Одељење у то време функционише у неадекват-
ним условима (просторно и бактериолошки) у призе-
мљу Института. На одељењу се налази 21 постеља,
поставља се питање лекарског кадра и др сц. мед. Зо-
ран Бекић добија задужење од руководства Инсти-
тута да формира нов лекарски кадар.
Од 1992. године на одељењу ради прим. мр сц.
мед. Јелена Бокун, која завршава специјализацију
радиотерапије 1999. године, враћа се на одељење, до-
бија место шефа Дневне болнице педијатријске он-
кологије и почиње да ради посао радиолога онколо-
га. До данас прим. мр сц. мед. Јелена Бокун ради као
радиолог онколог и учествује у даљем развоју педи-
јатријске радиотерапије и онкологије.
У августу 1998. године на одељење долази др Ве-
сна Свешко, специјалиста педијатрије, која до одласка
са Института, у периоду од 2002. до 2007. године, оба-
вља послове шефа стационара Одељења.
Свеобухватност посла, интензификација протоко-
ла лечења и режима контрола намећу потребу шире-
ња педијатријског кадра, тако да у јуну 1999. године
на одељење долази прим. мр сц. др Лејла Парипо-
вић, педијатар, а у јуну 2002. године педијатар др Ве-
сна Илић.
У том периоду долази до интензивније сарадње
са европским и светским организацијама из педија-
тријске онкологије (SIОP, ЕSТRО, ECCO, ASCO, EOI,
COSS, EUROEWING, STBSG EORTC, EMSOS).
Лекари са одељења, на челу са др сц. мед. Беки-
ћем, често партиципирају на светским и европским
скуповима из педијатријске онкологије, где приказују
своје резултате у лечењу и учествују у раду научних
одбора стручних асоцијација.
На овај начин успостављена је још тешња сарад-
ња с водећим стручним организацијама у дизајни-
рању и примени протокола лечења.
Ново руководство Института, на челу с доц. др
Ненадом Боројевићем, 2000. године уочава неопход-
ност за просторну реконструкцију Дечијег одељења
у оквиру Института.
Због недостатка финансијских средстава за ту
намену, а након одобрења Министарства здравља
Републике Србије, спроводи се велика хуманитарна
акција за прикупљање средстава за ову намену.
Простор за ново Одељење педијатријске онколо-
гије налази се на четвртом спрату Института, што је
некадашњи простор Нуклеарне медицине.
Реконструкцију овог простора и њено прошире-
ње финансирају пре свега Cooperazione Italiana уз
подршку господина Giovanni Caracciolo di Vietria, та-
дашњег амбасадора Италије у нашој земљи.
У акцију се укључује и USAID, као и госпођа
Lynne Montgomeri, супруга америчког амбасадора,
господина Williama Montgomeriјa, која формира свој
„Dream tim“ (Филипа Mонтон, Јагода Ковачић, Јеле-
на Поповић-Рапајић), које интензивирају хумани-
тарне акције и свечаности (добротворни балови,
укључивање пословних људи и организација).
Институт за онкологију и радиологију Србије
114
Реконструкција
