мали број хемиотерапија захтева да у краћем временском периоду не будете у непосредном контакту са својим најближима. Уколико је ваша терапија таквог типа, лекар ће вас о томе обавес тити. Већина хемиотерапија чини пацијенте мање отпорним на инфекције. Зато је изузетно важно да не долазите у контакт са инфицираном особом. Најбољи начин да превенирате инфекцију је да често перете руке, посебно пре додиривања лица, носа, уста и очију. Замолите да исто чине и чланови ваше фамилије и пријатељи са којима сте у контакту.

 

Како могу заштитити себе и своје укућане током примања хемиотерапије

Телу је потребно око 48 сати да метаболише цитостатике и да их излучи ван организма. Ови лекови се излучују путем мокраће, столице, пљувачке, повраћеног садржаја, суза. Употреба тоалета може бити ризична за децу и кућне љубимце, те је потребна доза опреза и додатне хигијене.

Да ли ћу моћи да радим током примања хемиотерапије

Да ли ћете моћи да радите зависи од хемиотерапије коју примате и како она утиче на ваше тело. У већини случајева могуће је наставити са радом, осим када се хемиотерапија мора примати током више дана у хоспиталним условима, односно у болници. Уколико вам хемиотерапија узрокује умор, пробајте да радите пола радног времена или, уколико је могуће, примите хемиотерапију на крају радне недеље, тако да имате времена током викенда Биолошка или циљана терапија

Биолошка терапија се користи у лечењу малигних тумора. Ови лекови нису цитостатици и везују се за посебна места на ћелији или у ћелији, које зовемо рецептори. Рецептори представљају посебне молекуле који су важни за регулисање раста ћелије, као и прогресије и ширења тумора. Сваки биолошки лек циљано делује на одређени рецептор. Лечење биолошким леком је могуће уколико тумор показује присуство одређеног рецептора, па се из тог разлога спроводе анализе тумора на одређене врсте рецептора.

Циљана терапија се разликује од стандардне хемиотерапије у неколико ставки:

•   делује на специфичне рецепторе којих највише има на туморским ћелијама, за разлику од хемиотерапије која неселективно делује на све ћелије које се брзо деле, као и на канцерске ћелије;
•   основ је прецизне медицине, која има за циљ да информације о пацијенту, као и информације о самом тумору, искористи у циљу одређивања најбоље терапије за сваког пацијента понаособ.

У биолошку терапију спадају: хормонска терапија, лекови који блокирају раст нових крвних судова, моноклонска антитела, имуномодулатори, канцерске вакцине и генска терапија.

Биолошка терапија има профил токсичности који се разликује од токсичности хемиотерапије. Узевши у обзир да се ради о лековима који циљано делују на рецепторе на туморским ћелијама, подношљивост ових лекова је углавном боља од подношљивости хемиотерапије. Профил токсичности се разликује од лека до лека, али се међу најчешћим нежељеним појавама могу јавити дијареја или пролив, кожне промене попут оспе, акни, хиперпигментације и инфузионе реакције.

Нежељени ефекти Хемиотерапије

Шта узрокује нежељене ефекте

Хемиотерапија највише делује на ћелије које се брзо деле и брзо расту, попут ћелија малигних тумора. Међутим, у људском телу постоје и друге ћелије које се брзо деле, као што су ћелије костне сржи, задужене за стварање крвних елемената (леукоцити, еритроцити и тромбоцити), затим ћелије фоликула длаке, ћелије слузнице усне дупље и дигестивног тракта, односно система за варење, као и ћелије репродуктивног система (јајници и тестиси). Неке врсте хемиотерапије могу оштетити срце, бубреге, мокраћну бешику и нервни систем. У неким случајевима са хемиотерапијом се могу дати и посебни лекови, како би се заштитиле нормалне ћелије у органима.

Управо оштећење ових здравих ћелија узрокује нежељене ефекте хемиотерапије. Уколико се јаве нежељени ефекти, углавном су благи. Важно је да саслушате савете онколога о превенцији, јер вам могу помоћи да спречите нуспојаве, односно, уколико се ипак јаве, да их лакше и брже превазиђете.

Шта је неопходно знати о нежељеним ефектима

Неће сви пацијенти осетити нежељене ефекте током примене хемиотерапије. Израженост ових нуспојава значајно варира имеђу пацијената, што значи да постоји и индивидуална осетљивост. Веома је важно да разговарате са својим лекаром и медицинском сес тром о чес тим и мог ућим нежељеним реакцијама на хемиотерапију коју примате, када их можете очекивати, колико дуго трају уколико се јаве, у којим случајевима и када се треба јавити лекару (видети:  ситуације које захтевају да се одмах јавите лекару – онкологу).

