Interesovanje za kancer naglo je poraslo u prošlom veku, kada je zapaženo da za zemlje razvijenog sveta zarazne bolesti postaju prošlost tj. da ne predstavljaju više vodeći uzrok smrti.
Postoje tri osnovna razloga koji se navode kao uzroci za ovu promenu i to su: poboljšanje higijensko-sanitarnih uslova, vakcine i antibiotici.
Poznato je da rak nije nova bolest. Na autopsijama drevnih Egipatskih mumija pronadjeni su koštani tumori i druga maligna oboljenja. Simptomi odnosno tegobe bolesnika koja ukazuju na kancer opisivana su u Kineskim i Arapskim spisima. Do Hipokratovog vremena , odnosno do IV veka p.n.e., mnoge vrste tumora su prepoznate i opisane.
Hipokrat je u medicinu uveo termin “karcinom”, koji vodi poreklo od grčke reči “karkinos”, što znači rak: prisustvo malignog oboljenja i način širenja u organizmu podsećao ga je na ovu vrstu vodenog zglavkara. Nekih 600 godina kasnije, Galen je razlikovao tri tipa tumora u odnosu na njihovo ponašanje.
Intenzivna izučavanja raka počela su nesto pre kraja XVIII veka.
Bichat(1771-1802) je opisao patologiju različitih tumora kod ljudi, i spoznao da je kancer “slučajna, akcidentna” formacija tkiva izgradjena na isti način kao i celi organizam.
Nekoliko decenija kasnije, Müller (1801-58) i Virchow (1821-1902) su potvrdili i proširili Bichatove zaključke upotrebom mikroskopa, pokazujući da je kancerozno tkivo izgradjeno od ćelija.
Od tada su patolozi i kliničari prihvatili kancer različitih organa kao kompletno novi entitet (bolest) sa raznolikim spoljim izgledom, kliničkom manifestacijom i prognozom.
Medjutim, tek u poslednjih nekoliko decenija se pojavila ideja o tome da su i uzroci različitih vrsta malignih tumora veoma različiti medju sobom.
Učestalost raka
Svake godine u svetu od raka oboli preko 10 miliona osoba.
Procenjuje se da trenutno u svetu ima oko 23 miliona osoba kojima je u poslednjih 5 godina otkriveno maligno oboljenje i koje su ili završile lečenje ili je lečenje još uvek u toku. Maligna oboljenja su drugi po učestalosti uzrok smrti u svim razvijenim i razvijenimjim zemljama, odmah iza bolesti srca i krvnih sudova.
U našoj zemlji, svake godine od raka oboli oko 25 000 osoba. Kod muškaraca, najčešće se radi o malignim tumorima pluća, debelog creva i prostate. Kod žena, najčešći su maligni tumori dojke, debelog creva, grlića materice i pluća.
Broj obolelih i umrlih od malignih oboljenja je u neprekidnom porastu. Naime, ova oboljenja su samo u malom procentu rezultat delovanja genetskih faktora; smatra se da većina slučajeva nastaje pod uticajem našeg ponašanja i uticaja sredine. Savremeni način života podrazumeva promene u navikama, načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti kao i izloženost sve većem broju štetnih uticaja iz okoline, što sve rezultira povećanjem rizika za maligne bolesti.
Najbolji način borbe protiv malignih bolesti predstavljaju pronalaženje načina za smanjenje rizika i prevencija. Istraživači procenjuju da bi se primenom svega onoga što se zna o prevenciji kancera sprečio nastanak do dve trećine slučajeva.
Medjutim, prevencija raka nije uvek moguća. Kada se bolest pojavi, uspešnost njenog lečenja zavisiće na prvom mestu od stadijuma bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze. Zbog toga veliki značaj ima i tzv. sekundarna prevencija odnosno rano otkrivanje bolesti.