Уколико се јаве, већина нежељених ефеката траје кратко и у потпуности се повуку, али постоје и они који могу бити трајни, попут оштећења нерава, срца или губитка плодности, односно стерилитета.

Ваш лекар онколог вам у неким ситуацијама може дати лекове за превенцију нежељених догађаја. Превенција значи применити лекове или процедуре ПРЕ него ште се симптоми нежељених догађаја испоље. Веома је важно знати да, иако нежељени ефекти могу бити непријатни и стресни, увек су пажљиво процењени наспрам користи од примања хемиотерапије.

Многи пацијенти немају нежељене реакције на хемиотерапију.

Колико дуго трају нежељени ефекти

Већина нежељених ефеката се повлачи непосредно по завршетку примене хемиотерапије. Време опоравка и стицања снаге и енергије је индивидуално и варира од особе до особе. Време опоравка зависиће од вашег здравственог стања и придружених болести, као и врсте хемиотерапије коју сте примили.

Који су најчешћи нежељени ефекти

Пацијенти су забринути на почетку лечења да ли ће се појавити нежељене реакције на хемиотерапију. Како бисмо отклонили недоумице, описаћемо најчешће нежељене догађаје и дати савете за њихово превазилажење. Много више практичних савета, детаљније описаних, наћи ћете у нашој брошури Супортивна терапија. Супортивна терапија прати хемиотерапију и има за циљ да пацијенту пружи подршку, олакша и омогући примену хемиотерапије.

Најчешћи нежељени догађаји код примене хемиотерапије су следећи: слабост (енглески: fatigue)

Слабост је најчешћа нежељена реакција на хемиотерапију. Може варирати од благог умора до потпуне немоћи и најчешће не пролази након одмора или спавања, већ се повлачи по завршетку хемиотерапијског лечења.

Како ублажити слабост:

•   одредите време у току дана које је предвиђено само за одмор;
•   редовно и умерено физичко вежбање може бити корисно у смањењу осећаја слабости;
•   једите умерено, избалансирану храну и пијте доста течности;
•   лимитирајте дневне активности и извршавајте само битне обавезе;
•   тражите помоћ пријатеља и породице;
•   устајте са столице и из кревета полако, како бисте избегли вртоглавицу.

Губитак косе или алопеција

Потпуни губитак косе може бити стресан, али имајте на уму да не узрокују сви цитостатици губитак косе и маља. Ваш доктор ће вас обавестити да ли хемиотерапија коју примате утиче и у којој мери на опадање косе. Током терапије коса може појачано опадати, полако или у праменовима, али не мора доћи до потпуног губитка.

До губљења косматости може доћи и на другим местима на телу, односно опадању су подложне и обрве и трепавице, пазушне и пубичне маље, као и маље на рукама и ногама.

Губитак маља обично постаје приметан након неколико циклуса хемиотерапије, али се може десити и већ након првог циклуса.

Коса ће порасти након завршетка хемиотерапије, с тим да боја и текстура власи може бити различита.

Следећи савети могу бити од користи:

•   користите благе шампоне;
•   избегавајте употребу фена и не излажите кожу главе високим температурама воде и ваздуха;
•   користите мекане четке или чешљеве;
•   скратите косу пре започињања хемиотерапије;
•   користите мараме, капе или перику, како бисте се заштитили од сунца;
•   користите сатенске јастучнице;
•   не фарбајте косу током примене хемиотерапије (фарбање одложите до 6 месеци након завршетка хемиотерапије, док се коса потпуно не опорави).

Повећани ризик од модрица, крварења, инфекције и анемије

Хемиотерапија узрокује снижене вредности у крвној слици, односно пад броја крвних ћелија или крвних елемената. Три најважнија типа крвних ћелија су:

1.   тромбоцити или крвне плочице – ћелије важне за коагулацију или згрушавање крви и заустављање крварења,
2.   леукоцити – ћелије важне у борби против инфекције,
3.   еритроцити – ћелије које преносе кисеоник свим ћелијама у нашем телу.

Хемиотерапија смањује стварање крвних ћелија у костној сржи и доводи до одређених нежељених ефеката. Онколог ће контролисати вашу крвну слику пре сваког хемиотерапијског циклуса, а по потреби и између циклуса.

Крварење и коагулација крви

Тромбоцити су крвне ћелије које помажу да се заустави крварење тако што затварају оштећени крвни суд стварањем крвног угрушка. Уколико немате довољан број тромбоцита, бићете склони модрицама или крварењу и при лакшим повредама.

Контактирајте свог доктора уколико се јаве следећи симптоми:

•   неочекивано крварење
•   мале црвене тачкице по кожи (Слика 2а)
•   подливи и модрице (Слика 2б)
•   крварење из десни приликом прања зуба
•   крварење из носа
•   црвена или розе боја урина
•   крв у столици
•   црна боја столице.

Лекар ће проверити вашу крвну слику и број тромбоцита. Уколико су вредности ниске, лекар може да саветује трансфузију тромбоцита.

Следећи савети могу бити од користи:

•   не узимајте лекове који додатно могу утицати на рад тромбоцита, попут аспирина, бруфена и других антиреуматика, с обзиром да ови лекови могу да погоршају крварење;
•   користите мекане четкице за прање зуба;
•   будите пажљиви када чистите нос;
•   будите пажљиви при обављању кућних послова;
•   избегавајте контактне спортове и друге активности које могу довести до повреде;
•   користите електрични бријач уместо жилета;
•   не узимајте алкохол без претходног одобрења доктора.

 

Инфекције

Способност вашег тела да се бори против инфекције је смањена када је број леукоцита, односно белих крвних ћелија, низак. Неутрофили су посебна врста леукоцита, чија је основна улога заштита тела од инфекције. Смањени број неутрофила се зове неутропенија и представља ситуацију када сте посебно склони инфекцијама, које се могу јавити у било ком делу тела, најчешће у устима и усној дупљи, на кожи, у плућима, уринарном тракту и ректуму.

Уколико су ваши неутрофили веома ниски, лекар може да одложи примену хемиотерапије, смањи дозу хемиотерапије или вам да лек – гранулоцитни фактор раста костне сржи – ГЦСФ, који стимулише костну срж да производи више леукоцита, односно неутрофила. Уколико се за хемиотерапију коју примате унапред зна да узрокује дубоки пад неутрофила, лекар може увести ГЦСФ редовно, односно после сваког циклуса хемиотерапије.

Следећи савети могу бити од користи:

•   редовно перите руке, нарочито пре јела и после употребе тоалета;
•   клоните се јавних окупљања, гужве и јавног превоза;
•   клоните се људи који имају грип, прехладу, мале богиње, варичелу;
•   не примајте било какву вакцину без претходне консултације са онкологом;
•   након сваке столице, а посебно уколико имате хемороиде, оперите пажљиво аналну регију;
•   не чупајте и не грицкајате заноктице и нокте;
•   будите пажљиви у руковању иглама, маказицама, ножевима;
•   користите електрични бријач уместо жилета, како бисте избегли мале посекотине на кожи;
•   користите мекане четкице за зубе да не бисте повредили десни;
•   не цедите бубуљице и акне;
•   купајте се свакодневно и трљајте се руком, не користите грубе сунђере и масажере;
•   користите лосионе или уља уколико кожа постане сува и склона пуцању;
•   уколико имате огреботину или оштећење на кожи, одмах га исперите млаком водом и сапуном;
•   када радите у башти, купатилу или кухињи, посебно уколико имате кућне љубимце или малу децу, користите гумене рукавице; након коришћења рукавица оперите руке.

Некада и поред свих предузетих мера и опреза, а посебно када су ниски леукоцити и неутрофили, ваше тело не може самостално да се избори са инфекцијом. Због тога је од посебног значаја да пратите симптоме и редовно контролишете очи, нос, уста, гениталије и анални предео.

Симптоми инфекције могу бити:

•   температура изнад 38°C
•   језа и дрхтавица
•   презнојавање
•   бол у грлу и отежано гутање
•   црвенило, оток и осетљивост око рана, убодних места од инфузије или централног венског катетера
•   осећај пецкања и жарења приликом мокрења
•   вагинално пецкање
•   бол у стомаку
•   течна столица или затвор
•   бол око ануса.

Уколико се јави неки од ових симптома, јавите се свом онкологу. Немојте користити лекове за обарање температуре без претходне консултације са лекаром. За више информација, молимо вас да погледате нашу брошуру Супортивна терапија.

Анемија

Анемија је мањак црвених крвних ћелија или еритроцита, услед чега се мање кисеоника допрема до ткива.

Анемија за последицу може имати следеће симптоме:

•   осећај умора и слабости
•   вртоглавица
•   бледило коже и видљивих слузница
•   краткоћа даха
•   осећај недостатка ваздуха
•   осећај лупања срца
•   брже замарање.

Уколико имате ове симптоме, молимо вас да их пријавите свом онкологу или медицинској сестри. Уколико број еритроцита буде веома низак, лекар може донети одлуку да се спроведе трансфузија еритроцита.

Мучнина и повраћање

Мучнина и повраћање су нежељени ефекти хемиотерапије које пацијенти најтеже подносе. Учесталост и тежина ових ефеката зависиће од типа хемиотерапије коју примате и ваше склоности ка мучнинама. Мучнина и повраћање могу почети током давања хемиотерапије и трајати неколико сати, ређе и неколико дана након завршене терапије.

Увек пријавите свом онкологу тежину ових симптома, када су почели, колико су трајали, да ли су се повукли на терапију против мучнине. Мучнина и повраћање се могу успешно контролисати лековима који се зову антиеметици (емеза – мучнина). Ваш лекар ће прописати одговарајуће лекове против мучнине. Уколико једна врста антиеметика не помогне у отклањању симптома – не одустајте, лекар може да промени медикамент и нађе одговарајући лек за вас.

Поједини пацијенти могу осетити мучнину и повраћање и пре отпочињања терапије. Таква врста мучнине се зове антиципатор­ на и ретко се јавља. Најбољи начин да превенирате антиципаторну мучнину је правилно узимање лекова.

Следећи савети могу бити од користи:

•   избегавајте велике и обилне оброке, једите чешће, а мање;
•   течност узимајте између оброка, не током оброка;
•   једите полако;
•   избегавајте јако зачињену храну, слаткише, пржену и масну храну;
•   једите хладне и оброке собне температуре, јер тиме избегавате јаке мирисе;
•   избегавајте мирисе кувања хране, пушења, парфема;
•   пијте хладна и бистра пића, попут сока од јабуке или чаја;
•   уколико се мучнина јавља изјутра, узмите пре устајања суви крекер или тост;
•   након оброка се одморите у столици, немојте лежати;
•   дишите дубоко и полако када осетите мучнину;
•   користите технике релаксације, слушајте музику, гледајте филм;
•   носите широку одећу.

За више информација о мучнини и повраћању погледајте брошуру Супортивна терапија.

Затвор или опстипација

Поједини пацијенти имају затвор током примене хемиотерапије. Затвору могу допринети измењени режим исхране, узимање мање количине хране, недостатак кретања, као и одређени лекови, попут лекова против болова или мучнине. Обавестите свог лекара уколико нисте имали столицу дуже од два дана. Он вам може саветовати лекове који се зову лаксативи и помажу избацивању столице или лекове који размекшавају столицу, попут лактулозе. Ове лекове немојте узимати док се не посаветујете са лекаром, посебно ако имате ниске вредности леукоцита или тромбоцита.

Следећи савети могу бити од користи:

•   пијте доста течности,
•   вежбајте и ходајте,
•   узимајте храну која садржи влакна – житарице, хлеб од брашна од целог зрна, суво воће (суве шљиве), супе и чорбе од поврћа.

Течна столица или дијареја

Хемиотерапија може деловати на слузницу црева и узроковати дијареју. Дијарејом се сматрају две или више течних столица током

4 сата. Уколико имате дијареју која траје дуже од 24 часа и/или имате грчеве и болове у стомаку, јавите се одмах свом лекару, који вам може прописати лекове за заустављање течних столица.

Следећи савети могу бити од користи:

•   једите чешће, а мање оброке;
•   препоручује се: пире-кромпир, кувани пиринач, банане, посни сир, јаја, јогурт са пробиотиком, пилетина или ћуретина без кожице;
•   једите храну богату калијумом, попут банана, кромпира;
•   пијте доста течности, попут воде, чајева и бистрих сокова, који имају собну температуру;
•   избегавајте узимање кафе, алкохола и слаткиша;
•   избегавајте влакнасту храну, попут житарица и пецива направљеног од брашна целог зрна, сирово воће и поврће, пасуљ, зрневље, кокице, коштуњаво воће;
•   избегавајте пржену, масну и зачињену храну;
•   избегавајте слатко млеко;
•   у случају већег губитка течности путем течних столица, лекар вам може саветовати интравенску надокнаду течности.

Ранице у усној дупљи, деснима, језику и ждрелу

Добра нега усне дупље је важна током примене хемиотерапије, с обзиром да хемиотерапија може узроковати гушобољу, као и ранице или улцерације у усној дупљи (Слика 3). Улцерације су не само болне, већ и подложне инфекцијама које изазивају бактерије из усне дупље. Ове инфициране ранице, уколико се не третирају адекватно, могу довести до озбиљних компликација, због чега је потребно редовно и пажљиво спровести мере превенције.

Следећи савети могу бити од користи:

•   обавите преглед код стоматолога две до три недеље пре отпочињања хемиотерапије; решите потенцијалне проблеме, попут зубних шупљина, болести десни, лоше пријањајуће зубне протезе, с обзиром да се ови проблеми могу појачати током примене хемиотерапије и захтевати прекид терапије до њиховог решавања;

•   редовно перите зубе четкицом и користите конац за зубе;

•   перите зубе након сваког оброка;

•   користите мекану четкицу за зубе;

•   енергично прање зуба четкицом може оштетити слузницу;

•   питајте стоматолога за савет о типу четкице, конца, раствора за испирање зуба и конца за зубе, уколико су ваше десни јако осетљиве;

•   добро исперите четкицу за зубе после сваког коришћења и држите је на сувом месту, удаљену од WC шоље;

•   избегавајте коришћење раствора за испирање усне дупље који су доступни у супермаркетима; радије се посаветујте са стоматологом или онкологом о типу раствора који можете користити;

•   уколико се јаве болне промене у усној дупљи, такозвани стоматитис, јавите се свом лекару или медицинској сестри; објасните да ли су промене болне и да ли можете да узимате храну;

•   једите храну која је хладна или собне температуре, јер врућа и врела храна може додатно да оштети слузницу усне дупље;

•   избегавајте киселу храну, попут цитрусног воћа (наранџе, грејпфрут, лимун), парадајза, масну или зачињену храну, јако суву храну;

•   користите жвакаћу гуму без шећера;

•   користите балзам за усне.

 

Проблеми са мишићима и нервима

Извесни цитостатици могу узроковати периферну неуропатију, оштећење нерава које доводи до жарења, трњења, мравињања, слабости и укочености у рукама и ногама. Иако ретко, могу се јавити губитак равнотеже, проблем са закопчавањем дугмади на одећи, проблем са ходом, бол у вилици, оштећење слуха, оштећење вида, бол у стомаку и опстипација. Такође, можете осетити проблем са мишићима, попут слабости, бола и умора. Ови симптоми се уобичајено поправљају након обустављања терапије, али је веома важно да обавестите свог лекара уколико се јаве. Важно је знати да се ове тегобе, уколико се не третирају, могу погоршавати током давања хемиотерапије. Уколико су јако изражене, лекар може обуставити давање хемиотерапије на неко време или вам предложити другу врсту хемиотерапије.

 

Следећи савети могу бити корисни:

•   уколико су вам прсти укочени, будите пажљиви при руковању оштрим и врућим предметима;

•   уколико сте нестабилни при ходу, крећите се полако, користите рукохвате на степеништу и користите подлогу у кади или туш-кабини.

 

Промене на кожи и ноктима

Током примене хемиотерапије можете имати промене на кожи, попут промена у боји, хиперпигментацију, црвенило, перутање, суву кожу, појаву оспе или акни.

 

Корисни савети:

•   уколико се јаве акне, трудите се да вам лице буде чисто и суво;
•   како бисте избегли сувоћу коже, краткотрајно туширање је боље него вруће купке;
•   након туширања нанесите хидрантни лосион на још увек влажну кожу;
•   не користите парфеме, колоњску воду или балзам након бријања.

Када се хемиотерапија даје кроз вену, одређене врсте цитостатика могу довести до појаве тамних линија на кожи изнад вене које се обично повуку након завршетка терапије.

Већина промена на кожи није опасна, али извесне ситуације ипак захтевају тренутно збрињавање, на пример када се лек излије из вене, с обзиром да то може довести до трајног оштећења ткива. Пријавите одмах лекару или медицинској сестри уколико током примене хемиотерапије осетите жарење око убодног места или уколико се јави оток ткива. Ови симптоми не морају увек да представљају проблем, али захтевају додатну пажњу и контролу медицинског особља.

Неки цитостатици могу вашу кожу учинити осетљивом на сунце. Посавет ујте се са лекаром о коришћењу заштитних крема. Избегавајте директно излагање сунцу. Носите одећу са дугим рукавима, ногавицама и шешире са широким ободом. Ваши нокти такође могу постати тамни, ломљиви, неравни, са тамним вертикалним линијама (Слика 5). Пријавите свом лекару уколико нокти постану болни, црвени или уколико се јаве симптоми инфекције око нокта. Користите заштитне рукавице када перете судове или гардеробу, када радите у кући или у башти.

Промене у урину и проблеми са мокраћном бешиком и бубрезима

Извесне хемиотерапије могу узроковати иритацију слузокоже мокраћних путева и привремено или трајно оштећење бубрега. Урин може бити измењеног изгледа у боји и мирису.

Обратите се лекару уколико имате следеће симптоме:

•   жарење и пецкање при мокрењу
•   често и оскудно мокрење
•   осећај да вам је бешика неиспражњена
•   осећај неодложног мокрења
•   розе урин или крв у урину
•   језу, дрхтавицу, грозницу.

Пијте довољно течности и чајева како бисте обезбедили добар проток урина.

 

Друга корисна питања и савети

Шта могу јести пре отпочињања хемиотерапије?

Важно је напомену ти да током примене хемиотерапије не постоје строге забране у узимању одређене врсте хране (нпр. црвено место је дозвољено у умереним количинама). Можете узимати све врсте намирница које вам пријају, али у умереним количинама.

Искуство је показало да пацијентима прија уколико узимају мање оброке или ужину сат времена пре отпочињања хемиотерапије. Уколико примање хемиотерапије траје неколико сати, можете понети ужину, или мањи оброк, у болницу. Пре отпочињања терапије можете узети тост, плазма кекс, слане штапиће или крекере (можете их понети и грицкати током примене терапије). Можете узети сендвич, пире-кромпир, рижото, посно месо (риба или пилетина). Избегавајте шећере, газирана пића, масне, пржене и зачињене оброке, сухомеснате производе, алкохол.

Могу ли пити алкохол?

Алкохол може да смањи или појача ефекат неких лекова. С друге стране, мала количина алкохола може да вас опусти и поправи апетит. Посаветујте се са лекаром да ли можете узимати пиво, вино или друга пића.

Да ли могу узимати витамине и друге суплементе?

Узимање витамина, суплемената, као и терапије алтернативне медицине, нису и не мог у бита замена за конвенционални медицински третман. Пре но што отпочнете са применом разних препарата, молимо вас да се посаветујете са својим лекаром онкологом.

Хемиотерапија и сексуалност

Хемиотерапија може да у тиче на функцију полних органа, а ефекат зависи од типа хемиотерапије, старости и укупног здравља пацијента.

Мушкарци

Хемиотерапија може узроковати пад броја сперматозоида и њихову смањену покретљивост. Ове промене могу довести до привременог или трајног стерилитета. Стерилитет значи да особа не може да оствари потомство, али може имати нормалне сексуалне односе. С обзиром да хемиотерапија може довести до трајног стерилитета, а ви планирате потомство, најбоље је да са својим лекаром поразговарате о чувању семене течности ПРЕ започињања хемиотерапије.

Пацијентима који примају хемиотерапију саветује се да користе мере заштите, попут кондома, с обзиром да хемиотeрaпија може да утиче на хромозоме у сперматозоидима, што у случају потенцијалне трудноће ваше партнерке може довес ти до деформитета плода. Кондом уједно штити и партнера, с обзиром да се извесни цитостатици могу наћи и у семеној течности.

Жене

Хемиотерапија може да оштети функцију оваријума, односно јајника, што се испољава кроз следеће симптоме:

•   Менструални циклус може да се поремети или потпуно нестане током примене хемиотерапије. Циклус може али не мора да се опорави након обустављања хемиотерапије, што значи да неке пацијенткиње могу ући и раније у трајну менопаузу и имати симптоме попут валунга, напада топлоте и врућине, сувоћу вагине.

•   Губитак менструације може али и не мора указивати да је ваша могућност за зачеће, односно трудноћу – мала и није разлог да током примене хемиотерапије не користите мере контрацепције. Да ли ће доћи до губитка менструације зависиће од ваших година, врсте хемиотерапије, као и дозе лека. О свему томе разговарајте са својим лекаром пре започињања хемиотерапије. Постоји могућност презервације јајних ћелија, уколико желите да их сачувате ради планирања породице.

•   Подложни сте вагиналним инфекцијама, због чега се саветује да током односа користите кондом, као и лубриканте, због сувоће вагине и превенције стварања малих раница или ерозија на зиду вагине, које могу бити улазно место инфекције. Уколико се ипак јави инфекција, одмах се јавите свом лекару.

Сексуални живот

Ваш сексуални живот може али и не мора да се промени током примања хемиотерапије. Неки пацијенти осећају губитак енергије и смањено интересовање за сексуалну активност, услед бриге, стреса и нежељених догађаја који су у вези са хемиотерапијом. На сексуалну активност може утицати и брига партнера да не повреди болесну особу или не “добије“ канцер. Уколико имате овакве недоумице, доктор вам може помоћи да их решите. Грљење, показивање нежности и пажње могу помоћи у поновном успостављању интимних односа међу партнерима.

Трудноћа и хемиотерапија

Трудноћу немојте планирати током примене хемиотерапије и користите контрацепцију, с обзиром да неки цитостатици могу да оштете плод. Код жена код којих је малигни тумор дијагностикован током трудноће, у договору са лекаром онкологом и гинекологом, у извесним брижљиво размотреним ситуацијама, могуће је одложити примену хемиотерапије након 12 недеље трудноће, када се може увести одређена хемиотерапија, уз ригорозну контролу онколога и гинеколога. У извесним ситуацијама доктор може саветовати прекид трудноће, и то онда када је потребно хитно започети лечење.

 

Размишљање, емоције и хемиотерапија

Како хемиотерапија утиче на меморију и размишљање

Истраживања су показала да лечење хемиотерапијом може да утиче на менталне функције, познате под називом когнитивне функције, и више година након завршетка терапије. Међу функцијама које могу бити поремећене су: концентрација, памћење, схватање и резоновање. Ове промене могу бити дискретне и једва приметне за друге, али ви можете да будете свесни тих потешкоћа. У енглеској литератури овај проблем се често назива chemo­brain (chemo – хемиотерапија, brain – мозак), или chemo­fog ( fog ­ магла). За сада не постоји начин да се ове тегобе предупреде и спрече, нити да се лече уколико се развију, али се ова област интензивно истражује.

Битно је да знате да ове потешкоће постоје, да су их осетили и бројни други пацијенти, како се не бисте осећали изоловано уколико и сами приметите овакве симптоме. Уколико осетите да су неке менталне функције поремећене у мери која утиче на ваше свакодневне активности, кажите то свом лекару. Он вас може упутити на одговарајуће програме менталног тренинга и здравствене раднике који вам могу помоћи.

 СитУације које  захтевајз да се одмах јавите лекару  – онкологу

Обратите се свом лекару онкологу уколико се јаве следећи симптоми током примене хемиотерапије:

•   телесна температура изнад 38°C
•   језа, дрхтавица, грозница
•   модрице по телу или крварење
•   алергијска реакција попут отицања усница, грла, непца, осип по кожи, јак свраб
•   неуобичајени бол укључујући и јаку главобољу
•   проблем са дисањем и краткоћа даха
•   дуготрајна мучнина и повраћање
•   течна столица или дијареја која траје дуже од 24 сата или више од 4 столице за 6 сати
•   крв у столици или урину.

 

Корисне информације

Одлазак код зубара

Уколико имате проблем са зубима најбоље је решити га ПРЕ започињања хемиотерапије, зато што извесне стоматолошке интервенције могу одложити примену хемиотерапије. Уколико је одлазак код зубара неминован током примене терапије, обавезно урадите крвну слику и понесите комплетну документацију стоматологу, како би имао увид у ваше лечење и ток терапије.

Одлазак на одмор

У извесним сит уацијама мог уће је уз одобрење онколога планирати краћи одмор између два циклуса хемиотерапије, али је важно да план одмора буде усклађен са планом лечења. Ако путујете ван земље, обавезно обезбедите додатно здравствено осигурање и понесите медицинску документацију, која ће у случају потребе медицинском особљу од кога тражите помоћ дати информације о вашем лечењу.

Управљање аутомобилом

Молимо вас да разговарате са својим лекаром о томе да ли можете да управљате моторним возилом, с обзиром да извесни лекови могу утицати на способност управљања возилом.

Вакцинација

Молимо вас да разговарате са својим лекаром о вакцинацији пре него се за исту одлучите. Неке вакцине могу наштетити пацијентима који су на хемиотерапији. Вакцина против грипа се препоручује, али најбоље 2-3 недеље пре отпочињања хемиотерапије. Она се у извесној пажљиво разматраној ситуацији може дати и између циклуса, али уз претходну контролу крвне слике и одобрење надлежног онколога.

 Речник медицинских појмова

А

ад jувантна терапија: терапија која се спроводи као додатак главном лечењу. Односи се на хормонску терапију, хемио или радио терапију или другу врсту терапије која се даје након оперативног лечења, са циљем да се повећа шанса за потпуно излечење.

алопеција: губитак косе и длака по целом телу

алтернативна медицина: неконвенционална терапија лечења малигних тумора. Ова терапија покрива широку палету тестираних и нетестираних метода лечења, попу т биљних препарата, витамина и минерала, дијета и посебне врсте исхране.

анемија: низак број црвених крвних ћелија, односно еритроцита. Најчешћи симптоми анемије укључују осећај умора, слабост и малаксалост и брзо замарање.

антиеметик: лек који се користи да олакша емезу, тј. мучнину и повраћање

 Б

Бенигни тумор: доброћудни тумор.

Биопсија: хируршка процедура која подразумева да се танком иглом узме узорак туморског ткива ради анализе под микроскопом

В

венски  порт: врс та централног венског катетера која се хируршки ставља под кожу грудног коша или руке и повезан је са централном веном. Порту се може приступити преко коже специјалном иглом, а може се користити и за узимање узорака крви или давање терапије, раствора или деривата крви.

Е

еритроцити или црвена крвна зрнца: ћелије задужене да носе кисеоник од плућа до ткива свуда у телу

емеза: мучнина

евалуација: процена стања болести након примењене терапије

 З

зрачна терапија: коришћење зрака високе енергије коју чине субатомске партикуле или честице усмерене циљано на туморско ткиво, а у циљу лечења болести

И

инфузија: продужено и успорено интравенско давање течности и/или лекова, укључујући и цитостатике

инјекција: користи шприц и иглу за давање терапије. Може бити:

•    интрамускуларна: давање у мишић
•    интратекална: давање у спинални/кичмени канал
•    интравенска: давање у вену
•    интрадермално: давање у кожу
•    субкутано: давање поткожно.

 К

канцер: уопштени термин за малигне болести којих има више од 100 различитих врста. Карактерише их неконтролисани раст ћелија које формирају туморску масу. Може да се шири у околне органе, укључујући крвне и лимфне судове.

катетер: танка флексибилна туба која се користи како би се ординирали лекови и течности или се из тела извукла одговарајућа течност.

крвна слика: односи се на број крвних ћелија у датом узорку крви. Одређују се црвена крвна зрнца – еритроцити, бела крвна зрнца

– леукоцити и крвне плочице – тромбоцити. Ова анализа се ради пре сваке хемиотерапије, односно пре сваког хемиотерапијског циклуса.

костна срж: унутрашњи део костију, сунђерасте грађе, одговорна за стварање крвних елемената, односно ћелија

конзилијум: група лекара састављена од хирурга онколога, радиотерапеута онколога, интернисте онколога, радиолошког дијагностичара и често патолога. Они разматрају и заједно доносе одлуку о лечењу пацијента са малигним тумором. Током лечења пацијент може више пута изаћи пред конзилијум лекара, са циљем да се нађе најбољи начин и план лечења.

клиничка студија: клиничко истраживање у коме пацијенти добровољно учествују. Свака студија је пажљиво дизајнирана да да одговор на постављено научно питање које се односи на боље лечење канцера и спречавање нежељених ефеката лечења. Свака клиничка студија има одобрење Етичког одбора установе у којој се спроводи и под строгим је надзором независних тела која имају за циљ да штите интересе пацијената.

кoмбинована хемиотерапија: подразумева употребу више цитостатика у комбинацији, ради ефикаснијег лечења канцера.

комплементарна медицина: дијагностичке и терапијске процедуре које се користе заједно са конвенционалном медицином. Разликује се од алтернативне медицине зато што се не користи УМЕСТО већ ЗАЈЕДНО са конвенционалном медицином.

Л

леукоцити или бела крвна зрнца: крвне ћелије задужене за одбрану од инфекције

 М

Maлигни тумор: злоћудни тумор или канцер

метастаза:  ширење канцерских ћелија у друге делове тела, директним ширењем у суседне органе или удаљено ширење од примарног места настанка тумора путем крвних и/или лимфних судова.

мукозитис: упала мукозе или слузнице

И

неоадјувантна терапија: хемиотерапија, хормонска или зрачна терапија која се даје пре главног лечења, односно пре хирургије, са циљем да се тумор што више смањи.

О

онколог: лекар едукован да дијагностикује, лечи и прати оболеле од малигних тумора

орално: на уста, лек који се узима на уста

П

периферна неуропатија: оштећење периферних нерава, најчешће шака и стопала, које се манифестује у виду трњења, боцкања, жарења, слабос ти. Ово оштећење може бити узроковано појединим цитостатицима.

прогресија: напредовање болести

ремисија: делимично или потпуно повлачење знакова и симптома малигне болести

релапс: поновно враћање болести након периода мировања

С

стоматитис: ранице на слузници усне дупље

Т

топикално: наношење лека на кожу

тумор: абнормални раст ћелија и ткива који може бити бенигни

(није канцер) или малигни (канцер)

тромбоцити: крвне плочице које помажу да се заустави крварење

 

Ф

слабост или енг. fatigue: осећај физичке, менталне и емоционалне слабости који може трајати неко време. Не поправља се обавезно одмором и може утицати на свакодневне активности.

фактори раста: лекови који стимулишу костну срж да производи крвне ћелије. Могу помоћи костној сржи да се опорави од ефеката хемиотерапије или зрачне терапије.

 Х

Хемиотерапија: лекови који се користе за лечење малигних тумора или канцера

Хормони: природне супстанце које ослобађају жлезде у људском телу; могу утицати на рад појединих органа и на раст појединих типова канцера, попут карцинома дојке или простате.

Хромозоми: спирале састављене од протеина које носе генетски материјал и налазе се у једру у ћелији. Сваки човек има 23 пара хромозома, један члан у сваком пару од мајке, а други од оца. Сваки хромозом састоји се од стотина хиљада гена.

Ц

централни венски катетер: танка флексибилна туба која се ставља у велики венски крвни суд груди, врата или надлактица. Може дуже времена бити у вени, док год је потребно да се даје течност у вену или вади крв за анализе. Постоје разни типови ових катетера.

цитостатик: лек који се даје за лечење малигних тумора или канцера. Ови лекови се другачије зову хемиотерапија.